Koliko Vučića zaista steže evropski obruč o nužnosti uvođenja sankcija Rusiji?

To, svakako, nije nova vest, a čak se i sam Vučić u reakciji na tako izražen jasan stav sa podsmehom osvrnuo rekavši: „U pravu su ljudi. Čestitam im što su to primetili“.

Usklađivanje spoljne politike Srbije sa evropskom, kada je reč o Rusiji, odavno je ključni problem u odnosu sa EU.

Gotovo da nema nastupa nijednog evropskog državnika koji se obratio javnosti u vezi sa ovdašnjim režimom, a da nije pomenuo nužnost uvođenja sankcija Rusiji.

Po odolevanju takvom ishodu, Srbija je poznata kao lider na evropskom kontinentu, osim Belorusije, unazad dve godine, od agresije Putinovog režima na Ukrajinu.

Kao prvu stvar koju je visoki predstavnik za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj izjavio nakon objavljivanja izveštaja EK o napretku Srbije je da Srbija ne može biti članica EU i imati odnose s Rusijom.

I šef delegacije Evropske unije u Srbiji Emanuele Žiofre je predajući zvanično premijeru Srbije Milošu Vučeviću izveštaj EK istakao da je država mora da uskladi spoljnu politiku sa EU.

Podsetimo da je prilikom posete Srbiji, Ursula fon der Lajen, predsednica Evropske komisije odbila da se vidi sa premijerom Srbije jer se on neposredno pre zakazanog sastanka sa njom sreo sa ruskim ministrom.

„Vučić će uvek biti saveznik Putinu…“

– Autoritarni lideri poput Vučića uvek će biti saveznici Putinu i Si Đipingu, ne zato što imaju neke posebne afinitete prema Rusiji ili Kini, već zato što im se dopada takav način vladanja. Svaka autokratska vlast prirodan je neprijatelj Evropske unije i EU samo sebi čini lošu uslugu pokušavajući da odobrovolji autokrate poput Vučića – kaže za Danas Dragan Popović, direktor Centra za praktičnu politiku.

To što evropski čelnici ne ističu da je Vučićev režim dobio ocenu – nula – kada je reč o vladavini prava, demokratiji, slobodi izražavanja u izveštaju EK – sagovornik Danasa opisuje kao očekivano.

– Činjenica da se oštrije ocenjuje odnos vlasti u Srbiji prema Rusiji nego prema vladavini prava, takođe je deo te pogrešne politike. Samo demokratska vlast u Srbiji može da bude pravi saveznik EU, a demokratija se gradi pre svega kroz odnos prema slobodnim medijima, političkom pluralizmu i institucijama, a tek u drugom planu kroz uvođenje sankcija Rusiji ili glasanje u međunarodnim telima. Isto važi i za ocene o medijskoj sceni, gde deluje da su veći problem rad RT i Sputnjika u Srbiji, nego provladini mediji koji su neuporedivo opasniji po vrednosti koje EU zastupa – smatra sagovornik Danasa.

Kako dodaje, novi izveštaj o napretku Srbije u procesu pridruživanja EU po mnogo čemu liči na onaj iz prošle godine.

– Možda je retorika još malo zaoštrena, ali suštinski su ocene iste – gotovo ništa u Srbiji ne funkcioniše onako kako bi trebalo da bude u pravnoj i demokratskoj zemlji. Ipak, krajnje ocene ne deluju toliko loše, pre svega zbog specifičnog diplomatskog jezika, ali i preovlađujuće politike evropske birokratije da autoritarnim liderima treba podilaziti u ime očuvanja osnovne stabilnosti. Verujem da je u pitanju katastrofalno loša politika Evropske unije koja će na kraju da se obije o glavu i njima samima – zaključuje naš sagovornik.

Naznačimo, u izveštaju o Srbiji Evropska komisija je pozvala Srbiju da unapredi usklađivanje sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU uključujući restriktivne mere i da izbegava aktivnosti i izjave koje su u suprotnosti sa pozicijama spoljne politike EU.

Posle ruske agresije na Ukrajinu, Srbija se uskladila s nekim pozicijama EU u međunarodnim forumima, uključujući Generalnu skupštinu UN, nastavila je da sarađuje s EU na sprečavanju zaobilaženja sankcija i u pružanju finansijske i humanitarne pomoći Ukrajini.

„Međutim, i dalje se ne usklađuje ni sa kakvim restriktivnim merama protiv Ruske Federacije i nije se uskladila s većinom izjava Visokog predstavnika o tom pitnaju. Održavala je odnose na visokom nivou s Rusijom i intenzivirala je odnose s Kinom, što otvara pitanje o strateškom pravcu Srbije“, navodi se u izveštaju.

„Vučić i sankcije Rusiji – ništa novo“

Prema rečima Gorana Miletića, direktora Civil Rights Defenders za Evropu, usklađivanje spoljne politike, što uključuje i sankcije je odavno postalo važan deo agende za svakog kandidata za EU, pa tako i za Srbiju.

– Paradoksalno je da je ceo prožblem krenuo od Srbije koja je odlučila da su joj očigledna agresija, kršenje humanitarnog prava i ljudskih prava u Ukrajini sasvim nebitni i nastavila da bez ikakvih sankcija sarađuje sa vlastima Rusije. Borelj je sasvim u pravu kada kaže da će ovo imati posledice, ali njegova izjava nije nešto novo niti iznenađujuće – zaključuje on.