Kako je moguće da, uprkos opštenarodnom buntu, Vučiću ne pada rejting, a opoziciji ne raste?

O tom svojevrsnom fenomenu, teško objašnjivom, moglo bi se reći, sagovonici Danasa imaju različita viđenja.

– Relativna stabilnost u podršci koju imaju i vlast i opozicija, uprkos blokadama i protestima, empirijski može da se dominantno objasni na dva načina. Prvo, blokade i protesti više dovode do homogenizacije u oba bloka, nego što dovode do radikalnih promena uverenja i prelazaka iz jednog u drugi blok. To znači da je blok nezadovoljnih i oni koji su kritični prema vlasti još snažnije uveren u svojim stavovima i obratno – kaže za Danas Bojan Klačar, direktor Centra za slobodne izbore i demokratiju.

Takav scenario, kaže dalje, znači još manje razumevanja i poverenja nego sada pa se verovatno kao zajednica nalazimo na istorijski niskom nivou nepoverenja vlasti i opozicije, kao i njihovih pristalica.

„Nedostaje politička artikulacija“

– Drugi razlog je što blokade i protesti jesu doveli do snažne homogenizacije učesnika, ali ne i do političke artikulacije koja bi rezultirala osnaženom opozicijom ili njihovim većim rejtinzima. Da bi se menjali odnosi između stranaka neophodno je da se društveni potresi, a to su protesti, politički artikulišu i registruju u radu političkih organizacija. Na kraju, važni razlozi za relativnu stabilnost vlasti su još dva indikatora iz istraživanja a to je poverenje u predsednika, koji simbolizuje vladajuću koaliciju, i relativno visok procenat građana koji smatraju da se država kreće u dobrom smeru – to znači da takva percepcija amortizuje motivaciju da se učestvuje u protestima i posredno da se podstiču promene – zaključuje Bojan Klačar.

Naznačimo, predsednik Srbije Aleksandar Vučić, rekao je da je radio istraživanje o tome koliko kao predsednik Srbije ima podršku građanki i građana u ovom trenutku i izneo podatak da je to čak 63 odsto.

– U decembru prošle god za vlast je glasalo oko dva miliona glasača, a za opoziciju 1,5 miliona, kad se saberu sve opozicione stranke. Sada se postavlja pitanje da li postoji neko prelivanje glasačkog tela, od prvog novembra do danas. Jasno je da se vlast trudi da sačuva dva miliona birača, inače ne bi bilo ni hapštenja Gorana Vesića ni pokretanja postupaka…, da vlast nije procenila da se od njih očekuje pokazivanje odgovornosti. Dakle, sve što vlast radi jeste da se ti glasači očuvaju u bloku vlasti. Svakodnevno pojavljivanje Vučića u medijima i podrška mladima je namenjena za roditelje, babe, dede i starije sugrađane. On hoće njima da prenese poruku kako brine o deci i mladima, pa ga nemojte sada napuštati – kaže za Danas Aleksandar Ivković, istraživač Centra savremene politike.

Kako dodaje, i narativi o navodnoj o ugroženosti države, najave napada takozvanog spoljnog faktora, takođe, namenjeno je za očuvanje glasačkog tela, homogenizaciju onih koji su prijemčivi na te poruke.

– Kada je reč o biračkom telu opozicije, može se reći da demonstranti i studenti koji su svakog dana na ulicama spadaju u onih milion i po glasača, odnosno da svakako nisu glasali za vlast ranije, kao što to ne planiraju da urade na sledećim izborima. Vidimo da se rejtinzi ne pomeraju previše. S druge strane, ne mora da znači da se ne pomeraju, samo na osnovu istraživanja koja su dospela u javnost. Doveo bih u pitanje kredibilnost pojedinih istraživanja, s obzirom na to da su imali dosta grešaka. Recimo, istraživanje Faktor plus, koje je izažlo pre nekoliko dana, oni su pred izbore 2022. godine imali istraživanje koje je davalo SNS 53 odsto, pa su na kraju osvojili 43 – podseća Aleksandar Ivković.

Ali, ističe dalje, i da pretpostavimo da su u pravu, i da su rejtinzi manje-više nepromenjeni u odnosu na izbore u decembru 2023. godine, ono što nam u tom istraživanju nedostaje, kaže, jeste koliko uopšte ima opredeljenih glasača u tom njihovom uzorku.

– Dakle, kad oni postave pitanje za koga biste glasali na narednim izborima i izlistaju sve partije, koliko ispitanika zapravo izabere neku partiju a koliko njih ostane neopredeljeno. Ako samo 50 odsto ispitanika se opredeli za neku od partija, a ostalih 50 odsto ostane neopredeljeno. Znali bismo da imamo bar još 20 odsto ljudi koji bi se do narednih izbora opredelili za neku opciju što bi znatno promenilo ove rejtinge iz istraživanja – smatra naš sagovornik.

Jer, dodaje, izlaznost u Srbiji je realna oko 70 odsto i više.

– Sasvim je realno da od ovih dva miliona glasača vlasti je jedan deo njih sada neopredeljen zbog ovih dešavanja ali nije izabrao nijednu partiju opoziciju na koju bi prebacio svoju podršku. Teško je očekivati da neko ko je glasao za SNS sada će glasati za SSP, recimo, tvrdu opoziciju, već im treba neko ko zna da se obraća njima.. To je uradio doktor Milić u Nišu, podsetimo, pa je pokupio mnogo mekih SNS glasača. Ali on se recimo nije ni uključio u ovo istraživanje… – kaže Ivković.

Takođe, dodaje, opozicija još ne šalje jasne poruke o tome da li će učestvovati na izborima i u kojim koalicijama. što otežava ne samo bivšim glasačima SNS već i opozicije, jer ne znaju da li će oni pozvati na bojkot eventualnih izbora.

„Rejting i medijska blokada“

Prema rečima bivšeg predsednika Vlade Vojvodine i profesora Pravnog fakulteta u Novom Sadu, jedini razlog zbog kog Vučić uspeva da zadrzi značajniji rejting je medijska blokada pod kojom je bar trećina građana Srbije koji nemaju pristup slobodnim elektronskim medijima, a ne informišu se na internetu.

– Da mediji koji su pod kontrolom režima ne čine svojevrsni propagandisticko – mafijaški konzorcijum, već da su elementarno objektivni i slobodni – on ne bi imao ni dvocifrenu podršku, zbog gotovo svakodnevnih naprednjačkih afera i zločina. Međutim, vlast kojoj samo pet odsto građana otkazuje, prema nekim teorijama, je neodrživa. Vučićev režim 50 odsto građana ni po koju cenu više ne želi da trpi. Vlast koja je antagonizovala toliki broj ljudi ne može upravljati tako složenim sistemom kao što je država – zaključuje Bojan Pajtić.