Kako Vučić „suflira“ pravosuđu za šta da optuži Radoičića?

„A kako da ih optužimo za neko drugo krivično delo kada će oni da se pojave i kažu ‘pa mi smo radili svoj posao, jer po Rezoluciji 1244 to pripada Srbiji, a po toj Rezoluciji je trebalo da bude po 1000 vojnika i policajaca koje nisu dali, mi smo morali da zaštitimo našu zemlju’. A šta ćemo mi da im kažemo? Zbog toga ćete biti osuđeni? Ili ćemo da prihvatimo da je Kosovo nezavisna država pa ćemo iz tog ugla da ih osudimo“, rekao je Vučić.

Podsetimo, zahtev da se Milan Radoičić, koji je pet dana nakon napada u Banjskoj (29. septembra, 2023. godine ) podneo ostavku na mesto potpredsednika Srpske liste i priznao da je odgovoran za napad u Banjskoj, uhapsi i procesuira sve učestalije stiže od predstavnika EU i SAD.

Poslednji u nizu „pritisaka“ bio je od strane američke senatorke Džin Šahin koja je prošle nedelje u Minhenu, tokom bezbednosne konferencije na kojoj je učestvovao i Aleksandar Vučić, pozvala na hapšenje Milana Radoičića.

Šahin se na marginama Minhenske konferencije odvojeno sastala sa predsednikom Srbije, Aleksandrom Vučićem i kosovskim premijerom, Aljbinom Kurtijem.

U međuvremenu je na panelu ovog međunarodnog foruma kazala da bi Radoičić „trebalo da bude uhapšen i da ode u zatvor“.

„On (Milan Radoičić) je priznao saučesništvo u onome što se dogodilo 24. septembra i ubistvima. Zbog toga bi sada trebalo da odgovara. Srbija i Kosovo treba da sarađuju povodom toga“, kazala je nakon susreta sa Vučićem i Kurtijem.

– Sugerisano je nadležnom organu- javnom tužiocu – podizanje optužnice, sugerisana je čak i kvalifikacija krivičnog dela sa potpuno van-pravnim, isključivo političkim objašnjenjem, koje je irelevantno. Štaviše, sugerisane su i olakšavajuće okolnosti za mogućeg budućeg okrivljenog Radoičića – komentariše za Danas Vesna Rakić Vodinelić, profesorka prava.

„Samo još jedan u dugom nizu ozbiljnog uplitanja predsednika u pravosuđe“

Ovo je samo još jedan u dugom nizu ozbiljnog uplitanja predsednika Republike u pravosuđe, dodaje, u kome nema šta da traži sa izuzetkom mogućih pomilovanja.

– Državna tužiteljka i Visoki savet tužilaštva dužni su da ga upozore javno , jer je i ova izjava data u javnom prostoru, da to nije smeo da čini niti da sme da ponovi u budućnosti. Nadležni javni tužilac ne sme da postupa po predsednikovim uputstvima, ni u pogledu procedure, ni u pogledu kvalifikacije krivičnog dela, niti povodom „olakšavajućih“ okolnosti – kaže Vesna Rakić Vodinelić.

Uverena sam, napominje dalje, da ga niko neće opominjati i da će ga nadležni organi poslušati.

– Njegovi saveti faktički, a protivpravno, imaju u izgubljenim pravosudnim institucijama, značaj samovoljnih obaveznih uputstava, a na tako nešto ničim nije ovlašćen. Slične „pouke“ Aleksandar Vučić davao je tužiocima povodom ubistva Slavka Ćuruvije još 2014. godine kad je bio takozvani prvi potpredsednik Vlade. Završilo se oslobađajućom presudom – zaključuje sagovornica Danasa.

U emisiji na RTS, pre dva dana, Vučić je ponavljao da je on kriv za Banjsku.

– Ja sam kriv, kako god hoćete… Ja sada vama da objašnjavam šta je bilo u novembru i decembru… Šta je bilo posle toga… Jednostavno ne vredi. Ne, nisam srećan, milion puta sam molio… Da li bih bio na strani onih koji su posle toga izvršili hladnokrvna ubistva? Ne, uvek ću da budem na strani Srba koji su bili progonjeni kao zveri, i nema tu velike filozofije – rekao je, između ostalog, Vučić.

Nema problema, dodao je, udarajte tamo gde treba da udarate.

Ne zato što ja volim to što su ovi naši momci uradili, rekao je dalje, proterivali su ih sa njihovih ognjišta…, zaključio je Vučić.

 „Do Banjske je dovela rigidna Kurtijeva politika“

Prema rečima Marka Jakšića, pravnika i aktiviste sa Kosova, iako je reč o nepopularnom mišljenju, lično smatram da nema nikakve krivične odgovornosti za ljude koji su bili u Banjskoj.

– Posebno ne u pravnom poretku Republike Srbije. Ako su redom amnestirani „borci“ UČPMB (Oslobodilačke vojske Preševa, Medveđe, Bujanovca) ili ANA (Albanska narodna armija) , koji su ubijali policajce, i danas se bave aktivno politikom u Srbiji i Makedoniji, i ako je čak Španija iz političkih razloga amnestirala Katalonske separatiste, zahtevi za njihovim kažnjavanjem koji dolaze iz međunarodne zajednice su neiskreni i usmereni na dodatno produbljivanje krize koja već predugo traje i iz koje se ne vidi izlaz. Do Banjske je dovela rigidna Kurtijeva politika, i nespremnost međunarodne zajednice da je zaustavi, koja i dalje vodi u produbljavanje jaza između Albanaca i Srba na samom Kosovu, ali i na relaciji Beograd-Priština – kaže sagovornik Danasa.

Traženje njihovog izručenja je jedan vid pritiska na Vučića da prihvati sprovođenje Francusko-nemačko plana i aneksa iz Ohrida i on će trajati, napominje.

Ne želim da verujem da će Srbija isporučiti svoje građane sistemu u kojem apriori neće imati fer suđenje, kao što sam siguran da će, nekada u budućnosti kada se najzad budu ozbiljno tražila održiva rešenja za Kosovo, pitanje ovih ljudi biti rešeno kroz amnestiju – zaključuje Marko Jakšić.