Čekaju se istraživanja: Vučić opipava puls birača pre odluke o sudbini Beograda

Sastanak predsednika Srbije Aleksandra Vučića, sa liderom Stranke slobode i pravde Draganom Đilasom, čija je stranka deo koalicije koja je druga po jačini u Skupštini Beograda, prema preliminarnim podacima, iako sazvan radi „rešavanja političke krize“, kako je to naveo Đilas, izazvao je još veću krizu – poverenja birača i nedoumica šta će se dalje dešavati oko formiranja vlasti u Beogradu.

Vučić je najavio, kako je rekao Đilas posle sastanka, da će do kraja nedelje doneti odluku o njegovom zahtevu za organizovanje novog izbornog procesa u Skupštini Beograda.

Naši izvori ukazuju da će ta odluka, u najvećoj meri zavisiti od – opipavanja pulsa birača.

„S obzirom da Vučić nije bio zadovoljan rezultatima SNS, kako na republičkom nivou, a posebno u Beogradu, nova istraživanja javnog mnjenja počela su da se izrađuju već drugog dana od održavanja izbora. I sa zakazivanjem sastanka sa Đilasom je Vučić sačekao dok ne dobije rezultate prvih sondaža“ navode naši izvori.

Kako oni tvrde, od izbora do sada, na svaka tri do četiri dana se rade istraživanja kroz panel diskusije i fokus grupe a sada su naručena nova istraživanja o reakcijama biračkog tela na sastanak Vučića i Đilasa.

„Vučić sada želi da vidi kako njegovi birači primaju sastanak sa Đilasom, kako to prima celokupno javno mnjenje, a kako opozicioni birači. Na osnovu toga će donositi dalje odluke o beogradskim izborima“, tvrdi se u krugovima bliskim vlasti.

Osim toga, ostaje otvoreno i pitanje kako proceduralno izazvati nove izbore u Beogradu, posebno ako SNS uspe da formira vlast i to sa 60 odbornika koje je Vučić pominjao Đilasu da ima, kako je naveo lider SSP.

„Ako se Vučiću pridruži cela desnica – svi odbornici Zavetnika, koalicije NADA, kao i deo koalicije Patriotskog bloka – on možda može da ima i više odbornika i u tom slučaju može da formira većinu bez problema i nema osnova da se traže novi izbori“, navode naši izvori. Pre nego što se eventualno formira takva vlast, svakako sledi ponovno glasanje na šest biračkih mesta u Beogradu što može rezultirati time da i lista „Ajmo ljudi“ pređe cenzus a to bi Vučić iskoristio da „namiri“ zahteve opozicije.

Ako pak istraživanja pokažu da je za SNS dobro da ide na nove izbore, do toga će i doći ali je pitanje kada. Prema našim saznanjima, lider SSP je zatražio da se novi izbori održe na jesen, a predsednik SNS bi više voleo da to bude početkom sledeće godine.

„Vučić zna da mu ne bi odgovarali izbori na jesen jer je to vreme kada deca kreću u školu, ljudi su tada generalno manje zainteresovani za izbore a budžeti su im istanjeni, do tada može doći do novih poskupljenja i sve će to uticati na rejting SNS“, podsećaju naši izvori.

Privremeni organ rizik za SNS: Tako su oni 2014. smenili Đilasa

U slučaju organizacije novih izbora, postoji i mogućnost da Beogradom do održavanja sledećeg glasanja upravlja privremeni organ, nalik na situaciju koja je već zabeležena 2014. godine kada se smena vlasti desila u suprotnom pravcu od onog kome se sada mnogi nadaju – odnosno kada je Dragan Đilas, kao tadašnji gradonačelnik ispred Demokratske stranke, izgubio većinu a naprednjaci i socijalisti izazvali krizu kako bi preuzeli vlast.

Kada je Dragan Đilas smenjen sa mesta prvog čoveka Beograda 2014. godine, formiran je privremeni organ koji je upravljao Beogradom do sledećih izbora. Privremeni organ tada je vodio Siniša Mali a ostali članovi su bili Nikola Nikodijević, Andreja Mladenović, Tatjana Pašić i Nebojša Čović.

Pri formiranju ovakog tela, mora se voditi računa da njegov sastav oslikava odnose političkih snaga u Skupštini Beograda, odnosno da stranke imaju broj predstavnika srazmeran broju mandata koje imaju u skupštini.

„U aktuelnom slučaju to bi značilo da dva predstavnika ima SNS, jednog Ujedinjeni za pobedu Beograda, jednog koalicija Moramo i jednog SPS. Sporno je ko bi bio na čelu tog organa, jer bi tu verovatno bio presudan glas socijalista pa bi kao kompromisno rešenje njihov član trebalo i da upravlja. Iz tog ugla, pitanje je da li Vučiću i vlasti to odgovara. Moralo bi da se glasa sa odnoom 3:2 glasa, pa je pitanje da li se Vučiću isplati da ulazi u rizik sa tim. Tu mogu da se otvore i pitanja korupcije, spornih odluka…“, navode izvori Danasa.

Čistka u SNS dok se ne odluči

Dok se ne donese konačna odluka o daljim koracima za formiranje vlasti u Beogradu, u međuvremenu se u SNS privodi „čistka“ kadrova koja je počela još sa raskolom između Vučića i bivšeg predsednika beogradskih naprednjaka Nebojše Stefanovića.

Prazninu koju su u gradskim strukturama ostavili naprednjaci lojalni Stefanoviću, stranka je pokušala da popuni dovođenjem tima Aleksandra Šapića i odbornicima koji su u skupštinu Beograda 2018. godine ušli na Šapićevoj listi.

Nakon što su se oni pripojili SNS-u, zajednički ipak nisu uspeli da dostignu ni približno zadovoljavajuć rezultat, te se od izbora do sada, kako tvrde naši izvori, u tišini vodila borba i između Šapićeve „ekipe“ i onih koji su odani Goranu Vesiću i tvrdom jezgru SNS a sada predvođeni poverenicom za Beograd Anom Brnabić, čijim radom na beogradskim izborima takođe pojedini u vrhu SNS nisu zadovoljni.