Vučić: Od uspeha „Otvorenog Balkana“ zavisi ekonomska budućnost, možemo brže, snažnije i bolje

„Nikada nije bilo ni više pažnje ni energije usmerene na uspeh ovog projekta“, rekao je Vučić u Beogradu na otvaranju Samita lidera „Otvorenog Balkana“, inicijative u kojoj su pored Srbije i Albanija i Severna Makedonija.

Samitu predsedavaju i premijeri Albanije i Severne Mkedonije Edi Rama i Dimitar Kovačevski, a prisutni su premijer Crne Gore Dritan Abazović, predsedavajući Veća ministara BiH Zoran Tegeltije, ministar spoljnih poslova Mađarske Peter Sijarto i njegovog turskog kolega Mevlut Čavušoglu.

Vučić je istakao da je uspeh „Otvorenog Balkana“ i to što su Albanija i Severna Makedonija otpočele pregovore o pristupanju Evropskoj uniji.

„Uspeh ove inicijative nije mali, ali možemo brže, snažnije i bolje“, istakao je Vučić.

Naveo je da je posle uspostavljanje „zelenog koridora“ za brži promet prehrambenih proizvoda rast u razmeni te robe između članica inicijative bio 17 odsto.

„Radimo na tome da dodatno smanjimo vreme čekanja na granicama“, rekao je Vučić i najavio da će danas biti potpisani dokumenti koji će obzbediti viši nivo ekonomske saradnje u okviru „Otvorenog Balkana“.

Ističući da su odnosi između zemalja članica ove inicijative na istorijskom makismumu on je izrazio želju da će joj se i druge zemlje regiona priključiti.

Kovačevski: Ključni korak u ključno vreme

Premijer Severne Makedonije Dimitar Kovačevski izjavio je danas u Beogradu na otvaranju Samita lidera Otvorenog Balkana da je sada jasno da su Srbija, Severna Makedonija i Albanija napravile ključni korak u ključno vreme.

„Zajedno smo se posvetili tome da olakšamo kretanje ljudi, roba, usluge i trgovine, izgradili smo komšijske odnose i poverenje između zemalja. Danas je ova saradnja otvorila put da se nosimo sa izazovima tako što ćemo da obezbedimo hranu i energente za naše građane dok se zemlje bore sa posledicama rata u Ukrajini“, rekao je Kovačevski.

Kako je naveo, tri zemlje će se obavezati da se pomažu između sebe „kao što bi zemlje i trebalo da rade“.

Kovačevski je rekao da će se obezbediti nesmetano snabdevanje pšenicom, brašnom, kukuruzom, mlekom, kuhinjskom solju i drugim osnovnim namirnicama.

Istakao je važnost saradnje u energetici i zajedničke izgradnje solarnih i vetroparkova, kao i elektrana na biogas i dodao da će Severna Makedonija intenzivirati rad na gasnoj interkonekciji sa Srbijom.

„To što smo se okupili je početak, da ostanemo zajedno je napredak, da radimo zajedno je uspeh“, citirao je Kovačevski osnivača kompanije Ford Henrija Forda i dodao da ako region bude dobar sam sebi, biće dobar i Evropi i celom svetu.

Rama: Poslali smo jasnu poruku da je naš prvi izbor mir 

Premijer Albanije Edi Rama izjavio je danas u Beogradu da je važno da inicijativa Otvoreni Balkan ne okuplja samo zemlje regiona već i druge zemlje kao što su Grčka, Turska, Mađarska i Italija i istakao da su lideri zemalja Otvorenog Balkana poslali jasnu poruku da je prvi izbor mir.

On je na samitu lidera inicijative Otvoreni Balkan rekao da je došao dan da sve više zemalja želi da bude pozvano na konferenciju inicijative Otvoreni Balkan, što je znak da je Balkan za Evropu bitan koliko je i Evropa bitna za Balkan.

Govoreći o sajmu „Vinska vizija Otvorenog Balkan“ rekao je da je on na nivou svetskih sajmova i da je postao osnova za razvoj turizma i da je pokazao kakav je put Otvorenog Balkana.

Poslali smo jasnu poruku da je naš prvi izbor mir i da je naš prvi izbor da radimo za naše narode, istakao je Rama.

Dodao je da to „naravno ne rešava sve preostale probleme i ne čini pitanja oko kojih se ne slažemo drugačijim“, ali da je ovo „pravi put“.

Rama je rekao da ne bilo moguće da se potpiše ugovor o bezbednosti prehrambenih proizvoda, da se objedine snage zemalja za sve neophodne korake za energetku bezbednost u vreme kada je to postao dramatičan problem na svetskom nivou, da nije Otvorenog Balkana.

Dodao je da se bez Otvorenog Balkana nije moglo ni zamisliti da će Albanija, Srbija i Severna Makedonija imati nove operativne kapacitete za vanredne situacije, dodajući da „mi njih gradimo i zajedno koračamo ka budućnosti“.

Rama je naglasio da je dovoljno pogledati samo poslednjih sedam meseci pa da se vidi koliko je povećana trgovinska razmena tri zemlje, dodavši da je to dovoljno da shvatimo „koliko smo vremena protraćili i koliko je velikio potencijal koji i dalje postoji“.

Brojke pred nama su smešne kakave bi trebalo da budu, ali su mnogo veće nego što su nekada bile, ocenio je Rama.

Inicijativa Otvoreni Balkan više ne treba da traži opravdanje za svoje postojanje, više ne postoji potreba da objašnjavamo zašto smo pokrenuli tu inicijativu, ona sama za sebe govori. Oni koji žele da čuju mogu da čuju, oni koji žele da vide mogu da vide, oni koji imaju viziju i žele dobro za budućnost razumeće nas, istakao je Rama.

Dodao je da će poziv za ulazak u inicijativu biti upućen i drugim partnerima i da zemlje EU „ne bi trebalo da budu ljubomorne na nas“.

Veoma je bitno što je s nama ambasador SAD koji će biti na svakom samitu i to znači da smo sigurni da neće biti nikakvih nesporazuma, kazao je Rama.

Abazović: Lepo je videti da u trenutku dok bukti rat u Evropi ljudi sede za istim stolom i razgovaraju

Premijer Crne Gore Dritan Abazović izjavio je danas u Beogradu na Samitu inicijative Otvoreni Balkan da je lepo videti da u trenutku dok bukti rat u Evropi ljudi sede za istim stolom i razgovaraju o životno važnim temama za građane regione.

On je rekao de je lepo videti predstavnike i NATO, EU i ministre i ljude iz biznisa, istakavši da Zapadni Balkan kroz inicijativu Otvoreni Balkan treba novu i progresivnu politiku.

„Probali smo zidove, ratove, humatirane katastrofe, svađe, konflikte i optužbe, jedino nismo probali da sarađujemo i vreme je da izaberemo mir i progres i da shvatimo da veća fleksibiklnost granica ne znači njihovo menjanje, već mogućnost za pomirenje, biznis i progres i mobilnost i ulivanje novog duha u regiju Zapadnog Balkana“, rekao je Abazović.

Dodao je da je inicijativa Otvoreni Balkan pokazala da se za veoma kratko vreme i pored svih nedaća mogu da urade stvari od krucijalnog značaja za građane.

Istakao je da su građani „siti politika prošlosti, nacionalizama i optužbi“ i da treba ponuditi veću saradnju.

Abazović je naglasio da inicijativa Otvoreni Balkan treba i mora da bude inkluzivna i da su dobrodošli „oni koji danas nisu sa nama za stolom“.

Ukazao je da Crna Gora nije punopravni član Otvorenog Balkana ali da bi voleo da njegova zemlja postane članica Otvorenog Balkana.

Ovaj region konačno šalje poruke koje nije mogao ranije i Otvoreni Balkan je uspešna inicijativa, istakao je Abazović.

On je zahvalio ambasadoru SAD u Beogradu Kristoferu Hilu što je prisutan i javno podržava inicijativu Otvoreni Balkan, dodajući da nije važno kako se inicijativa zove već to što je funkcionalna.

Čavušoglu: Otvoreni Balkan je kao „most između Balkana i Evropske unije“

Ministar inostranih poslova Turske Mevlut Čavošoglu poručio je danas u Beogradu da će njegova zemlja dati sve od sebe da pomogne svojim balkanskim susedima da obezbede potrebe za gasom ove zime i da je Otvoreni Balkan most između Balkana i Evropske unije.

„Zima dolazi. Energetska i prehrambena sigurnost postali su uobičajeni izazovi. Ne postoji drugi recept osim solidarnosti. U Turskoj radimo sve što možemo da sprovodimo Istanbulski žitni sporazum. Dajemo sve od sebe da pomognemo našim balkanskim susedima da osiguraju svoje potrebe za gasom za zimu“, poručio je Čavušoglu.

On je na Samitu inicijative Otvoreni Balkan istakao da inicijativu Otvoreni Balkan vidi kao „most između Balkana i Evropske unije“ i ocenio da je u prošlosti proširenje bilo među najuspješnijim politikama EU.

Unija se u međuvremenu „okrenula sebi, pa su uski politički interesi oteli politiku proširenja“, konstatovao je Čavušoglu i rekao da je rat u Ukrajini „sve podsetio na važnost proširenja“ i da se nada da će Otvoreni Balkan ubrzati evrointegracije regiona.

„Niko ne može da objasni zašto su Severna Makedonija i Albanija čekale toliko dugo na početak pristupnih pregovora“, rekao je Čavušoglu i čestitao premijerima te dve zemlje na početku pregovora o članstvu u EU i da se nada da će njihovo iskustvo biti drugačije nego tursko.

Čavošoglu je izrazio nadu da će se još više zemalja pridružiti inicijativi Otvoreni Balkan, ali je upozorio da su dva izazova pred regionom – kriza u Bosni i Hercegovini i dijalog Beograda i Prištini.

„Situacija u Bosni i Hercegovini biće na vrhu našeg dnevnog reda, jer ne možemo dozvoliti da postoji konflikt u srcu Balkana“, upozorio je Čavošoglu i dodao da će druga tema biti dijalog Beograda i Prištine.

Kako je rekao, dogovor o ličnim kartama pokazuje da se treba fokusirati na zajedničke interese, a ne razlike.

„Turska ima otvorenu komunikaciju sa obe strane. Nastavićemo da podstičemo dijalog kako bi se postigao dogovor oko registarskih tablica i drugih pitanja“, istakao je Čavušoglu.

Kako je rekao, neki mogu misliti da je Turska autsajder ili rival, ali da je to pogrešno, da je Turska Balkan i da je na to ponosna.

„Odbacujemo i veštačke podele. Podela Balkana na Zapad ili Istok neće rešiti naše probleme niti će služiti bilo kome. Balkan treba da preuzme kontrolu nad svojom sudbinom. Treba da uklonimo prepreke rastu. Trebalo bi da napredujemo zajedno. Uvek ćemo podržavati svaki napor za dobrobit našeg regiona“, poručio je Čavušoglu.

On je najavio da će predsednik Turske Redžep Tajip Erdogana od 6. do 8. septembra posetiti BiH, Srbiju i Hrvatsku.

Sijarto: Evropi je definitivno potreban Zapadni Balkan

Ministar inostranih poslova i trgovine Mađarske Peter Sijarto ocenio je danas u Beogradu da je aktuelna kriza u Ukrajini pokazala da je Zapadni Balkan definitivno potreban Evropskoj uniji i da od Mađarske zavisi, region bi već bio deo Unije.

Stvaranjem Otvorenog Balkana napravljeni su neophodni koraci ka integraciji u Uniju i vreme je da Brisel dela, rekao je Sijarto na Samitu inicijative Otvorenog Balkana.

Sijarto je napomenuo da je rat u Ukrajini, njegov ekonomski uticaj i razarajuća kriza u snabdevanju energijom, napravilo okruženje u Evropi koji se završilo u katastrofalnom slabljenju EU.

Istina je da lideri EU nisu mogli da spreče da ljudi u Evropi plate cenu rata za koji nisu odgovorni. U datim okolnostima verujemo da možemo da izbegnemo dalje probleme i uticaj rata, istakao je on.

Evropi je definitivno potreban Zapadni Balkan i integracija zemalja koje sede danas za ovim stolom može da doprinese evropskoj bezbednosti u tri aspekta – fizičkoj, snabdevanju hranom i energentima.

Sijarto je zahvalio Turskoj na posredovanju pri postizanju sporazuma o izvozu ukrajinskog žita, Srbiji na zaštiti granica od novih migratornih kretanja, dok je posebno ukazao na važnu odluku izgradnje Turskog toka.

Mađarska bi bila u nevolji sa snabdevanjem gasom da nismo sa Turskom, Srbijom i Bugarskom izgradili taj gasovod. To je u ovom trenuku jedina bezbedna i pouzdana ruta za snabdevanje gasom, poručio je Sijarto.

Varhelji: Otvoreni Balkan šalje odličnu poruku

Evropski komesar za proširenje Oliver Varhelji rekao je da je Otvoreni Balkan regionalna saradnja koja šalje odličnu poruku, osnažuje stara prijateljstva i zalaže se za mir, stabilnost i prosperitet.

„Podržavam inicijativu od početka. Mir, stabilnost i prosperitet, to je potrebno, posebno u vreme krize“, poručio je Varhelji na Samitu lidera Otvorenog Balkana u video poruci.

Dodao je i da dogovor Srbije i Kosova o slobodnom kretanju daje nadu da Otvoreni Balkan može uskoro da bude primenjen u celom regionu.

On je ukazao da inicijativa mora da bude korak ka evropskim integracijama, da ostane otvorena za sve i da bude kompatibilna sa međunarodnim obavezama sve tri zemlje.

Tegeltija: Privreda BiH je partner privredama zemalja regiona

Predsedavajući Veća ministara Bosne i Hercegovine Zoran Tegeltija danas je u Beogradu ponovio da je potrebno da BiH pristupi inicijativi Otvorenog Balkana, jer nikome ne donosi ništa loše.
Taj proces blokiraju dva čoveka, ali i to će proći jer izbori dolaze, rekao je Tegeltija na samitu Otvoreni Balkan.

Danas u mojoj zemlji počinje izborna kampanja, političari su aktivni i obećavaju građanima ono što su već jednom obećali. U kampanji su i oni koji se zalažu za evropske integracije, a govore protiv mog istupanja danas na ovom samitu, predočio je Tegeltija.

Ovde sam, dodao je on, da govorim o dobrobiti poslovne zajednice u BiH i da kažem da je privreda BiH partner privredama zemalja regiona.

U Ohridu, pre oko tri meseca, rekao sam da se nadam da će moje obraćanje biti poslednji put u ime BiH kao gost, ali evo ipak opet govorim kao gost. Ili se samiti Otvorenog Balkana održavaju često ili su blokade u BiH prejake kada je u pitanju ovaj proces, rekao je Tegeltija.

Otvoreni Balkan ima svoje planove, rokove, odluke i radi kako planira, a u BIH su nekad blokade jake, dodao je.

Tegeltija je zahvalio predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, premijerima Albanije i Severne Makedonijem Ediju Rami i Dimitru Kovačevskom, što drže otvorena vrata za BiH i Crnu Goru.

Ne postavljate političke uslove, nemate želje da nam menjate Ustav kao neki i imate želju da BiH bude deo Otvorenog Balkana, zaključio je Tegeltija.