Da li Vučić igra na kartu partijskih podela u Nemačkoj: Sagovornici Danasa o različitom tretmanu pojedinih nemačkih političara

Premijer Bavarske sredinom marta, tokom posete Srbiji, dočekan je uz sve državne počasti, nakon čega je odlikovan Ordenom Republike Srbije na lenti. Vučić je potom priznao da je Zeder dobio veće počasti od onih koje mu po protokolu pripadaju.

„Da, ja sam rekao da se nivo poštovanja podigne. To imam pravo kao predsednik“, objasnio je Vučić tada i dodao da je od gosta iz te nemačke pokrajine mogao puno da nauči, jer je reč o jednom od najvažnijih i najuspešnijih političara današnje Evrope.

„Jedan je od ljudi koji ima svoje jasne, nedvosmislene stavove, hrabre, odlučne i jedan od najuspešnijih političara savremene Evrope i što se tiče ekonomskog napretka Bavarske, ali i što se tiče, rekao bih, njegovog uticaja na sveukupnu evropsku politiku“, rekao je Vučić.

Iako je jasno da je uticaj nemačke ministarke spoljnih poslova Analene Berbok takođe nesumnjiv u Evropi, ona ne uživa Vučićeve simpatije, poput Zedera.

Od samog dolaska na sadašnju funkciju Berbok je “trn u oku” srpskih vlasti, a to s vremena na vreme potvrđuju i predsednik Srbije, ali i neki od ministara u republičkoj vladi.

Gostujući nedavno u Ćirilici na TV Hepi predsednik je nedvosmisleno poručio da o radu Berbokove ne misli ništa dobro.

„Šta god da mislim o njoj, a da budem otvoren ne mislim ništa dobro. Ništa dobro ne mislim o njenom radu“, rekao je Vučić govoreći o Berbok i navodima da je uticala na glasanje pojedinih država u GSUN, o usvajanju Rezolucije o genocidu u Srebrenici i dodao da je protiv uvreda koje se šalju na njen račun.

Verovatno aludirajući na optužbe iz Srbije da se Berbokova pre ministarske funkcije bavila prostitucijom, zbog čega je morao da se izvinjava. Ili je možda mislio na tvrdnje svog bliskog prijatelja i potpredsednika Vlade, Aleksandra Vulina, da je Berbokova unuka Valdemara odlikovanog, Hitlerovog sledbenika.

Nema predsednik Srbije blagonaklon odnos ni prema socijaldemokrati i predsedniku Odbora nemačkog Bundestaga za spoljne poslove Mihaela Rota. To potvrđuje i samo jedna predsednikova rečenica nakon susreta sa Rotom da je sastanak sa njim bio „veoma otvoren i težak“.

Nakon krađe decembarskih izbora i Rotove izjave da izbori nisu bili ni slobodni ni fer i kritike na račun autokratskog režima u Srbiji, Vučić ga je nazvao srbomrscem. Poručivao mu je da se igra sa drugim državama, da sa Srbijom neće.

Za Srećka Đukića, člana Foruma za međunarodne odnose i bivšeg ambasadora, Vučićeva podela nemačkih političara na dobrodošle i one ne tako rado viđene goste je u suštini ideološka.

„Javno on ne podnosi sve što nije narodnjački ideološki tok. Socijaldemokrate, Zeleni, Liberali su na njegovom nišanu. On je ideološki ostrašćen. U isto vreme misli da nemački demohrišćani nisu isto tako evropske demokrate i za njih je sve spreman da učini ne bi li ostao u njihovoj orbiti i njihov miljenik, kao što je bio u vreme Angele Merkel“, ističe Đukić.

Međutim, prema njegovim rečima, narodnjaci su listom glasali i u nemačkom i u evropskom parlamentu protiv krađe izbora u Srbiji 17. decembra 2023. i zajedno sa drugim demokratskim partijama osudili srpske vlasti.

„Naivno je igrati na kartu partijskih podela u staroj demokratskoj Evropi. Otuda idu par ekselans napadi na Rota, Analenu Berbok, ali i najviši državni orden Srbije za šefa Bavarske Zedera, iako prvi put dolazi u Srbiju. To može da se tumači kao pokušaj hvatanja nekog priključka za desnu Nemačku koaliciju, a time i za evropsku, nakon što je miljenica prestonog Beograda otišla u političku penziju“, navodi Đukić.

On napominje da su odnosi zvanične Srbije uopšte prema Nemačkoj danas, školski primer nedostatka državničkog takta i diplomatskog osećaja, da ne govorimo o odsustvu svake mudrosti. Iz Srbije je na Nemačku ispaljivana mržnja iz svih oružja i sa svih pozicija vlasti i podržavalaca režima.

„Nemci su svoje istorijske greške debelo platili i plaćaju, i danas. Ne stide se. Kažu glasno kako treba“, podseća sagovornik Danasa.

Bivši ambasador i potpredsednik stranke Srbija centar Mihailo Brkić primećuje da Vučićev odnos sa nemačkim političarima ima bar dve faze, prva je trajala tokom mandata Angele Merkel, a druga počinje od njenog odlaska sa mesta nemačkog kancelara i traje do danas.

„Prvu fazu je karakterisala naša preterana servilnost, u čijoj senci je ojačan prećutni dogovor da Nemačka slabo mari za pristupanje naše zemlje EU i da zvaničnom Beogradu to odgovara, iako se javno obe strane zaklinju u evropske integracije Srbije.

Dolaskom kancelara Šolca i jačanjem uloge Zelenih, kao i MIP Berbok, ušlo se u drugu fazu koju bismo mogli nazvati fazom skidanja rukavica. Niti Nemci štede Vučića, niti on njih, ali je rezultat isti, EU integracije Srbije su blokirane, i to je konsenzualni pristup obe strane“, ocenjuje Brkić.

Nemačka kao jedna od dva predlagača Rezolucije o Srebrenici u GSUN, kako navodi naš sagovornik, sigurno nije imala iluziju da će to u Beogradu biti viđeno kao korak ka ojačanju bilateralne saradnje i obnovi evroentuzijazma srpske javnosti.

„U tom smislu dolazak predsednika SP odbora Mihaela Rota pre deluje kao dalje sondiranje terena, nego kao pokušaj da se spusti tenzija u bilateralnim odnosima. S druge strane toplo hladne faze odnosa srpskih vlasti prema Nemačkoj i obratno nisu uticale na ekonomsku saradnju, jer od nje obe strane imaju korist, i čak im i odgovara što su EU integracije Srbije na najdužem štapu u ovom veku“, primećuje Brkić.

Razloge zašto se Vučićev odnos razlikuje prema nemačkim političarima treba tražiti, kako kaže Branka Latinović, potpredsednica Foruma za međunarodne odnose, u činjenici da su Zeleni u Evropskom parlamentu veoma kritični prema Srbiji.

Osim toga, šefica nemačke diplomatije zagovara u Vladi Nemačke oštriji stav prema Srbiji i jasno je da između nje i Vučića ne postoji potreban intenzitet komunikacije.

Prema rečima Latinovićeve i odnosi Vučića sa nemačkim kancelarom Šolcom nisu ni nalik onima koje je on imao sa Angelom Merkel.

Ipak, kaže, treba se podsetiti da sadašnji nemački kancelar, tokom poslednje posete Beogradu, nije bio ni približno tako neprijatan i direktan kao Merkelova prema Borisu Tadiću.

To što je, kako kaže, Vučić ovih dana našao za potrebno da promeni rečnik prema Nemačkoj, konstatacijom da probleme treba rešavati dijalogom, jasno ukazuje na određene poruke koje su stizale, ali i Vučićev pragmatizam kada se radi o ekonomskim interesima.

„Poslednja takva poruka stigla je sa posetom Mihaela Rota, šefa spoljnopolitičkog odbora nemačkog Bundestaga. S obzirom na to da je Rot iz Socijaldemokratske partije, to je ova poseta iskorišćena za direktno prenošenje poruke nemačkog kancelara i to je urađeno u velikom diplomatskom maniru. Ono što je izjavio Rot nakon razgovora koji je imao i sa Vučićem treba sve da zabrine, naročito njegova ocena da je „politička atmosfera u Srbiji sve agresivnija“, te da je zbrinut zbog vređanja Nemačke. U svakom slučaju od posebne važnosti je i pitanje koje je postavio Vučiću – ‘da li zaista želite da vodite Srbiju u EU i ako je to slučaj – kako?’ Istovremeno, ovo pitanje sadrži i odgovor kako Nemačka, i ne samo ona iz EU, ‘čitaju’ posvećenost Srbije evropskom putu. Uostalom poseta Rota označava početak razjašnjenja naših odnosa sa Nemačkom, ali i EU“, napominje Latinovićeva.

Milovan Božinović, bivši ambasador u Austriji smatra da je naš dijalog sa Nemačkom i njenim političarima još od odlaska Angele Merkel sve tvrđi i grublji, što je u vidljivom neskladu sa stabilnim interesovanjem nemačkih manjih i srednjih firmi za ulaganje u Srbiju.

Kao činilac međunarodnih, pre svega evropskih odnosa, kako kaže, današnja Nemačka, sa dominantnim uticajem Zelenih i njihovom sklonošću ka manihejskom razvrstavanju na dobre i loše „igrače“, zaoštrila je, bar na verbalnom nivou, odnose sa mnogim državama. To važi i za Srbiju i mi tu nismo izuzetak.

On primećuje da je od decembarskih do lokalnih izbora ovih dana razmena teških reči dostigla vrhunac, pri čemu su prednjačili, ne samo naši tabloidi, nego i visoke i najviše političke ličnosti, a kulminacija je Rezolucija o Srebrenici, iako nema sumnje da je nemačka diplomatija napravila ozbiljne propuste u pripremi Rezolucije i, pre svega u stvaranju političkog ambijenta za konsenzus.

„Tako je došlo do jedne bizarne – možda je to blaga reč – simbioze ciljeva koji nemaju ništa zajedničko: pobeda na lokalnim izborima kroz herojsku odbranu srpske časti u OUN. Ceh su platili birači na lokalu, jer su ostali bez prilike da predstave svoje probleme i, s druge strane ‘kolektivni Zapad’, ovog puta na čelu sa Nemačkom, posto je protiv Nemačke najlakše reaktivirati i rasplamsati brojne endemske resentimane duboko ukorenjene, po potrebi i negovane od skoro svih prethodnih vlasti. To je verovatna pozadina posete jedne uticajne nemačke političke ličnosti koja je i sama bila cilj i predmet medijskih i političkih napada u našoj javnosti, posebno u delu medija koji se daju ‘inspirisati’ iz državnih ili paradržavnih izvora“, primećuje Božinović.

Prema rečima sagovornika Danasa, Rot je u Beogradu dobio neobično visokog sagovornika koji mu je kredibilno mogao objasniti da li su predstave za domaću i stranu javnost, različito akcentovane, ali organski povezane.

„Mogao je da dobije odgovor i da li će srpsko-nemački odnosi dobiti onaj ozbiljni tretman kakav po svim parametrima zaslužuju“, zaključuje Milovan Božinović u razgovoru za Danas.