„Indikativno da neće posetiti BiH“: Šta će biti glavna tema razgovora Redžepa Tajipa Erdogana i Vučića tokom posete Beogradu?

Naravno, dvojica predsednika, koji imaju mnogo sličnosti, razgovaraće i o produbljivanju ekonomske saradnje i zajedničkim projektima koji su u toku.

Kako su ranije preneli prištinski mediji, pre dolaska u Beograd, Erdogan će posetiti Albaniju. Pored sastanka sa državnim vrhom u Tirani, Erdogan bi trebalo da otvori džamiju Namazgah, odnosno Veliku džamiju u glavnom gradu Albanije.

Izgradnja ove džamije je već neko vreme završena, ali je turska vlada do sada odbijala da je otvori, zbog nesuglasica između zvaničnika turske vlade i predstavnika Muslimanske zajednice Albanije. Prema izveštaju, džamiju Namazgah neće voditi albanski hodža, već turski imam.

Ova džamija, jedna od najvećih u Albaniji, ali i u regionu, počela je da se gradi 2015. godine.

Brkić: Posle Tirane i Beograda, Erdogan ide na sastanak BRIKS-a, gde će se sresti sa Putinom

Bivši ambasador i potpredsednik Srbija centra Mihajlo Brkić, smatra da će se razgovor dvojice predsednika sigurno odnositi na bilateralne odnose, posebno u vezi sa ekonomskim temama i investicionim i drugim zajedničkim projektima koji su u toku.

„Budući da Erdogan po najavama dolazi u dvodnevnu posetu, to govori o značaju srpsko-turske bilateralne saradnje za obe strane. Neizbežno će tema razgovora biti i opšta situacija u našem regionu, kako politička i ekonomska tako i bezbednosna. U tom kontekstu indikativno je da Erdogan neće posetiti BiH, što može da ukaže na duboke i produbljene protivrečnosti koje postoje u toj državi naše regije“, navodi Brkić.

Prema njegovim rečima, ovo je tim indikativnije što će turski predsednik pre Beograda posetiti Tiranu i tamo sa albanskim zvaničnicima učestvovati u ceremoniji otvaranja nove Velike džamije, što potvrđuje kontinuitet Erdoganove neoosmanske politike na Balkanu.

Kada su u pitanju bezbednosni izazovi razgovori predsednika Erdogana i turske delegacije sa predsednikom Vučićem i srpskim zvaničnicima, kako navodi naš sagovornik, neizbežno će morati da se dotaknu i vojne eskalacije na Bliskom istoku i rata u Ukrajini.

„Posle Tirane i Beograda, Erdogan nastavlja za Rusiju gde u Kazanju učestvuje na sastanku BRIKS i gde prema najavama ima dogovoren sastanak sa Putinom“, napominje potpredsednik stranke SRCE (Srbija centar).

On primećuje da treba imati u vidu da je upravo u poseti našem glavnom gradu predsednik mađarskog parlamenta. Tako se može dati i jedan od odgovora na pitanje zašto su Orban i Erdogan najčešći gosti Vučića.

Na stranu očigledne sličnosti u načinu vladavine, može se, međutim, uočiti spoljnopolitička i bezbednosna dimenzija takvih učestalih kontakata. Mađarska i Turska kao članice NATO ne dele entuzijazam drugih članica tog vojnog saveza u vezi sa ratom u Ukrajini.

„Ove dve zemlje imaju mnogo balansiraniji stav prema tom sukobu koji je najveći bezbednosni izazov današnjice. Takav stav čini Mađarsku i Tursku prirodnim saveznicima Srbije, bar kada je u pitanju rusko-ukrajinski ratni sukob“, navodi Brkić

Božinović: Erdoganu ne bi bio prvi put da posreduje u BIH

Milovan Božinović, diplomata u penziji, dodaje da treba imati u vidu da je Turska, prema široko prihvaćenom gledištu, okosnica i ključni garant da će bezbrojni endemski sukobi i napetisti na Bliskom istoku, koliko god da se teško mogu kontrolisati, ipak ostati u okvirima prihvatljivim za NATO, odnosno Zapad.

„Tu ulogu u određenom smislu izvorno je imao i Izrael, ali se pokazuje da ova država ima konstrukciju grešku koja sistemski, iz svojih prvih premisa, generiše sukobe sve do nepojmljivih zlodela. Turska, velika evroazijska država sa tradicijom velike sile, po prirodi stvari je nezamenljiv sagovornik za sva regionalna pitanja, ne samo danas užarenog Bliskog istoka nego i našeg okruženja gde turski uticaj ima dugu tradiciju“, pojašnjava Božinović.

Može se reći da je tursko eksponiranje u aktuelnim ratovima Izraela sa arapskim susedima relativno uzdržano i ne ide dalje od međumuslimanske solidarnosti, prava Palestinaca na svoju državu i druga opšta mesta.

Sva je prilika, kako kaže, da će se u Beogradu razgovarati i o tome, o Ukrajini naravno, ali tako da nijednoj državi to nije prioritet.

„Pre će biti, i to bi onda bilo dobro, da će glavna tema biti odnosi Srbije i Bosne i Hercegovine, gde je u poslednje vreme proliveno mnogo žuči, pa se bez ustezanja može reći da su odnosi dva suseda loši. Pojava mlađe generacije bošnjačkih političara, njihov ofanzivan jezik, često preoštar, kao i retorski efektne replike na uobičajene invektive sa obe strane Drine, dovele su dotle da političkih susreta praktično nema. Erdoganu ne bi bio prvi put da posreduje i da to posredovanje prihvate obe strane“, napominje Božinović.

Đukić: U fokusu Erdoganove politike je Balkan

Srećko Đukić, član Foruma za međunarodne odnose, primećuje, međutim, da Beograd nastavlja živu diplomatsku aktivnost u svim pravcima demonstrirajući njenu multipolarnost.

Time, kako kaže, pokušava da još dalje odloži temu aktivne politike i reformi za članstvo Srbije u EU, sve dok se stvari na globalnog sceni „ne raščiste“.

„Naravno, ovde se ima u vidu da je ‘zelena grana’ Srbije u svetskoj, evropskoj, regionalnoj i naravno kosovskoj politici, pobeda krajnje desničarskog političara na američkim predsedničkim izborima Donalda Trampa. U tom smislu postavljeni su mnogi mostovi prema toj politici i prema ‘nepobedivoj’ Trampovoj politici, njemu lično i porodičnom krugu. A Tramp je opet označio najvećeg srpskog prijatelja Viktora Orbana svojim ključnim evropskim saveznikom“, objašnjava ovaj diplomata.

U tu autoritativnu političku opciju, kako kaže, idealno se uklapa Redžep Erdogan, jedan od stubova beogradske politike iz ranijih godina, kada je Erdogan priskakao u pomoć Srbiji, otvarajući fabrike farmerki u Kraljevu, Krupnju i kojekuda, a gušeći one sitne, i ne tako sitne proizvođače farmerki po Novom Pazaru i diljem Sandžaka.

„Između dva lidera istog ideološkog toka uvek ima tema na pretek. Naime, svet se ponovo vraća ideološkim podelama. Demokratija i autokratija, diktatura, dok je neko verovao da smo ušli u deideologizovanu eru. Verujem da će nastojati na sastanku u Srbiji lideri Srbije i Turske da ožive donekle posustale bilateralne odnose, moguće da animiraju zamrle projekte puteva između Srbije i BiH. Turskoj je uvek u fokusu njene politike Balkan, a posebno BiH i naravno neizostavno Kosovo. ‘Kosovo je Turska’, reče jednom prilikom veliki prijatelj Srbije, i naravno Kosova, Erdogan“, podseća Đukić.

Lopandić: Vučićeva politička evolucija pomalo podseća na Erdogana

Da je Erdogan važan međunarodni sagovornik, smatra i Duško Lopandić, predsednik Foruma za međunarodne odnose, i to imajući u vidu značaj i položaj Turske koja je danas bukvalno fizički između dva ratna konflikta, uz osetljivo stanje i na Kavkazu.

On podseća i na ličnu bliskost dvojice predsednika, i veruje da će važan deo razgovora biti posvećen ekonomskoj saradnji koja je stalno u usponu. Tu su i turisti, a nije nebitna uloga Turske na Balkanu, posebno u muslimanskom delu.

„Vučićeva politička evolucija pomalo podseća na Erdogana, kao posledica minierdoganizacije odnosa sa EU u vidu blokade pregovora o pristupanju Srbije u EU, i paralelnog jačanja autoritarnog sistema i spoljne politike orijentisane na partnere van EU. Vučić u poslednje vreme pokazuje preorijentaciju ka jačoj saradnji sa EU zemljama, ali nema sumnje da nastavlja i politiku što boljih veza sa vanevropskim zemljama, od Turske preko Izraela i Arapa, do Kine“, zaključuje Lopandić.

Vučić se sa Erdoganom poslednji put susreo pre par sedmica u Njujorku, tokom debate Generalne skupštine UN. Tada su, kako je naveo predsednik Srbije, razgovarali o svim temama važnim za bilateralne odnose, kao i globalnim bezbednosnim izazovima sa kojima se čitav svet susreće, te o ekonomskoj saradnji i zajedničkim projektima koji mogu da doprinesu razvoju i prosperitetu oba naroda i čitavog regiona.

Podsetimo, Erdogan je u Srbiji poslednji put bio 2022. godine, a uz mađarskog predsednika Viktora Orbana, turski predsednik je do sada bio najčešći sagovornik Aleksandra Vučića.