Vučić o usvajanju Rezolucije: Legitimno ih pobedili i to ubedljivo – ne sa tri, nego sa 23 razlike

Predsednik je pozvao zemlje u regionu da ovakva pitanja treba da rešavamo kroz međusobnu saradnju i da evropske sile ne treba da budu uključene u rešavanje ovih pitanja.

Vučić je rekao da se Srbija suočili sa predlogom Nemačke, odnosno ministarstva spoljnih poslova ove zemje i ministarke, cenivši da je u bitanju predlog koji je protiv vitalnih interesa srpskog naroda.

„Protiv nas je bila ujedinjena Evropska unija i ceo Zapad. Kosponzori neki su bili primorani da to budu, a neki dobrovoljno. Oni su hteli da prikažu da je podrška transkontinentalna“, rekao je predsednik.

Ocenio je da se Evropska unija nadala mnogo drugačijem ishodu glasanja, da će podrška rezoluciji biti apsolutna i da su na ovaj način „hteli da pobede, verovali ili ne, Rusiju“.

„Protiv nas je sve bilo kao savršena oluja, ceo kolektivni Zapad“, ponovio je Vučić.

Prema njegovim rečima, posle glasanja u UN u Sarajevu nema slavlja, a u Srbiji vlada ozlojeđenost.

Vučić je takođe objasnio da su prisutne bile srpske i bošnjačke žrtve i da su srpske žrtve, kao i on, donele zastavu Srbije, dok su bošnjačke žrtve nosile bedževe.

„Pokazao sam poštovanje i prema jednima i prema drugima, ali tamo se radilo samo o jednom narodu“, rekao je Vučić.

On je naglasio da „smo ih na kraju pobedili“.

„Legitimno ih pobedili i to ubedljivo pobedili. Ne sa tri razlike, nego sa 23 razlike“, uzviknuo je predsednik Srbije i dodao da su posle presudile „odluke iz VAR sobe“ i da realan rezultat puj-pike ne važi.

Na komentar voditeljke da činjenica da „nisu dobili ni prostom većinom“, Vučić je rekao:“Čak ni od prisutnih u sali“.

Ponašanje Crne Gore očekivano

Predsednik je dodao da je „najodvratnije“ ponašanje Crne Gore, ali da nije bio razočaran jer je to i očekivao i da je isto rekao i premijeru Milojku Spajiću.

Vučić je rekao da je Crna Gora od ocepljenja postupala na isti način u svojoj spoljnoj politici i dodoao da kad bi sutra bio glasanje za člastvo Kosova u Svetu Evrope da bi oni glasali „za“.

Dodao je da je predlog Crne Gore da se donese dokument ove vrste o Jasenovcu samo instrument koji su koristili kako bi „kupili vreme“ i da će taj predlog premijera Spajića biti brzo zaboravljen.

„Crna gora nikada neće doneti dokument o genocidu u Jasenovcu. To su rekli da bi kupili vreme. Neće to uraditi. Spreman sam javno da se izvinim ako bude bilo drugačije, ali neće biti potrebe da se izvinjavam“, rekao je Vučić.

Najneprijatnije iznenađenje za Vučića – Severna Makedonija

Predsednik je istakao da koliko nije bio iznenađen postupcima Crne Gore toliko ga je neprijatno iznenadila Severna Makedonija.

Dodao je da očekuje da kad bi pitao makedonske zvaničnike da bi oni krivicu prebacivali između stare i nove vlade te da je to potpuno irelevantno. Kazao je da je u ovom procesu Grčka prema njegovim rečima „imala više kičme“, ali da i dalje Severnu Makedoniju smatra prijateljem Srbije i da se to neće promeniti

„Biću ja sam“

Vučić je rekao da je tokom razgovora sa drugim držanicima uoči Rezolucije mnogo puta čuo „izgovor“ da su pod pritiskom da glasaju za rezoluciju iako to nije njihova želja, i da jetakav razgovor vodio i sa predsednikom Mađarske Viktorom Orbanom.

Rekao je da je odnos sa Mađarskom izuzetno važan za Srbiju i da je sam Viktor Orban njegov veliki prijatelj koji je najzaslužniji za odnos ove dve zemljle.

Vučić je rekao da je uoči odlaska u Njujork vodio razgovor sa predsednikom Orbanom prilikkom kog mu je rečeno da Mađarska ne može da ostane sama u Evropi i da glasa protiv Rezolucije usled velikih pritisaka koji dolaze iz Evrope.

„On je meni rekao da ne može da bude sam u Evropi jert su svi pritisli, na šta sam mu ja rekao: Dobro biću ja sam. On me je nakon toga ponovo pozvao i rekao da će stati uz svoje srpske prijatelje“, rekao je predsednik.

Pojasnio je da ishod glasanja ne govori da je 107 zemaja reklo da nije bilo genocida , već da je nešto što je politizovano, netransparentno i neinkluzvno.

Generalna skupština Ujedinjenih nacija usvojila je na jučerašnjoj sednici nacrt Rezolucije o genocidu u Srebrenici koja ima za cilj proglašenje 11. jula za Međunarodni dan sećanja i komemoracije genocida u Srebrenici 1995. godine.

„Za“ Rezoluciju glasalo je 84 države među kojima Albanija, Australija, Austrija, Belgija, BiH, Bugarska, Kanada, Hrvatska, Češka, Danska, Francuska, Nemačka, Italija, Japan, Crna Gora, Severna Makedonija, Slovenija… „Protiv“ su glasale delegacije Antigve, Belorusije, Kine, Komora, Kube, Severne Koreje, DR Konga, Eritreje, Dominike, Esvatinija, Grenade, Mađarske, Malija, Naurua, Nikaragve, Rusije, Sao Toma i Principea, Srbije i Sirije, odnosno 19 država, a suzdržanih je bilo 68.