RSE: Ko je Putinu važniji, Vučić ili Orban?

Bilo je reči o tome zašto je premijerka Ana Brnabić javno zahvalila ruskoj bezbednosnoj službi što je upozorila državne organe da opozicija navodno priprema nerede s namerom da destabilizuje Srbiju, koliko je taj potez bez presedana ojačao rusku poziciju u Srbiji, kako se predsednik Vučić povodom kritika o neregularnosti izbora obrušio na zapadne posmatrače i kako je obećao da će do Nove godine međunarodnoj zajednici poslati pismo u kome će imenovati zemlju koja se, po njegovim rečima, brutalno umešala u izborni proces u Srbiji, pa to pismo nikada nije poslao.

Razgovaralo se i o tome zašto Vučić zaoštrava odnose sa Zapadom i pored toga što je Zapad popustljiv prema njemu, pa se više ni ne pominje zahtev da Srbija uvede sankcije Rusiji, zašto zapadni zvaničnici i dalje veruju da će Vučić normalizovati odnose sa Kosovom iako ih zavlači već celu deceniju, kao i Putinovim novogodišnjim čestitkama predsedniku Srbije Vučiću i mađarskom premijeru Orbanu.

Omer Karabeg: Da li ste bili iznenađeni kada je premijerka Srbije Ana Brnabić tokom nedavnih protesta opozicije zahvalila ruskoj tajnoj službi što je upozorila državne organe da opozicija navodno priprema nerede u nameri da destabilizuje Srbiju? Uz to je još prebacila zapadnim ambasadorima što su joj, kada ih je o tome obavestila, poručili da širi dezinformacije. Sve i da je to bilo tačno, takve stvari se javno ne saopštavaju, a posebno se javno ne izražava zahvalnost ruskoj tajnoj službi. Šta je bio cilj te premijerkine izjave?

Jelica Minić: Čitav igrokaz nakon završetka izbora u Srbiji bio je vrlo neobičan. Jedan od tih detalja je upravo zahvaljivanje tajnoj službi Rusije. Znamo da je 2021. godine gospodin Vulin (Aleksandar Vulin, bivši direktor srpske obaveštajne službe) u Rusiji zaključio dogovor sa gospodinom (Nikolajem) Patruševim, koji vodi njihove službe bezbednosti, da će formirati radnu grupu koja će se boriti protiv „obojenih“ revolucija.

Smešan je taj dogovor, jer ne znam kako bi Srbija mogla da pomogne Rusiji u borbi protiv „obojenih“ revolucija mada već vidimo kako Rusija pomaže Srbiji, odnosno gospodinu Vučiću i aktuelnim vlastima, da na svaki način onemoguće pluralizam na političkoj sceni. Srbija je apsolutno inferiorni partner u tom dogovoru tako da je javno objavljivanje kako taj dogovor funkcioniše svakako veoma neobično. A najbizarnije je zahvaljivanje ruskog ambasadora gospodina Bocan Harčenka gospodinu Vučiću što ga je obavestio da Zapad stoji iza nereda u Beogradu.

Dakle, premijerka zahvaljuje ruskoj obaveštajnoj službi što je obavestila srpske vlasti da Zapad priprema nerede, a onda ruski ambasador zahvaljuje predsedniku Vučiću što ga je odmah nakon nereda posetio i obavestio da Zapad stoji iza nereda u Beogradu. Tako da je to jedan vrlo bizarni igrokaz.

Branka Latinović: Zaista je neprimereno da premijerka jedne države javno zahvaljuje stranoj obaveštajnoj službi za informaciju koju dobija vezano za jedan unutrašnji događaj. To se nikad ne radi na takav način. Obično se naruči neko pitanje na konferenciji za štampu, pa onda predstavnik ministarstva ili glasnogovornik vlade da odgovarajuće objašnjenje ili se takva informacija pusti preko nekog glasila bliskog vladi. Ali, očito su neke druge stvari odredile da se premijerka na takav način obrati.

Naravno, nije ona to uradila zato što je želela nego zato što je dobila takvu instrukciju. Izjava premijerke usledila je neposredno nakon prvih ocena međunarodnih posmatračkih misija, koje su pratile izbore, i koje nisu bile povoljne i prvih negativnih reagovanja nekih zemalja Evropske unije, naročito Nemačke, tako da su predsednik Vučić i politički establišment osetili potrebu da imaju nekakvu zaštitu. Ta zaštita je, naravno, uvek Rusija.

Rusija je iskoristila priliku da pokaže koliko je prisutna na ovom prostoru i da poruči da je to što se navodno dešava u Srbiji vezano za ono što se desilo u Ukrajini i drugim zemljama na njihovom prostoru, uključujući Kazahstan i Gruziju. To istovremeno pokazuje koliko su ruske obaveštajne službe jake u Srbiji i u njenim odgovarajućim institucijama.

One su, naravno, iskoristile ovu situaciju da bi pojačale svoje delovanje. Sve u svemu, ta priča nije bila potrebna Beogradu. Ona je ojačala uticaj Rusije u Srbiji, pre svega ambasadora Bocan Harčenka kome je to lična afirmacija.

Vučićevo fantomsko pismo

Omer Karabeg: Aleksandar Vučić se povodom izbora žestoko obrušio na Zapad. Rekao je da se jedna važna zemlja na najbrutalniji način meša u izborni proces u Srbiji i da državni organi o tome pripremaju pismo koje će, kako je najavio, do Nove godine uputiti celom svetu. Mnogi su posumnjali da misli na Nemačku pošto je tu optužbu izneo u odgovoru na novinarsko pitanje o kritikama na izbore koje su stigle iz Nemačke. Prošla je Nova godina, a pisma nema. Šta je Vučić hteo da postigne?

Jelica Minić: To je bilo, da tako kažem, korišćenje napada za odbranu. To je bio pokušaj da se sve izborne nepravilnosti i zloupotrebe pokriju optužbama da zapadne strane službe podržavaju opoziciju u Srbiji
i ugrožavaju vlast. To je posebno upereno prema Nemačkoj gde je na vlasti koalicija socijaldemokrata, zelenih i liberala koja nije sklona Vučiću i njegovoj političkoj opciji, a pogotovo ne svemu onome što je rađeno uoči, za vreme i posle izbora.

Mnogi od međunarodnih posmatrača su rekli da oni tako nešto nigde nisu videli. Bili su šokirani, čak je i ta reč upotrebljena. Kritike su došle od posmatrača iz Evropskog parlamenta, poslanika nemačkog Bundestaga i predstavnika Saveta Evrope i Parlamentarne skupštine OEBS-a. Svi oni su, neko glasnije neko manje glasno, konstatovali da se izbori u Srbiji ne mogu okarakterisati kao fer i slobodni.

Branka Latinović: Ne iznenađuje me što Vučić nije uputio obećano pismo. To me podseća na onu priču da će Srbija tražiti hitnu sednicu Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija vezano za događaje na Kosovu i Metohiji letos i jesenas. Predsednik Vučić je u par navrata nagoveštavao da će Srbija to tražiti, ali ne samo da to nije urađeno, nego nismo čuli ni objašnjenje zbog čega ta hitna sednica nije tražena.

Činjenica da nije bilo ništa od najavljenog pisma, govori da je to bio jedan, hajde da kažemo, blef za javnost. Jer da se nešto htelo uraditi, bilo bi dovoljno da se pozove nemački ambasador u Ministarstvo spoljnih poslova, da mu se uruči nota i navede nekoliko faktografskih stvari koje ukazuju na navodno mešanje Nemačke, odnosno na ono što je Vučić imao u vidu, i traži objašnjenje. Do toga nije došlo i ne verujem da će uopšte i doći imajući u vidu da je Nemačka ključ političke i ekonomske stabilnosti u Srbiji.

Nemačka ima u Srbiji veliki broj fabrika, firmi, investicionih projekata u kojima je zaposleno 80.000 ljudi, pa bi se, ukoliko Sjedinjene Američke Države procene da im Vučić više nije od koristi, moglo dogoditi da urade ono što su uradili u Rusiji, odnosno da narede Nemačkoj da zatvori svoje firme u Srbiji i da tako 80.000 ljudi ostane bez posla. A to znači da bi preko 350.000 osoba ostalo bez sredstava za život. To bi bio mnogo više pogodilo ovu vlast nego izlazak studenata na beogradske ulice zbog izbornih neregularnosti.

Mislim da vlast mora o tome da vodi računa i da vrlo pažljivo odmerava svoje postupke prema sadašnjoj nemačkoj administraciji. Ovo sa najavom pisma bilo je nepotrebno iskakanje. Mislim da je Vučić reagovao dosta emotivno s obzirom da su nemački mediji bili mnogo glasniji nego mediji u drugim zemljama Evropske unije i još se uvek javljaju s komentarima koji ne idu u prilog Vučiću.

Žmigavac levo, skretanje desno

Omer Karabeg: Zašto Vučić baš u ovom trenutku optužuje Zapad da hoće da ruši njegovu vlast kad o tome nema ni naznake? Postoje neke kritike na izbore, ali to nema veze sa rušenjem njegove vlasti. Naprotiv, Zapad ga podržava nadajući se da će sprovesti Ohridski sporazum. Zašto onda tabloidi izlaze sa naslovima na prvim stranama da CIA i strane službe režiraju ukrajinski Majdan u Srbiji? To je ruski narativ. Naravno da tabloidi to rade po nalogu odozgo. Kakva je to igra?

Jelica Minić: Opet bizarna. Vučić optužuje Zapad da podržava opoziciju, a opozicija optužuje Zapad da podržava Vučića. Teško je jasno sagledati značenje poteza koje vuče vlast, jer ona često koristi taktiku – daje žmigavac da će skrenuti levo, pa skrene desno.

Poruke koje vlast šalje povodom izbora imaju veze i sa onim što se odigrava na Kosovu jer Srbija na Kosovu praktično primenjuje Ohridski sporazum. Koliko je to neumitni tok, a koliko je to posledica incidenta u Banjskoj – teško je reći, ali događaj u Banjskoj svakako u tome igra veliku ulogu.

Javnosti se baca prašina u oči, a zapravo se u tišini izvršavaju neke preuzete obaveze čime se upravo za vreme izbora i nakon izbora Zapadu daje signal da Srbija poštuje Ohridski sporazum. I to nije vezano samo za automobilske tablice zbog kojih su Srbi izašli iz kosovskih institucija, a vojska se gomilala granici sa Kosovom i zamalo nije izbio rat.

Postignut je i dogovor i oko snabdevanja električnom energijom kao i o naplati korišćenja električne energije što Srbi na severu Kosova do sada nisu plaćali. Prihvaćeno je i da Srbi organizuju lokalne izbore za šta i kosovska strana mora da povuče odgovarajuće poteze, a na osnovu nekih informacija, koje su se mogle čuti iz Brisela, Srbija je pozitivno reagovala i na predloženi statut Zajednice opština sa srpskom većinom na Kosovu. To je serija poteza koji omogućavaju da Vučić dobije podršku Zapada jer oko tih pitanja opozicija nije imala jasne stavove.

Ceo tekst čitajte na sajtu Radio Slobodna Evropa.