foto BETAPHOTO (AP Photo/Armando Babani)Aleksandar Vučić, predsednik Srbije, ponovo je pred domaćom javnošću odigrao skeč “Biće nam(mi) teško, bićemo pod velikim pritiscima”, na čijem kraju on ispada pobednik, dok građani ne mogu da provere tačnost njegovih reči o pritiscima koje će on u ime Srbije podneti na svojim plećima.
Prvi put ovaj skeč Vučić je izveo pred put u Tiranu gde se u februaru ove godine održavao Samit Ukrajine i Jugoistične Evrope. Nova epizoda odigrava se sada na istom samitu u Dubrovniku.
Oba puta problem je bio tekst deklaracije koja se usvaja na samitima, a čiji je cilj da zemlje Jugoistočne Evrope daju podršku Ukrajini. Iz Deklaracije iz Tirane, posle velike borbe, kako je predstavljneo građanima na predlog Srbije izbačeni su delovi o sancijma Ruskoj Federaciji i njenom malignom uticaju. A Vučić je nekoliko dana ranije ukazao na problematičnost teksta.
I sada, pred dubrovački samit, je imao isti problem sa terminima koji se koriste kada je reč o uvođenju sankcija Rusiji.
Vučić je tokom vikenda rekao da Srbiji predstoji teška nedelja po pitanju uvođenja sankcija Rusiji.
Kako je objasnio, on nema problem sa rečnikom, te da mogu da „pišu šta god hoće“, ali da ima problem „kada nas obavezuju na sankcije“.
– Ja se borim za svoju zelju, za slobodarski pristup svoje zemlje. To je najteža politika, to nije jednostavna politika – rekao je on gostujući na televiziji Pink.
On je čak iz Hamburga poručio da nije siguran da li će otići zbog deklaracije.
– Tekst te deklaracije je pravljen da bi bila jedna zemlja koja mora da kaže da to neće da prihvati. I onda kažu: „Eto sad smo videli, uhvatili smo ih“. Ništa neočekivano, to je stilski rogobatno, besmisleno, pet sinonima za neke odvratne prideve. Nemam problem sa rečnikom Zapada, ali kad nas obavezuju sa sankcijama ne želim da vodim tu politiku – naveo je on.
Kako prenose ruski mediji, Vučić je ipak uspeo da iz teksta izbaci tremine koji mu smetaju, a između ostalog, izbačena je i tačka o obaveznom uvođenju sankcija Rusiji.
Gotovo istovremeno sa tom vešću pojavila se i ta da je Vučić ipak odlučio da otputuje u Dubrovnik iako je prvobitno kao učesnik najvaljen srpski ministar spoljnih poslova Marko Đurić.
Koliko je tačno da je tekst deklaracije menjan na Vučićev zahtev nismo uspeli da proverimo u Vučićevom kabinetu, ali može se pretpostaviti da organizatori ne bi propustili da na samit doputuje državnik koji ne bi potpisao deklaraciju kojom celi region podržava Ukrajinu i ukrajinski narod u borbi za slobodu.
Takođe se može pretpostavit da ni Vučić ne bi propustio susret sa predsednikom Ukrajine, Volodimirom Zelenskim, i situaciju u kojoj bi jedino on odbio da potpiše dokument simbolički važan za Evropu i SAD.
Podsetimo, samit u Dubroviku je treći u tom formatu, prvi je održan u avgustu 2022. u Atini, drugi u februaru 2024. u Tirani, na kojem je takođe prisustvovao ukrajinski predsednik.
Tom prilikom je pozvao na veću podršku ukrajinskim naporima u odvraćanju ruskih snaga.
Glavni je cilj dubrovačkog sastanka iskazati solidarnost i podršku zemalja jugoistočne Evrope Ukrajini koja se već više od dve i po godine suočava s ruskom agresijom.
Odziv visokih zvaničnika zemalja regiona je kako pišu mediji najveći je do sada.
Najavljen je dolazak predsednice Slovenije Nataše Pirc Musar, predsednika Crne Gore Jakova Milatovića i predsednice Kosova Vjose Osmani, kao i petoro premijera: grčkog Kiriakosa Micotakisa, bugarskog Dimitra Glavčeva, albanskog Edija Rame, severnomakedonskog Hristijana Mickoskog i predsednice Veća ministara BiH Borjane Krišto.
Turska, Rumunija i Moldavija biće predstavljene na nivou ministara spoljnih poslova.
Učesnici samita Ukrajina-Jugoistočna Evropa u Dubrovniku trebalo bi da prihvate zajedničku Deklaraciju o osudi ruske agresije i podršci teritorijalnom integritetu Ukrajine, uključujući i poluostrvo Krim.
A šta je pisalo u deklaraciji iz Tirane, možete pročitati OVDE.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
