Evropa steže obruč oko Vučića: Sagovornici Danasa o zahtevu EP da se Srbiji ne odobre sredstva ako ne uvede sankcije Rusiji

Pritisak na režim Aleksandra Vučića od malverzacija izbora 17. decembra time se uvećao, iako zahtev da Srbija uvede sankcije Rusiji i uskladi se spoljnom politikom Unije, razume se, nije novost.

Ovog puta takav zahtev se ispostavlja unutar procedure odobravanja predloga Evropske komisije za plan rasta i reformi za Zapadni Balkan, koji nudi ukupno šest milijardi evra dodatne finansijske pomoći.

Da bi se ovaj plan formalizovao, neophodno je da se o ovome usaglase institucije u Evropskoj uniji, za šta je potrebno i odobrenje Evropskog parlamenta.

Kako je izvestila Radio slobodna Evropa, u utorak, 13, februara, predstavljen je predlog zakonske rezolucije Uredbe za utvrđivanje Plana reformi ekonomskog rasta. O tome se raspravljalo istog dana na zajedničkom sastanku Odbora za spoljnu politiku i Odbora za budžet Evropskog parlamenta.

Prilikom predstavljanja ovog plana, u novembru prošle godine, Evropska komisija je već iznela uslove koji su neophodni da zemlje ispune ako žele da imaju korist od finansijskih sredstava koja su za njih namenjena.

Među glavnim uslovima su vladavina prava, poštovanje ljudskih prava i poštovanje osnovnih demokratskih vrednosti.

Evropski parlament je zatražio da, između ostalog, upotreba sredstava bude uslovljena i podrškom stavova EU u spoljnoj i bezbednosnoj politici, uključujući sankcije Rusiji.

– Kontekst na početku – ovo je uredba o planu rasta za Zapadni Balkan koja se usvaja po redovnoj zakonodavnoj proceduri. To znači sledeće: Komisija predloži tekst, Evropski parliament zauzme svoj stav, Savet EU (ministri država članica) zauzme svoj stav, i onda se Parlament i Savet usklađuju oko konačne verzije teksta koju mora da usvoji i jedna i druga institucija – objašnjava za Danas Aleksandar Ivković, istraživač Centra savremene politike.

Mi smo sada u početnoj fazi tog procesa, dodaje, gde Evropski parliament tek treba da usvoji svoj stav u plenumu, na osnovu izveštaja iz odbora koji su se sastali juče i na koje se vest odnosi.

– Drugim rečima, ovo ne mora da bude finalna verzija uredbe jer će se o njoj pitati i Savet. Ja bih pretpostavio, na osnovu dosadašnjeg iskustva, da će se na kraju regulisati da Srbija može da povuče makar deo sredstava nevezano za spoljnopolitički stav, jer do sada nismo imali političke volje u EU za potpuno kažnjavanje po tom pitanju. Ali, takođe vidimo da spoljna politika polako počinje da utiče na konkretne aspekte odnosa Srbije i EU, kao što je finansijska pomoć – smatra on.

Osim toga, napominje, „ja takođe ne bih ovo povezao sa rezolucijom o izborima, zato što je uredba o planu rasta za Zapadni Balkan već dugo u planu i ona je svakako trebalo da stigne do Evropskog parlamenta početkom godine, još i pre nego što je bilo poznato da će doći do rezolucije o izborima“.

– Tačno je da je dugogodišnja pozicija Evropskog parlamenta da zemlje kandidati treba da se usklade sa spoljnom politikom, i sada to ponovo vidimo. Parlament se bavi i vrednostima Evropske unije – demokratijom i vladavinom prava – i geopolitičkim interesima Evropske unije, i sada se poklopilo da Srbija u nekoliko dana bude „uvezana“ sa obe teme – ističe sagovornik Danasa.

Sankcije Rusiji i neusklađivanje sa spoljnom politikom predstavljaju već dugoročni problem u odnosima Srbije i EU, dodaje.

On je do sada proizveo neke političke posledice, kaže dalje, recimo činjenicu da je Srbiji dalje otvaranje poglavlja de fakto zamrznuto, a sada vidimo i da bi moglo da se odrazi na finansijsku pomoć.

– Doduše, to i dalje nije na dovoljnom nivou političkih pritisaka da Srbija promeni svoj stav, pa čak ni komunikaciju o sankcijama koje ostaju vrlo nepopularne, i to se koristi kao oruđe za diskreditaciju političkih protivnika – iz komentara Jelene Trivić vidimo da je to slučaj i u Republici Srpskoj. Dok ne vidimo konačan tekst uredbe o planu rasta nećemo moći da procenimo da li je EU postala odlučnija u nameri da tu situaciju promeni – zaključuje sagovornik Danasa.

Dodik „uveo“ sankcije Rusiji

Podsetimo, Bosna i Hercegovina uvela je nedavno sankcije Rusiji, odnosno uskladila se sa spoljnom politikom Unije, uprkos navodnom protivljenju Milorada Dodika, predsednika RS.

Prema rečima Bojane Selaković, koordinatorke Nacionalnog konventa o EU, jasno je da se manevarski prostor za dalje balansiranje međunarodne pozicije Srbije sužava.

– Evropska unija je poslednje dve godine pokazivala određenu dozu strpljenja i razmevanja za specifičnu poziciju Srbije u odnosu na Rusiju, ali uz vrlo jasne poruke o tome da će takav tretman imati svoj rok trajanja – kaže naša sagovornica.

U trenutku u kom ne postoji više nikakva sumnja u namere Evropske unije da u potpunosti integriše Zapadni Balkan, dodaje, potpuno je očekivano i to što se od država kandidata očekuju jednako ozbiljne demonstracije volje za istim procesom.

– Jasno je i da Srbija ostaje sa sve manje i manje istomišljenika u društvu država kandidata za članstvo u Evropskoj uniji – napominje Selaković.

Prema podacima iz izveštaja koji su pripremlile kolege iz ISAC fonda, u 2023. godini, Srbija je bila druga najslabija od svih zemalja kandidata (ako zanemarimo Tursku), sa 53 odsto usaglašenosti sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU. Jedina druga država kandidat koja je bila lošija je Gruzija sa 47 odsto. Severna Makedonija, Crna Gora, Bosna i Hercegovina i Albanija su ostvarile 100 odsto usaglašenosti. Ukrajina i Moldavija, dva nova kandidata za članstvo, dostigle su 88 odnosno 79 odsto usaglašenosti.

– Zbog sopstvene agende koja je sada bazirana na Zapadnom Balkanu kao osiguraču bezbednosti cele Evrope i proširenje postaje izvesno, pa će Brisel biti mnogo striktniji i dosledniji u pogledu daljih uslova za ostajanje i napredak na tom putu. Plan rasta je u tom smislu veoma ozbiljan instrument i imajući u vidu količinu novca koja će se preko njega plasirati, razumljivo je što svi nadležni u lancu EU aktera koji formalno treba da ga odobre, žele da u potpunosti smanje rizik od toga da ovaj insturment ne da očekivane rezultate – ističe naša sagovornica.

Očigledno je da Dodik, poput Vučića, ima dvojaku komunikaciju o istoj stvari u odnosu na publiku kojoj se obraća

Kako dodaje, rezultat koji se želi videti u ovom slučaju, je da je ceo Zapadni Balkan, bez ikakvih rupa na svom kompleksnom i šarenom tepihu, zacementirana brana širenju ruskog uticaja na zapad.

– Ukoliko se to sa ovako ambiciozno postavljenim planom ne desi, svi koji bi bili označeni kao odgovorni za uzaludno potrošen novac evropskih poreskih obveznika, račun za to bi morali da podnose na svakim sledećim evropskim izborima na kojima, za razliku od onih na kojima smo navikli, birače najviše vrednuju odgovornost političara – kaže Bojana Selaković.

Odnos političkih aktera u Republici Srpskoj prema uskladjivanju Bosne i Hercegovine sa spoljnom politikom Evropske unije, dodaje, prilično podseća na odnos prema dijalogu Beograd-Priština u Srbiji i samim tim predstavlja neku vrstu identitetske teme preko koje se vode unutrašnje političke borbe.

– Očigledno je da Milorad Dodik, poput Aleksandra Vučića ima dvojaku komunikaciju o istoj stvari u odnosu na publiku kojoj se obraća, jer je takođe očigledno i nema nikakve sumnje u to da je država Bosna i Hercegovina u potpunosti usaglasila svoju spoljnu i bezbednosnu politiku sa pozicijama Evropske unije. Ipak, u javnom prostoru, Dodik i dalje izlazi sa različitim interpretacijama kako bi nastavio da podilazi jednom delu svog biračkog tela za koje se bori i tamošnja opozicija što prilično podseća na deo političke borbe u Srbiji koji opozicija sa vlašću vodi na temu Kosova – zaključuje Bojana Selaković.