Vučić najavljuje novi vid saradnje s Orbanom: Zašto su dva lidera potrebna jedan drugom?

On je gostujući na televiziji Pink ovog vikenda rekao da je da Mađarskom otvoren strateški dijalog i da će uskoro biti formiran novi organ.

– Biće održan sastanak na vrhu u maju, na kojem će biti dva predsednika i cele vlade. To će biti u Beogradu ili Novm Sadu. Po pitanju bezbednosti možemo mnogo bolje da sarađujemo kao i po pitanju borbe protiv terorizma – naveo je on. Kako je dodao, otvara se i mogućnost saradnje policije i vojske, kao i saradnja u vojnotehničkom smislu.

Predsednik je rekao i da je Mađarska peti trgovinski partner Srbije.

– Kao što je Orban rekao naši odnosi su na najvišem istorijskom nivou. Ovo je jedna od fantastičnih stvari za koje su zaslužni građani Srbije, i Srbi i Mađari, Ištvan Pastor. Našim građanima to donosi veliku korist – istakao je on.

On je podsetio i na to da je Srbija imala sigurnost ove zime zbog skladišta u gasa u Mađarskoj.

Vučić je govorio i o tome da nas već u junu očekuju velike promene u Evropi, odnosno da Amerika pravi novi blok pod svojom kontrolom, a u kojem će, kako je naveo biti Baltičke zemlje, Poljska i moguće Rumunija.

Sagovornike Danasa pitali smo kako vide novi vid saradnje s Mađarskom, koju vodi premijer Viktor Orban, i ima li to veze sa novim pregrupisavanjem u Evropi, o kojem Vučić priča.

Pitanja za domaću upotrebu

Podsetimo, krajem prošle nedelje Vučić je sa Orbanom i ministrom spoljnih poslova Mađarske, Peterom Sijartom, razgovarao o razvoju geopolitičke situacije, procenama i planovima.

Luka Šterić, istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, za Danas kaže da ne bi išao tako daleko budući da ideji novog bloka saznajemo od Vučića.

– Već dugo znamo da su Baltičke države i Poljska čvršće u stavovima po pitanju rata u Ukrajini od nekih drugih zemalja Zapadne Evrope i samim tim postoji interes Amerike da se ojača njihova saradnja. Ali i Srbija i Mađarska su ubedljivo blaže u osudi Rusije pa se saradnja dve zemlje može gledati kao jačanje njihove pozicije u kontekstu pritisaka iz Evrope u smeru usklađivanja sa spoljnom i bezbednosnom politikom – navodi Šterić.

On smatra da je, kada je reč o saradnji dve zemlje, mnogo više reč o pitanjima za domaću upotrebu.

– To je važno u situaciji kada nije baš popularno imati dobe odnose sa Putinom, a oba režima su ih imali. Sad je Orbanu recimo zgodan Vučić kao zamenska karta za deo domaće javnosti kojoj je važna saradnja sa čvrstim i autoritarnim liderima – kaže Šterić.

Kada je reč o podizanju saradnje, kaže da treba sačekati i videti da li je to još jedna u nizu najava institucionalizacije bliskih odnosa država, a zapravo Orbanove i Vučićeve vlasti koja je već deset godina u punom jeku i sad je izrasla na nivo stateške saranje dva režima, ili će biti samo politička deklaracija za dobijanje političkih poena.

Šterić podseće da već postoji saradnja sa policijom jer su mađarske jedinice rasposređene na granici sa Severnom Makadonijom zbog sprečavanja migrantskih ruta, što je Orbanu važna tema za domaću javnost.

– Kada je reč o vojsci znamo da Srbija upravo vojnom saradnjom i nabavkom naoružanja doprinosi razvoju bilateralnih odnosa sa zemljam gde je to strateški važno. Bilo da su to Rusija ili Kina ili Francuska, sad Mađarska. Vrlo su spremni da kroz vojnu saradnju potpomognu spoljnopolitičke odnose ili interese koje imaju – objašnjava Šterić.

Srbija može biti važna karta

On ukazuje da je važno shvatiti zašto je saradnja važna za dva režima i šta imaju od toga.

Najpre, navodi da su Vučić i Orban ideološki bliski i imaju interes da se domaćoj javnosti predstave kao da imaju prijateljske režime preko granice.

– Mađarskoj je Srbija centralni partner na Balkanu. Iz objektivnih razloga, jer Srbija ima ne malu mađarsku manjinu u državi. Bezbednosno, dele granicu na migrantskoj ruti što je jako važno Mađarskoj. Imaju i ekonomske i infrastrukturne interesa poput izgradnje naftovoda i pruge od Beograda do Budimpešte. Važna je i kao vrsta malog oslonca da se vidi da Mađarska ima direktan uticaj i vezu sa režimom u Beogradu i da u slučaju potrebe odnosno pritisaka, pred Evropom može da izvuče važnu kartu i kaže mi možemo da utičemo na Beograd – ukazuje naš sagovornik.

Kako dodaje, za Beograd i ovu vlast važno to što je Mađarska članica EU koja ima komesara za proširenje, koji je uspevao da progura neke korake za Srbiju i može biti promoter srpskog pristupanja i ublaži priče o pritiscima i sankcijama prema Srbiji.

Rano za ocenu

A Milovan Božinović, bivši ambasador Srbije u Berlinu, za Danas kaže da prema njegovom uvidu, formiranje čvrstog, ubojitijeg jezgra americkih saveznika u Evropi nije još uvek prioritetna tema u zapadnodvropskim medijima.

– Takva ideja, međutim, s obzirom na aktuelne evropske i globalne prilike, ne bi trebalo da je iznenađenje. Tramp se, negde na početku svog mandata, u prvoj poseti Evropi, zadržao u Nemačkoj („stara Evopa“) nepunih osam sati, uz vidljivo mrštenje pred Angelom Merkel, a u Poljskoj je proveo dva dana i u svom programski koncipiranom govoru najavio nastanak nove „vitalnije“ Evrope. Iako je za ocenu ove inicijative, ako uopšte postoji kao artikulisani politički projekat, prerano, jer nedostaju relevantne i pouzdane informacije, sasvim je moguce da rat u Ukrajini i komplementarne, neobično oštre sankcije prema Rusiji, pobuđuju skepticizam u sve većem delu javnosti „stare Evrope“ – navodi Božinović.

Tome, kako kaže, treba dodati aktuelne neobično masovne štrajkove u Francuskoj i Nemčkoj koji destabilizuju čak i zemlje jakih ekonomija i institucija i u dobrom delu njihovih javnosti se doživljavaju da su, ako ne direktna posledica, ono ipak u vezi sa ratom u Ukrajini.

– Uz pravi šok koji je izazvala poseta kineskog predsednika Rusiji – sve bi to mogao biti deo američke računice da će im biti važan jedan ovakav klub „odabranih“. Vreme će pokazati o čemu se zaista radi a sta je eventualno spin i preslobodna hipoteza koje inače bujaju i kod nas i u svetu – smatra on.

Kada je reč o odnosima sa Mađarskom, navodi da je što tešnja saradnja sa susedima u principu pozitivna, pogotovo što najveći deo naše mađarske nacionalne zajednice takvu politiku podržava.

– Traži ozbiljnu procenu dokle sa time treba ići s obzirom da je Mađarska, i posebno njen lider, stalna kontroverzna tema matice zemalja EU. Ne sme se prevideti da je Mađarska po svim parametrima politički i ekonomski snažnija država od Srbije, da je članica NATO i EU, te da je za nas rizično da kao kandidat ta EU, ako smo za to zaista, smatramo da je naš manevarski prostor isti kao i Mađarske – zaključuje Božinović.