"Vučić ne veruje Dačiću ni kada mu darove nosi"

On ovim ne žrtvuje samo sebe kao lidera – žrtvuje ugled i opstanak cele partije. Po prvi put u istoriji te stranke, SPS neće imati svog kandidata za predsednika Srbije. Time se socijalisti stavljaju u vazalni odnos prema SNS-u, premda imaju iskustvo koliko je bila pogubna direktiva Miloševića iz Haga da socijalisti podrže Šešelja na predsedničkim izborima. Od tog transfera birača nisu se oporavili godinama. Sada guraju članstvo i birače u zagrljaj SNS-a iz koga nema povratka. Dačić predugo drži partiju „u leru“, ali i takva moćna partijska mašinerija može da zarđa ako stoji u mestu, kaže u razgovoru za Danas Dijana Vukomanović, bivša predsednica Izvršnog odbora Socijalističke partije Srbije. Prvi put od napuštanja SPS, Vukomanovićeva otvoreno govori o bivšim partijskim kolegama, ali i o podršci Vuku Jeremiću.                         

Da li Vas je iznenadilo što je Branko Ružić javno podržao Vučićevu kandidaturu?

– Kada Ružić kaže – Srbija i „državni razlog“ su najvažniji, on time priznaje da je SPS dobio od Vučića „ponudu koja se ne odbija“. Ili, kako to Ružić eufemistički naziva: „koalicioni sporazum“, odnosno veći udeo u „kolaču vlasti“. Šta to konkretno znači, koje su sve pozicije na republičkoj i lokalnoj mapi moći Dačić i Ružić dogovorili sa Vučićem, moraće uskoro da objasne na organima partije.           

I Vi ste doskora zdušno branili stavove vladajuće koalicije.

– Čin i dokaz mog pokajanja je prelazak iz vladajuće partiju u opoziciju, što je ipak put kojim se ređe ide. Svedočim da taj put nije lak, ali to je cena slobode, lične i političke.

Zbog Vas je Dačić objavio rat Vuku Jeremiću tražeći da vratite poslanički mandat. Da li je na pomolu novi trojanski rat zbog Dijane?

– Napustila sam SPS znatno pre Jeremićevog povratka i kandidature, i tu nema nikakvog neverstva i zavere. Ne precenjujem svoj značaj, ali moje ime jeste simbol potencijalne podrške značajnog korpusa birača socijalista Jeremiću, koji će pre dati podršku Vuku nego Vučiću. Trojanski faktor u celoj priči je što Vučić ne veruje Dačiću ni kada mu ovaj darove donosi. A sada mu nudi celu partiju „na tacni“. Politički ratovi u Srbiji se ne vode zbog žena.

Dačić vam poručuje da poslanički mandat nije miraz.

– Svojim radom sam zaslužila poslanički mandat. SPS-u sam ostavila moj „politički miraz“ – dva reformska partijska programa i izuzetno detaljnu, sveobuhvatnu analizu izbornih rezultata od 2008. do 2016. Bitno je da SPS i dalje dobija novac iz budžeta Srbije po osnovu mog mandata – oko 290.000 dinara, i nadam se da i taj novac odlazi na isplatu plata zaposlenima u stručnoj službi SPS-a.

Zbog čega ste tačno izašli iz SPS, šta Vas je to tako razočaralo?

– Nisam više htela da učestvujem u teatru apsurda i Dačićevom kursu rijaliti-politike. Umesto da se vodi ozbiljna politika, u SPS-u je ojačala rijaliti-frakcija i ona uveliko doprinosi padu rejtinga socijalista.

Bili ste predsednica i IO SPS, ali Branko Ružić danas tvrdi da ste minorni političar.

– Ružić je tipičan primer funkcionera koji je zašao u ozbiljne godine sa epitetom mladog lava. Ali on nije revolucionaran – Ružić je konzervativan tip socijalističkog funkcionera koji je imao tipičan, predvidljiv put od politički angažovanog omladinca na fakultetu do funkcionera vladajuće partije. Veoma je talentovan da stvara klijentelističke mreže između sveta politike, biznisa i sporta. U ideološkoj, pa i praktičnoj politici ne snalazi se najbolje. Nije uspeo da se održi na ministarskoj poziciji. U parlamentu ćuti, a napolju daje seriju narcisoidnih intervjua u kojima čas „ruši“ Vučića, a čas ga veliča i nominuje za predsedničkog kandidata socijalista.

Zašto ste odlučili da podržite Vuka Jeremića, čoveka koji je dugo odsustvovao iz Srbije i koji zapravo ne zna kako ljudi ovde žive?

– Pa ni politička elita koja od 90-ih nije makla iz Srbije uopšte ne zna            kako narod teško živi. Jeremić je upravo primer čoveka koji se uprkos svemu vraća u Srbiju – obrazovan na Kembridžu i Harvardu, ima uspešnu internacionalnu diplomatsku karijeru. Verujem da on može da motiviše mlade ljude da ulažu u svoje obrazovanje, i da ostanu u zemlji.

Ljudi iz vlasti tvrde da je Jeremić iskeširao veliku lovu, aludirajući na to da je kupio i neke poslanike.

– Mene više zabrinjava što vladajuće političke partije akumuliraju i troše ogroman novac za skupe izborne kampanje iz budžeta Srbije i drugih javnih resursa koji se knjiže na trošak i zadiru u džep građana Srbije. Jeremić je rekao da će finansirati kampanju od masovnih donacija građana, a iz budžeta će dobiti isto kao i ostali kandidati.

Jeremić će imati težak posao ukoliko se Vučić kandiduje za predsednika.

– Ako se Vučić kandiduje – biće to referendum za i protiv i njega i loše vlasti u Srbiji. Najteži deo posla Jeremić je već uradio: prvi je krenuo na teren po Srbiji. Vučić kasni sa odlukom, ima problema u relaciji sa Nikolićem, ali i unutar SNS-a i sa pojedinim koalicionim partnerima – satelitima. Ni sam ne zna kome da ustupi mesto premijera i da li će se uopšte odreći mesta predsednika SNS-a, sve i da pobedi. Vučić zna kako je on izigrao Nikolića, koji je to učinio kao „predsednik svih građana“. Jeremićeva prednost je upravo u tome što nema te brige i taj težak partijski šinjel na leđima.

Šta je to što Jeremić nudi što već nije ponuđeno?

– Nudi realnu šansu da pobedi Vučića u drugom krugu. Svi drugi kandidati opozicije su ili isuviše novi, ili isuviše istrošeni. I Vučićeva harizma je prilično istrošena, cunami je u povlačenju. Jeremić čini realnom šansu za argumentovano preispitivanje i promene i unutrašnje i spoljne politike.

On je okupio i levo i desno orijentisane ljude.

– Da, figurativno rečeno, Jeremić je kandidat koji ume da se rukuje sa građanima i sa desnom, i sa levom rukom. Putevi političara koji se okupljaju oko Jeremića su se neočekivano ukrstili – spletom burnih okolnosti, na isti način na koji se ukrstio moj put sa Sandom Rašković Ivić, ili sa Veljom Ilićem. Takav splet okolnosti može da se desi jedino u nestabilnoj Srbiji.

Postoji li opasnost da Jeremić i Janković smanje jedan drugom broj glasova, jer pucaju na isto biračko telo?

– Postoji prećutni, rekla bih – više diplomatski nego politički „džentlmenski sporazum“ o nenapadanju na relaciji Jeremić – Janković. Janković je, da tako slikovito kažem, uramio svoj kandidatski poster u ram Demokratske stranke, čija je mera veoma mala – svega šest odsto na izborima. Mislim da je tu njegova početnička greška. On neće uspeti da izađe iz tog „žutog“ rama, dok je Jeremić vešto izbegao da ga poistovećuju sa bilo kojom političkom partijom ili liderom.

Istraživanja pokazuju da Vučić, ipak, ima najveći rejting, iako je narod navodno nezadovoljan.

– Vučić je ušao u zonu tzv. sultanovog paradoksa. Mislim da je Zoran Čičak na to ukazao. Apsolutna vlast jednog čoveka može da se održava sve dok funkcioniše na liniji strah – poštovanje, ali sultan pada s vlasti kada građani masovno počinju da osećaju i strah i mržnju. Tu je ta alarmantna crvena linija koja može dovesti do kraha njegove vlasti na predsedničkim izborima.

Krah je daleko. Za sada svi ćute i puštaju da jedan čovek odlučuje o svemu.

– Kako stvari stoje, tu će tišinu (ne)očekivano prekinuti jedan čovek koji je dugo ćutao i trpeo – to će biti Tomislav Nikolić. Od njega trenutno zavisi koliko će pokazati čvrst stav prema Vučiću.           

Možda će se pokazati i da je Nikolić najveći gubitnik?

– Aleksandar Vučić je najveći gubitnik predstojećih predsedničkih izbora. Šta god da izabere – da zadrži fotelju premijera ili da se kandiduje za fotelju predsednika – mnogo rizikuje, i kajaće se. Glavni plejmejker je Tomislav Nikolić, jer on određuje kada će da dâ ostavku, da utiče na tajming izbora i dužinu trajanja predizborne kampanje. On nije slab kandidat i sa pozicije predsednika ne odlazi kao „hromi patak“, što je uobičajeni naziv za američke predsednike u poslednjim danima njihovog mandata. Stoički je istrpeo dugotrajni medijski linč na poziciji predsednika za ovih pet godina i pokazao se mnogo zrelijim političarem u odnosu na Vučića. Njega ne bi trebalo tek tako otpisati.

Mnogi smatraju da ni Šešelja ne bi trebalo tako lako otpisivati?

– Njegova politička sudbina je tragična. On je zatočenik svog političkog sina – podozriv je i još uvek zazire od Haga. Šešelj vrlo dobro zna da je Vučić sklon političkom „oceubistvu“, lapotu. I on i Nikolić su svesni kakvog su političkog sina odgajili.