Šta Vučić mora da ispuni od obaveza oko Kosova do izbora 17. decembra?

Specijalni izaslanik EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak izjavio je da je dogovorio sa šefom kosovske pregovaračke ekipe naredne korake u dijalogu, u sredu, 8. novembra, dok je boravio u iznenadnoj poseti glavnom gradu Kosova.

„Upravo sam se sastao sa prvim potpredsednikom Vlade Besnikom Bisljimijem. To je nastavak poslednjeg sastanka sa evropskim liderima u Briselu i posledica potrebe pune primene Sporazuma o putu normalizacije bez odlaganja i preduslova. Takođe smo se dogovorili o sledećim koracima (u dijalogu)“, napisao je Lajčak na platformi X.

Premijer Kosova Aljbin Kurti nije se sastao sa Miroslavom Lajčakom tokom njegove poslednje posete Prištini, jer, kako je rekao Kurti, imao je „druge obaveze“.

On je, međutim, rekao da je predlog za ZSO od strane EU bolji nego raniji predlozi, te da je uputio kritike i na takav poboljšani predlog.

Imajući u vidu da je ostalo tek nešto malo više od mesec dana do vanrednih parlamentarnih i lokalnih izbora u Srbiji, kao i sve jači pritisak Zapada da se kosovsko pitanje reši, a posebno nakon tragedije u Banjskoj, postavlja se pitanje šta će sve predsednik Srbije morati da ispostavi i ispuni, kada je reč o obećanjima koja je dao međunardnoj zajednici.

Odnosno, da li će predizborna kampanja odložiti ispunjavanje obaveza od strane Srbije.

Da su obećanja počela da se ispunjavaju, recimo, govori podatak koje je saopštila Kosovska policija da su se od 1. novembra 733 automobila sa severa Kosova sa registarskim oznakama koje Priština smatra za „nelegalnim“, preregistrovali na RKS registarske tablice.

– Evropska unija je udvostručila napore da postigne bar neki nivo deeskalacije sukoba između Kosova i Srbije. Ovo je rezultat činjenice da je Banjska pokazala da su događaji izmakli kontroli i da održavanje zamrznutog konflikta, što je suštinski politika Vučićeve vlasti, može da proizvede opasne posledice – kaže za Danas Dragan Popović, direktor Centra za praktičnu politiku.

Koji su motivi finansijskog uslovljavanja EU?

U situaciji kada je evropska bezbednost ugrožena sa više strana, dodaje, od Putinovog agresivnog rata do pretnje terorističkim napadima nakon sukoba u Gazi, EU ne može sebi da dozvoli konflikt na Kosovu.

Tome služe, kako kaže, i dodatni pritisci u vidu uskraćivanja finansijske pomoći, koje je najavila Ursula fon der Lajen.

– Aleksandru Vučiću je manevarski prostor dvostruko sužen. Sa jedne strane, teroristički napad na kosovsku policiju u Banjskoj, organizovan od njegovog najbližeg saradnika na Kosovu, doveo je do mogućnosti da izgubi prestižnu titulu jedinog aktera koji može da osigura stabilnost u regionu – smatra sagovornik Danasa.

To što ga Zapad percipira kao faktor stabilnosti, napominje, jeste ključni razlog zbog čega Vučić uživa otvorenu ili prećutnu podršku od ključnih političkih aktera u EU. Gubljenje te pozicije može da rezultira prestankom zapadne podrške, što bi se onda odrazilo i na rejting Vučića u zemlji (i u Srbiji veliki deo podrške njemu ide iz uverenja da je jedini koji garantuje stabilnost u nestabilnim vremenima) – kaže Dragan Popović.

Izbori utiču na Vučićeve odluke

Sa druge strane, ističe dalje, izbori u Srbiji, takođe, utiču na odluke koje Vučić može da donese u vezi sa Kosovom.

– Zato verujem da će Srbija morati da prihvati implementaciju dosadašnjih sporazuma, što podrazumeva i ono što se zove „de facto“ priznanje Kosova, ali da će istovremeno učiniti sve da opstruira primenu na terenu. Na primer, iako će se obavezati da ne sprečava članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama, u stvarnosti će opstruisati taj proces na sve moguće načine – ističe Danasov sagovornik.

Kako dodaje, Vučić će sigurno uložiti veliki napor da srpskoj javnosti predstavi bilo koji dogovor na način koji će mu u najmanjoj mogućoj meri štetiti na izborima.

– U tome je svakako dobar, tako da očekujem da, šta god bude dogovoreno u Briselu, interpretacija dogovora će nastaviti da bude sporna, bar do 17. decembra – zaključuje Popović.

Prema rečima Miloša Pavkovića, istraživača Centra za evropske politike, dijalog Beograda i Prištine, bio je u potpunom zastoju veći deo godine zbog konstantnih kriza koje su se dešavale, uprkos dogovoru iz Ohrida u martu.

– Tenzije su kulminirale nakon incidenta u Banjskoj nakon čega je i EU zauzela oštriji stav prema Srbiji po pitanju Kosova i Metohije. Rezolucija Evropskog parlamenta usvojena u oktobru bila je dosta oštra i pozvala Srbiju da sarađuje u istrazi, kao i da izvrši međusobno priznanje sa Kosovom – kaže naš sagovornik.

De facto..

Zahtev o međusobnom priznanju i ranije se nalazio u rezolucijama EP, dodaje, ali one nisu pravno obavezujuće.

– Nakon posete predsednike EK Ursule von der Lajen Beogradu i Prištini početkom novembra, ona je saopštila da se od Beograda očekuje de facto priznanje Kosova. Ona u Beogradu objasnila da se de facto priznanje pre svega odnosi na član 1 Sporazuma o normalizaciji odnosa (priznavanje nacionalnih simbola i dokumenata). De facto priznanje je zapravo zahtev formulisan od strane predsednika Francuske, kancelara Nemačke, i premijerke Italije, zajedno sa predsednikom Evropskog saveta na marginama samita Evropskog saveta kada su se Vučić i Kurti sastali sa najvažnijim liderima EU – smatra Pavković.

Dakle, napominje dalje, zahtev EU je jasno formulisan prema Srbiji, de facto priznanje ali i implementacija svih ostalih članova sporazuma.

– Ipak, imajući u vidu prethodne izjave predsednik Vučića, kao i da ovakav potez tokom izborne kampanje sasvim sigurno imao negativan uticaj na izborne rezultate liste koju predvodi Vučić, teško je za očekivati da će ovaj zahtev biti ispunjen – zaključuje naš sagovornik.