„Izigrava radoholičara da ga ne bi doživljavali kao budžetskog parazita“: Sagovornici Danasa o Vučićevoj izjavi da nikad neće prihvatiti sedmočasovno radno vreme

Sindikalci odgovaraju predsedniku da se „zbog dostignuća o osmočasovnom radnom vremenu već 150 godina obeležava 1. maj kao radnički praznik. A sagovornici Danasa napominju i da je krajnje groteskno da ideju o sedmočasovnom radnom vremenu komentariše neko ko ne zna šta je radno vreme.

„Posle“ verzija pijace“ na red uvek dođu činjenice. A one su neumitne. Radnici u Srbiji rade najviše na Balkanu i među najvećim radnicima su u celoj Evropi. Naši radnici nedeljno rade 43,2 sata, rade dva dana mesečno više od zakonom propisanog radnog vremena. Za ilustraciju, Makedonci rade 40,7 sati, Crnogorci 42,8 , a radnici u Evropskoj uniji rade prosečno 37 sati nedeljno. Najveći „radoholičari“ Nemci rade 34,6 sati, Holanđani 32,4 sata, Bugari 39,2 sata, a Rumuni 39,7 sati. Da napomenemo, ovo su zvanični podaci Eurostata“, ističe za Danas Ranka Savić, predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata Srbije.

Ona napominje da je kod nas u opticaju još jedna floskula ,a to je da imamo najviše praznika u Evropi. Nemci, kako pojašnjava, samo za Božić imaju više dana praznika nego mi u Srbiji za celu godinu.

„I, još nešto. Dani državnog praznika 1. maja i verskog Vaskrsa ne traju 10 dana, već imamo 4 slobodna plaćena dana i ovako padaju da se naslanjaju, jednom u sto godina“.

Ona podseća da je, dostignuće o osmočasovnom radnom vremenu osnovni razlog zašto već 150 godina obeležavamo 1. maj kao radnički praznik.

Bojan Pajtić, univerziteteski profesor, smatra da je Vučićev najveći marketinški problem kako da pokaže sebe kao vrednu osobu.

„Do 42-godine života nikada ništa nigde nije radio, sem što je davao po koju izjavicu i ponešto izrekao u Skupštini. Izigrava radoholičara da ga ljudi ne bi doživljavali kao budžetskog parazita. Međutim, bolje bi mu bilo da se uzdržao od davanja izjava o radnom vremenu, jer je ideja da tu temu komentariše neko ko ne zna šta je radno vreme – sama po sebi groteskna i izaziva urnebesni podsmeh“, navodi Pajtić.

Đorđe Pavićević, profesor Fakulteta političkih nauka i poslanik ZLF, smatra da protivljenje predsednika uvođenju neradne nedelje, ili skraćenju radne nedelje mnogo govore o feudalnom, u najboljem slučaju ranokapitalističkom, odnosu vlasti prema radnicima, radnicama i radu.

„Radnici su vlasništvo gospodara, ili oruđe za rad kapitalista. Nije reč o građanima i građankama, nego sredstvima za uvećanje kapitala i bruto društvenog proizvoda, čijim životima i vremenom raspolaže vlasnička, upravljačka i politička elita, koja ima vremena i bavi se drugim aktivnostima, prisvajanjem onoga što je nasleđeno, ili je nastalo tuđim radom. Posebno je zanimljiv deo izjave” baš me briga šta su mislili radnici u Čikagu, čovek mora da radi više“, napominje naš sagovornik.

Ako je, kako kaže, Vučić mislio na demonstrante na Hejmarketu iz 1886. godine, po kojima se slavi 1. maj, onda je to zabrinjavajuće. On podseća predsednika Srbij da tada nisu postojale nikakve regulacije rada, niti radničkih prava, nije bilo ograničenja radnog vremena, bolovanja ili nadoknade za povrede na radu, zabrane dečjeg rada, minimalne cene rada ili penzijskog osiguranja.

„Izgleda da ovo jeste put kojim ide Srbija pod vlašću Aleksandra Vučića, Srpske napredne stranke i kriminalne elite okupljene oko njih. Dobar primer za to je i sazivanje sednice Narodne skupštine za izbor vlade 1. maja, državni praznik koji je ujedno i međunarodni praznik rada. Više od 400 zaposlenih u skupštini, neprebrojiv broj ljudi iz obezbeđenja, vozači i mnogi drugi uskraćeni su za vreme koje je namenjeno za druženje, piknike, porodicu, radničke proteste i kako već ko obeležava i provodi ovaj praznik“, objašnjava Pavićević.

Dodaje da je sve to zbog toga što grupa na vlasti nije pokradenu, ali jasnu većinu u skupštini uspela na vreme da prevede u članove vlade nego je delila kolač do poslednjeg trenutka.

„Cenu za to plaćaju svi građani Srbije. Možda je ipak važnije šta i kako radite, nego kada i koliko radite“, poručuje profesir Pavićević, dok su za Janka Veselinovića, poslanika SSP-a Vučićeve priče da ne da sedmočasovno radno vreme čista demagogija.

.

On podseća da najrazvijenije zemlje sveta idu u susret svojim građanima i skračuju radno vreme.

„Mi sigurno nismo najrazvijeniji, ali ovakvi komentari govore da naš predsednik ne misli o građanima, već ih smatra najamnicima koji ne smeju ni da pomisle da jednog dana rade kraće. U zemljama u kojima se ceni čovek ova tema mora biti otvorena. Dok je ove vlasti teško da će se o njoj ozbiljno razgovarati“, zaključuje Veselinović.

I da podsetimo, u ingerenciji predsednika republike svakako nije donošenje, ili promena zakona. Tu ulogu ima Vlada Srbije, a predsednik ima više protokolarnu ulogu i veza sa zakonskom procedurom mu je jedino ta da može jednom da vrati poslanicima usvojeni zakon, na doradu.