Šta nam govori poslednje istraživanje rejtinga stranaka?

Rezultati istraživanja agencije Faktor plus pokazuju da se iza SNS-a nalazi Socijalistička partija Srbije sa 7,7 odsto, zatim Stranka slobode i pravde sa 6,9 odsto, pokret Kreni promeni 4,7, Narodni pokret Srbije i Mi glas iz naroda sa po 4 odsto, Novi DSS 3,7, dok bi na izborima ispod cenzusa ostali Zeleno-levi front i Srbija Centar sa 2,3 odnosno 2,2 odsto.

Predsednik SSP-a Dragan Đilas je komentarišući istraživanje u Utisku nedelje, istakao da je jedan od bitnijih parametara, kojeg u ovom istraživanju nema, pitanje “U kom pravcu ide Srbija?”, te dodao da se taj parametar drastično menja i ide na štetu vlasti.

“Po onome što sam ja video u istraživanjima Nove srpske političke misli i onome što naš kol centar pokazuje, u ovom trenutku, taj procenat SNS-a od 47 odsto je zajednički rezultata SNS-a i SPS-a, što je jer su na izborima imali zajedno 53, imaju litijum, dali su celo Kosovo, nema nikakve reakcije države Srbije, inflacija i dalje stoji…” naveo je Đilas i dodao da je po tim podacima opozicija na 41 do 43 odsto.

SNS nastavlja da komunicira sa građanima

Naučni saradnik Instituta za filozofiju i društvenu teoriju Dejan Bursać ipak tvrdi da su rezultati istraživanja očekivani i da su “manje-više u skladu sa onim što vidimo i u postizbornim istraživanjima prethodnih godina, a to je da SNS nakon ubedljivih izbornih pobeda nastavlja konstantno da komunicira sa građanima”.

“Vučić već ima razrađene metode i kanale kako to radi, on se konstantno obraća svom biračkom telu i zbog toga održava svoj visok rejting, za razliku od opozicije koja se raspe u ovom predizbornom periodu, što zbog apatije, što zbog toga što nemaju ni potrebu, a često ni sredstava ni kanala komunikacije da kontinuirano komuniciraju sa svojim biračima”, pojašnjava Bursać.

Naš sagovornik kaže da niži rejting od realnog opozicija duguje činjenici da u Srbiji identifikacija sa opozicionim strankama nije jaka.

Zbog toga, tvrdi Bursać, ljudi često u odgovorima na pitanja iz istraživanja ne odgovore za koju bi stranku glasali, ali kada dođe do izbora podrže neku od opozicionih stranaka.

Sa druge strane, govoreći o rejtingu SNS-a, Bursać tvridi da on i dalje u velikoj meri dolazi iz Vučićeve lične popularnosti.

“To vidimo i po ovim podacima o poverenju koje građani stavljaju u instituciju predsednika Republike. To je naravno povezano sa rejtingom SNS-a, iako Vučić nije zvanično predsednik stranke, građani ga generalno percipiraju kao lidera SNS-a”, tvrdi sagovornik Danasa.

Bez izlaznosti rejting je spisak lepih želja

Vanredni profesor Fakulteta političkih nauka Bojan Vranić ističe da se u istraživanjima koja su u formi “vesti za narod” uvek mogu uočiti dva obrasca.

Kao prvi, Vranić navodi nedostatak procene izlaznosti uz davanje rejtinga stranaka.

“Bez podatka o izlaznosti, rejting je samo spisak lepih želja naručioca istraživanja. U prethodnih nekoliko izbornih ciklusa, videli smo da što je izlaznost manja, to rejting SNS raste. Naravno, raste veštački, jer je SNS dosegao svoj maksimum što se tiče broja birača”, pojašnjava Vranić.

On dodaje da takva istraživanja često ne uzimaju u obzir i kampanju, koja, smatra on, uvek može da podigne rejting stranke, kao što se i desilo na prethodna dva izbora za Beograd “kada je SNS (po Vučićevom svedočenju) nadoknadio zaostatak”.

“Drugi obrazac je da se opozicija uvek istražuje rascepkano, i da nema projekcija eventualnih koalicija. Nijedna opoziciona stranka koja je opstala na političkoj sceni u poslednjih bar pet godina nije izašla samostalno na izbore”, tvrdi naš sagovornik.

Problematičan je, smatra Vranić, i način prezentacije rezutlata istraživanja.

“Kada gledamo pojedinačno, stranke su tu na 2, 3, 5 odsto, nasuprot SNS-u koji deluje onda kao da ima beskonačno glasova”, ističe Vranić i dodaje da je to po nove birače demotivišuće, te da će pomisliti da njihov glas ne može ništa da promeni.

Vranić skreće pažnju da bi se sabiranjem procenata opozicije iz istraživanja dobio rezultat koji je koalicija Srbija protiv nasilja ostvarila na izborima 17. decembra.

“Jedina razlika je kod desnice, gde se izgleda birači malo premeštaju unutar desnih opcija. Drugim rečima, da su izbori sutra, i da je izlaznost ista, imali bismo preslikan parlament”, zaključuje Vranić.

Novi DSS nije kapitalizovao „propadanje desnice“

Bursać u rezutatima istraživanja takođe skreće pažnju na lošiji rezultat desnice.

“Loš rezultat desnice, posebno Novog DSS-a, me u jednu ruku iznenađuje, jer mi se činilo da će DSS kao jedina stranka desnice koja je uspela da ostvari uspeh na izborima, i uđe u parlament, kapitalizovati malo bolje činjenicu da su ostale stranke desnice sa kojima dele biračko telo propale, u nedostatku boljeg izraza”, kaže Bursać.

On podseća su Zavetnici otvoreno prešli na stranu SNS-a, te da u Dverima vlada konfuzija, dok je Narodna stranka ostala ispod cenzusa,

“DSS bi možda i pokupio te glasače da su bili agilniji na temama koje su aktuelne, a gde oni nisu bili dovoljno kritični prema vlasti u poslednjim mesecima”, tvrdi naš sagovornik.

U te teme, tvrdi Bursać, spada i litijum ali i dešavanja na Kosovu i Metohiji.

“Tu nismo videli previše aktivnosti opozicionih stranaka, te su opet propustili da “šutnu taj penal” i približe se koji procenat više Vučiću”, smatra sagovornik Danasa.

Litijum nije odvratio građane od Vučića

Iako je poslednje istraživanje NSPM pokazalio da se skoro 60 odsto građana protivi rudniku litijuma, ukoliko uzmemo u obzir ovo istraživanje, to opredeljenje nije naškodilo rejtingu SNS-a.

“To je opet do onoga da Vučić komunicira sa svojim biračima. On je njima uspeo da objasni da to nije problem, ili da nije dovoljno velik problem da bi se oni okrenuli od njega i od SNS-a”, tvrdi Bursać i naglašava da opozicija, s druge strane, nije uspela da kapitalizuje protivljenje litijumu i pretoči u ga rejting.

Iako je moguće da bi Vučić kao i svaki put napao proteste i pokušao da ih delegitimizuje time što su se priključili političari, Bursać smatra da se opozicija tu nije baš dobro snašla u smislu političke kapitalizacije.