„Vučić se distancira od Dodikove podrške Putinu“: Analitičari o odnosu Srbije i Rusije

Krstić je u veoma oštro intoniranoj objavi na Tviteru napisao da je „Dodik političar koji sprovodi politiku Moskve i koji svakim gestom zabija nož u leđa Srbiji. Dolazila je verbalna podrška, a suštinski – nož u leđa. Dodik će uraditi ono što mu ruski ambasador kaže”.

Krstićev javni nastup odmah je ocenjen kao prenošenje stava predsednika Srbije Aleksandra Vučića, jer je Krstić, u srpskoj javnosti, dugo bio percipiran kao „Vučićev megafon”. Srpski mediji godinama su pisali o Krstićevoj podršci Aleksandru Vučiću, opisujući ga kao „lepo lice Vučićeve vlade”.

Ali, da postoji prava kolizija u politikama Dodika i Vučića, bar kada je u pitanju odnos prema Rusiji, jasno je iz mnogih stvari i političkih poteza. I dok je Srbija, ipak, u mnogim stvarima stala na stranu zapadnih zemalja i osudila rusku agresiju u Ukrajini, političko rukovodstvo entiteta Republika Srpska, a posebno Milorad Dodik, istrajava na „bezglavnoj“ podršci Putinovom režimu.

Dodikova podrška Putinu

Pokazalo se to i prilikom obilježavanja neustavnog dana Republike Srpske kada je Vladimir Putin odlikovan ordenom za navodni doprinos saradnji „dvije države“, kako je Milorad Dodik kvalifikovao entitet Republiku Srpsku i Rusiju.

„Zahvaljujući stavu Vladimira Putina i snazi Ruske Federacije, glas i pozicija Republike Srpske se čuje i poštuje, a njena pozicija se čuva pod naletom međunarodnog intervencionizma“, rekao je tada Dodik obrazlažući odluku o dodeli nagrade. Putina „Orden RS na ogrlici“.

Krstićev nedavni govor, koji se desio samo nekoliko dana pre sastanka Vučića i Dodika, bio je pravovremeno, smatra srpski politički analitičar Dušan Janjić. Prema njegovom mišljenju, Krstić je najverovatnije dobio zadatak od Vučića da upozori Dodika na realnu političku situaciju i da pripremi teren za njihov zajednički sastanak.

Zanimljivo je, s druge strane, da, kako stvari stoje, Dodik ostaje jedan od rijetkih političara na Balkanu, barem političar njegovog ranga, koji otvoreno podržava Putinov režim. Janjić kaže da ima mnogo razloga za Dodikovo ponašanje.

„Nesporno je da je Dodik jedan od najistaknutijih advokata u javnom, ekonomskom i političkom smislu koji je ostao lojalan i privržen Moskvi. Koliko će to trajati ostaje da se vidi. Videćemo da li će Milorad Dodik moći da se izvuče ili će jednostavno sve proći kao heroj iz grčke mitologije. Bogovi su ga osudili na smrt, on se bori i ne može se iskopati. Meni on liči na antičkog heroja, koji je, kada se vezao za bogove Federalne službe bezbednosti [FSB], zapravo odredio njegovu sudbinu, odnosno stavio svoju sudbinu u ruke Moskve. To je to i ništa drugo“, kaže Janjić.

Susret Vučića sa Dodikom nakon Krstićevog govora

Janjić kaže da ništa ne treba da čudi u održavanju sastanka Dodika i Vučića, nakon Krstićevih javnih nastupa. To je sastanak dvojice izabranih zvaničnika na kojem se razgovara o aktuelnim političkim pitanjima. Neke od tema razgovora verovatno su bile i formiranje vlasti u Bosni i Hercegovini, u čemu „sigurno učestvuje i zvanična Srbija“, objašnjava Janjić.

„Sastanak je održan jer je Dodik izabrani predsjednik Republike Srpske. O tome bi, naravno, najviše trebali razmišljati birači u Republici Srpskoj i Bosni i Hercegovini. Visoka predstavnica međunarodne zajednice u BiH Christina Schmidt i hrvatski predsjednik Zoran Milanović i taj prohrvatski lobi, koji radi na postavljanju vlasti u Federaciji BiH po volji HDZ-a, su velika zasluga u tome. I to nam govori da Milorad Dodik nije nezavisan. On je kolateralni rezultat mnogo širih dogovora, ali on je predsednik RS i sa te tačke gledišta je legitimno da postoje sastanci da se vidi šta će se raditi“, objašnjava Janjić.

Ono što je svakako problematično, dodaje Janjić, jeste odnos Srbije prema osobi koja je na crnoj listi Stejt departmenta. Može se pretpostaviti da će mnoga obećanja koje je Vučić dao u ime Srbije biti odložena i neispunjena, jer je situacija u svetu sada takva da je „opasno podržavati ljude sa crnih lista“.

„Kada dođete do tih tema, onda naravno sve ono što je Srbija obećala da će finansirati, pitanje je da li može da finansira Republiku Srpsku, pogotovo dok je Mile Dodik predsednik. Jer Srbiju vezuju i odluke Bajdena, Velike Britanije i drugih, koje su Dodika stavile na crnu listu. Ovo se odnosi i na finansiranje bilo kakvih projekata vezanih za njega i njegove kompanije. To je bila tema.

Drugo pitanje je ono za koje se kandidovao sam Dodik kada je ponudio neograničenu podršku Vučiću. Kao, on će da mu nešto pomogne i da pozove Republiku Srpsku da ostane uz Vučića. Sada je to, naravno, lep gest, ali pretpostavljam da je Vučić hteo da mu kaže da takva podrška apsolutno više nije potrebna“.

Dodik želi ‘Putinov pad’

Srbija je promenila odnos prema Rusiji iz strateških razloga. Koliko su ti razlozi iskreni, drugo je pitanje, objašnjava Janjić, ali je činjenica da se Srbija u mnogim stvarima ogradila od Putinove politike prema Ukrajini.

„Očigledno je to sada morala da bude tema, da ta kratkovidost, da upadanje u red nije u interesu Srbije za Putina. Dokle Srbija želi da ide videli smo u tom javnom istupu Vučića uz prisustvo Zemana. Vrlo jasna osuda ratne agresije, vrlo jasna osuda sadašnjih i budućih ratnih zločina. O tome nema spora i ne treba ga mešati sa sankcijama Srbije Rusiji. Ta distanca od Putinove politike je vrlo jasna u slučaju Vučića i Dodik bi morao da se preispita“, kaže Janjić.

Dodik je u veoma „nezahvalnoj” situaciji, kaže Janjić, i verovatno spada u grupu ljudi i političara, kojih u Moskvi ima mnogo, koji priželjkuju „Putinov pad”.

„Znam da Dodik pripada onoj vrsti ljudi, koji su i u samoj Moskvi i koji priželjkuju državni udar ili vojni udar koji će riješiti i njihov problem. On [Dodik] ne može da reši problem. Dakle, objektivno, Mile Dodik je fenomen čije je trajanje prošlo, njegova upotrebna vrijednost se smanjuje i vidjećemo kako će se stvari riješiti u Bosni i Hercegovini“, zaključuje Janjić.