Da li je Vučić Putinu rekao „istorijsko“ ne?

U svakom slučaju, Vučiću je ovo zaličio na „svilen gajtan“ pa se pravda drugim obavezama. Ipak, treba biti oprezan u ocenjivanju zaokreta u spoljnoj politici Srbije, kažu sagovornici Danasa komentarišući odgovor koji je predsednik Srbije dao predsedniku Rusije na poziv da prisustvuje samitu zemalja BRIKS u Kazanju.

Vladimir Putin, predsednik Rusije, je prilikom susreta sa potpredsednikom Vlade, Aleksandrom Vulinom, na Istočnom ekonomskom samitu u Vladivostoku, u sredu poručio prijatelju Vučiću, s kojim se nije čuo dve i po godine, da ga očekuje na samitu BRIKS od 22. do 24. oktobra u Kazanju.

Stigao je i ekspresno brz Vučićev odgovor da baš u tom treminu ima „gužvu u šesnaestercu“ i, čini se, konačnu odluku odložio do 10. oktobra.

Uz zahvaljivanje na pozivu koji je dobio pre desetak dana, Vučić je rekao da tada u Srbiji ima važne goste iz inostranstva.

– Kako to klinci kažu – gužva u šesnaestercu. Tada imamo važne goste iz inostranstva, ali ne bih sad o tome da govorim, o tome ćemo da pričamo 10. oktobra – kazao je on zahvalivši se Putinu i BRIKS-u.

Najavo je odlazak na sednicu Generalne skupštine UN u Njujork gde će imati važne sastanke na marginama sa najmanje šest predsednika i 7-8 premijera.

– Ne zaboravite da je 80-godišnjica oslobođenja Beograda 20. oktobra i Crvena armija je ta koja je najvećim delom uz pomoć naših trupa oslobodila Beograd – rekao je on, sve nabrajajući šta ga sve čeka.

Miljan Mladenović, istraživač Novog trećeg puta, za Danas kaže da Vučićevo odbijanje vrlo otvorenog poziva koji je Putin javno poslao jeste neki vid noviteta, jer do sada nismo imali prilike da vidimo distanciranje od Rusije.

– Već duži vremenski period nagađa se u kakvim su odnosima Vučić i Putin. Čini se da je diplomatska inicijativa koju je imamo sa Zapada prethodnih nedelja urodila plodom i da je odnos Srbije i Rusije danas neuporedivo manje intenzivan nego prethodnih godina i decenija. Ipak, ne bih predviđao dugoročno kretanje spoljnopolitičke politike naše Vlade jer politika “četiri stuba” ili “neutralnosti”, kako je kome draže, često je ukazivala u jednom pravcu, a nedugo nakon toga potpuno menjala sliku – ukazuje Mladenović.

Dok istraživač Demostata Milomir Mandić, skreće pažnju na to da se Putin u Vladivostoku nije sreo ni sa premijerom Srbije već sa potpredsednikom vlade Vulinom, što, kako kaže, takođe dovoljno govori o trenutnim odnosima dve države ali i međunarodnom položaju Rusije.

– Ako pažljivo analizoramo Putinovu izjavu, možemo zaključiti da je to poruka predsedniku Srbije. To otprilke jeste miks sa jedne strane uvijenih pretnji a sa druge ponuda. Da uprostimo, imate povoljan ugovor za gas, kredit za železnicu i slčno, a naša trgovinska razmena opada, međuvladina komisija se nije sastala dve godine…Putin jasno poručuje da ti odnosi više nisu onakvi kakvi su bili pre početka rata u Ukrajini – kaže Mandić.

Prema njegovim rečima, poziv Vučiću može značiti i ponudu Srbiji da se odluči na koju će stranu.

– Brz odgovor Vučica je za mene prijatno iznenađenje i to jeste racionalno i politički mudro u ovim okolnostima. Jer okretanje Srbije ka Zapadu, uz prorusku retoriku, je specijalitet ove vlasti. Možda se ta retorika polako bude menjala ali sumnjam – procenjuje Mandić.

Za profesora FPN Filipa Ejdusa, Vučićevo ekspresno odbijanje da ide na samit Briks se uklapa u post-izborni trend podešavanja spoljno političkog kursa u pravcu Zapada.

– Ipak, plašim se da ovde nije reč o vrednosnom i dugoročnom zaokretu već o transakcionom i privremenom trendu koji ima za cilj da se utišaju kritike zbog kradje izbora i unutrašnje represije kao i da se ispregovaraju unosni poslovi – smatra on.

Ejdus za Danas kaže da možemo da pretpostavimo da će u budućnosti režim korigovati svoju spoljnu politiku prema Moskvi i Pekingu kada se za to pojave adekvatni međunarodni podsticaji ili unutrašnje potrebe.

– Bez obzira na ova varljiva lelujanja u spoljnoj politici, nema sumnje da je Srbija pod autoritarnom palicom Aleksandra Vučića po svom unutrašnjem uredjenju sve dalje od demokratskog sveta – kaže on.

Zoran Lutovac, predsednik DS, za Danas kaže da se u diplomatiji pozivi ne šalju tek tako.

– Poziv se pošalje tek kada se zna da će biti prihvaćen. Možda je u ovom slučaju poziv upućen, jer se znalo da neće biti prihvaćen. Bilo da je u pitanju dogovor (koji je predstava za EU), bilo da je u pitanju isterivanje na čistac, što je manje verovatno – navodi Lutovac koji je i bivši ambasador Srbije u Croj Gori.

Prema njegovim rečima, Vučić očigledno ima nameru, da ako mu se to dozvoli, nastavi dosadašnju politiku: formalno Evropa, neformalno Rusija.

– I jednima i drugima je to do sada bilo prihvatljivo. Nema ozbiljnijih naznaka da bi se tu nešto menjalo – smatra Lutovac.

Dok, Zdravko Ponoš, predsednik Srbija centra, podseća da je Putin, preko Vulina, poslao Vučiću poziv na sastanak Briksa u Kazanju od 22. do 24. oktobra.

– Vučiću taj poziv zaličio na svilen gajtan pa se pravda da ne može zbog drugih obaveza. Kaže da mora na zasedanje Generalne skupštinu UN. Zasedanje GŠ UN, na kome učestvuju šefovi država i vlada traje od 24. do 28. Ali septembra. Računa da Putin nema kalendar. Bolje i to nego da kaže Putinu da ne može da se vidi s njim jer se tada viđa sa Donaldom Tuskom. Ili da mu je zabranjeno da putuje u Rusiju i viđa se sa Putinom – kaže Ponoš.

On zaključuje da nedostaje „još samo da mu narede da Putinu vrati i ono odlikovanje s kojim se hvalio”.