Vučić nije saopštio da li će se Srbija pridružiti sankcijama Rusiji, ali istakao da je Putin zarad ruskih interesa promenio mišljenje o Kosovu

„Nema dileme da ćemo imati posledice zbog neuvođenja sankciji Rusiji, to je cena naše politike“, naglasio je predsednik.

On je dodao da Srbija neće gaziti i neće gasiti svoja prijateljstva na Istoku. Prema njegovim rečima, jedino sila koja je u interesu Srbije može da promeni naš odnos.

Kako je istakao, ljudi u Srbji moraju da znaju da je naš strateški put put u Evropi. Oni koji se ne slažu, neka mi kažu šta je alternativa, pošto je lako podilaziti emocijama.

„Naša pozicija se dosta promenila i dosta je teža nakon izjave ruskog predsednika Putina o kosovsko-metohijskom pitanju, pokušavajući da zaštiti ruski interes“, naveo je Vučić na vanrednom obraćanju naciji koje je odloženo za danas pre sedam dana, citirajući detaljno izjavu predsednika Rusije.

Prema njegovim rečima, Putin je braneći ruske interese povukao argument koji nije lagan.

„Zato ćemo se nalaziti sada pod najtežim pritiscima i tema Kosova će biti najdominantnija. To ne znači da će Rusija priznati Kosovo. Neće. Niti mislim da će se pod tim pitanjem nešto desiti, osim što ćemo biti pod velikim pritiskom, mnogo većim nego prethodnih godina. To postaje nesnosno“, objasnio je Vučić dodavši da se „igramo gluvih telefona“.

On je na početku obraćanja naveo da uprkos istraživanju javnog mnjenja Ipsos stratedžik marketinga koje pokazuje da je većina građana Srbije, prvi put u istoriji, protiv ulaska Srbije u Evropsku uniju, da neće podilaziti javnom mnjenju.

„Naše je da čujemo, nije da podilazimo javnom mnjenju, već da da radimo ono što je u interesu države. Srbija će biti snažnija na evropskom putu. Naša trgovinska saradanja sa EU je više od 60 odsto. Najveći broj investicija dolazi iz EU“, objasnio je predsednik u okviru prve od deset tačaka o kojima će, kako je rekao na početku obraćanja, govoriti.

Među prisutnima u Palati Srbije bili su i ministri Aleksandar Vulin, Siniša Mali, Branislav Nedimović, kao i savetnik predsednika Milorad Veljović.

Aleksandar Vučić najavio je proteklih dana da će u današnjem obraćanju detaljnije govoriti o „svim velikim problemima“ s kojima se Srbija suočava kao i o tome kako će Beograd odgovoriti na njih.

On je dodao je da bi početkom juna trebalo da se konsultuje s predstavnicima političkih partija o trenutnoj poziciji Srbije u svetlu krize u Ukrajini, čekaju ga kao reizabranog predsednikia i ustavne konsultacije sa parlamentarnim strankama o budućoj vladi, a mnogi smatraju da bi to mogla da bude vlada zaokreta ka Zapadu – tačnije,  Vlada koja bi se postepeno uključivala u kaznene mere EU i SAD protiv Rusije zbog rata koji ona vodi protiv Ukrajine.

Vučić je prethodnih dana imao niz susreta u Grčkoj, Berlinu i Beogradu, sa evropskim, i najvišim nemačkim zvaničnicima, čije su teme snabdevanje gasom koji nije ruski, sankcije, Kosovo, Balkan i odnos prema BiH.

U Berlinu se prvi put posle oktobra prošle godine, u sredu uveče, sreo i sa kosovskim premijerom Aljbinom Kurtijem.

Vučić je ocenio da je politička pozicija Srbije „nikad teža“ kao i da je „dodatno komplikovana“ izjavama ruskog predsednika Vladimira Putina.

Vučić je podsetimo, obraćanje najavio za prošli petak, ali je otkazao i pomerio za posle povratka iz Berlina. Odmah po povratku iz Berlina, u petak se u Beogradu sastao i sa ministarokom odbrane Nemačke Kristinom Lambreht, koja je bila na proputovanju i u Sarajevu i u Prištini.