Verhelji i Vučić Foto: BETAPHOTO/MILOS MISKOV/MOPredsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je večeras da je prihvatio kritike komesara za proširenje Olivera Varhejija, koje su upućene na njegov račun.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je večeras da je prihvatio kritike komesara za proširenje Olivera Varhejija, koje su upućene na njegov račun.
Vučić je nakon sastanka sa Varhejijem rekao da su kritike bile usmerene ka „korišćenju funkcije predsednika države čime je pridobijao građane Srbije za stranačku listu koju je vodio“.
On je naveo da su zamerke Varhejija bile zbog predlaganja strožijeg policijskog časa zbog epidemije korona virusa, zbog upotrebe sile, kao i intenzivnih odnosa sa Rusijom i Kinom, kao i zbog kupovine pancira.
Kako je kazao predsednik, u izveštaju se navodi da su strožije mere dovele do masovnih demonstracija u nekoliko gradova u Srbiji zbog nezadovoljstva građana radom Vlade Srbije i merama za suzbijanje epidemije.
„Što se tiče pandemije, ja sam ponosan na rad državnih organa i na rad lekara i medicinskog osoblja. Životi ljudi su nam bili najpreči, mnogo važniji od toga da li ću se nekome dopasti ili neću“, naveo je Vučić.
Prema njegovim rečima, nije se rukovodio sebičnim ličnim političkim interesima već se rukovodio borbom za život.
„Mislio sam i da imam pravo da kažem šta mislim o stanju sa korona virusom, sad sam video da to nije uvek poželjno“, kazao je Vučić.
Predsednik je kazao da se u nastavku izveštaja navodi da je izbilo nekoliko sukoba između policije i nekih demonstranata i da javni red i mir moraju biti zagarantovani.
„Nigde se ne navodi da je policija upotrebila prvi pendrek, prvo na upotrebu sile ima policija i u određenim slučajevima vojska, nije upotrebila ništa dok demonstranti nisu zauzeli zgradu Skupštine. Toga u izveštaju naravno nema“.
U izveštaju se navodi da upotreba sile mora da bude odmerena i proporcionalna, a predsednik je naveo da „pretpostavlja da nije bila“.
Predsednik je na konferenciji pokazao Izveštaj Evropske komisije iz 2008. godine i kazao da u tom izveštaju nije navedeno ubistvo Ranka Panića i nije navedena zabrana slobode kretanja najvećoj opozicionoj stranci.
On je naveo je saglasan sa većinom stvari koje su izneli u izveštaju, samo što neke postupke drugačije ocenjuju.
Govoreći o investicionom planu za Zapadni Balkan, Vučić je kazao da će evropski poreski obaveznici uložiti veliki novac u region, navodeći da je za Srbiju projekat od najvećeg značaja kompletna internet mreža za ruralna područja i kompjuteri u svim seoskim školama.
Dodao je da je vrednost tog projekta oko 73 miliona evra.
Kako je kazao, veruje da iza 2023. i 2024. godine Srbija može računati na izgradnju puta Beograd-Sarajevo kao i izgradnju pruge.
Vučić je naveo da u polju ekonomija „nisu imali mnogo stvari da kažu“ jer je Srbija, kako je naveo, bolja od svih njihovih zemalja.
Vučić potvrdio da je na zatvorenom sastanku odao počast albanskim žrtvama
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić potvrdio je da je na zatvorenom sastanku sa predstavnicima civilnog društva u Beogradu odao počast albanskim žrtvama iz 1999. godine.
„Ustaću za svakog Srbina, za svakog Albanca, za svakog drugog ko je poginuo u bilo kakvom ratnom sukobu, u nadi da nikada više ratnih sukoba neće biti“, rekao je Vučić novinarima večeras.
Na zajedničkoj konferenciji za novinare posle sastanka s evropskim komesarom za proširenje Oliverom Varhejijem, Vučić je kazao da je na zatvorenom sastanku s predstavnicima nevladinih organizacija u subotu „jedan od prisutnih zamolio sve da ustanu i odaju počast poginulim Albancima“.
Dodao je da je sastanak održan po „četam haus“ pravilima, koja podrazumevaju da se u javnost ne iznosi ništa sa skupa.
„Naravno da ću da ustanem. Neću da pričam da li su to bili trikovi ili ne, ustaću uvek. Mislim da to elementarna pristojnost nalaže svakom čoveku. To što neki nemaju morala, pa izlaze sa stvarima za koje je dogovoreno da se ne izlazi u javnost, to govori o njima“, naveo je Vučić.
Vučić je izbegao da odgovori na pitanje da li će poštu ubijenim kosovskim Albancima odati na mestu masovne grobnice u Batajnici, gde su pronađeni njihovi posmrtni ostaci.
Od Vučića je ove nedelje isto zatražila i nevladina organizacija Fond za humanitarno pravo, pošto je u javnost dospela informacija da je na zatvorenom sastanku odao počast albanskim žrtvama.
Tela 744 Albanca s Kosova, ubijena od srpskih snaga, ekshumirana su iz masovne grobnice u Batajnici 2001. godine. Njihovi posmrtni ostaci su 1999. godine prebačeni sa Kosova na poligon Specijalne antiterorističke jedinice u Batajnici.
Varheji: Investicioni plan EU za region ništa ne vredi bez brzog sprovođenja reformi
Evropski komesar za proširenje Oliver Varheji izjavio je večeras u Beogradu da je novi ekonomsko-investicioni plan EU za Zapadni Balkan ništa neće vredeti ako njegova realizacija ne bude praćena brzim sprovođenjem reformi.
„Sve investicije ne vrede ništa ako nema pravih uslova za njihovu realizaciju. Veliku važnost pridajemo vladavini prava i moraćemo zaista brzo da krenemo, čim se formira nova Vlada Srbije“, rekao je Varheji na zajedničkoj konferenciji za novinare posle sastanka s predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem.
Varheji je kazao da godišnji izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije na evropskom putu, koji je danas doneo u Beograd, konstatuje da je „napravljen izvestan napredak, ali da još mnogo toga treba da se uradi“.
„Ohrabrujemo novu Vladu Srbije, koja će imati ubedljivu većinu u parlamentu, da se posveti hitnom sprovođenju reformi jer one moraju da idu paralelno sa investicijama“, naveo je evropski komesar.
On je kazao da je brzo sprovođenje reformi neophodno za postizanje ciljeva i dodao da bi u tom slučaju neka poglavlja u pristupnim pregovorima Srbije s EU „mogla da budu otvorena već ove godine“.
„Imamo nov početak pred nama, sa ekonomsko-investicionim planom možemo da ubrzamo ekonomiju i čitav proces pristupanja Srbije Uniji“, naveo je Varheji.
On je rekao da je „doneo dobre vesti“ u Beograd i region da će ekonomsko-investicioni plan za Zapadni Balkan, koji je Evropska komisija usvojila u utorak, angažovati devet milijardi evra bespovratne pomoći.
„Treba da pronađemo one projekte koji će što pre stvoriti nova radna mesta i privredni rast, ali i obezbediti investicionu klimu kako bi se bolje privačile strane investicije, posebno kompanija iz EU, ali i drugih koje žele da se približe evropskom tržištu“, naveo je Varheji.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
