Vučić se iz Brisela vratio praznih ruku: Nova šansa za Beograd u decembru, ako se posveti reformama i sankcijama

Lideri Severne Makedonije i Albanije otišli su vrlo ljuti, dok čini se predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, nije ni očekivao ikakav napredak, svestan da Srbija zbog neuvođenja sankcija Rusiji ne može ništa ni da očekuje. Hoće li blokada integracija Srbiji uticati na rad na reformana i uvođenje sankcija, ostaje da se vidi ali je utisak da ovoj vlasti situacija odsustva reformi u vladavini prava vrlo odgovara.

Vladimir Međak iz Evropskog pokreta u Srbiji za naš list kaže da je „ne“ Srbiji bilo očekivano i da pitanje sancija Rusiji nije jedino problematično.

– Već i način na koji su održani izbori koji još nisu završeni. „Ne“ Albaniji i Severnoj Makedoniji je ozbiljna greška EU, pri čemu je 26 članica bilo „za“. Ako želi da zadrži kredibilitet EU mora to da reši brzo – ukazuje Međak.

Da bi do decembra moglo nešto da se promeni smatra predsednica Centra za spoljnu politiku Suzana Grubješić.

Ona za Danas kaže da je neusaglašavanje sa zajedničkom evropskom spoljnom i bezbednosnom politikom i neuvođenje sankcija Rusije sada glavni razlog zbog kojeg nije otvoren klaster 3 u pregovorima sa Srbijom i da su države članice EU to jasno rekle.

– S druge strane, napravljen je napredak u dijalogu sa Prištinom u oblasti energetike, a u polugodišnjem izveštaju o vladavini prava konstatovan je i napredak inedostatak napretka u pojedinim oblastima. Postoji šansa da se do kraja godine situacija promeni, a to će prevashodno zavisiti od nove Vlade i spremnosti da se donesu odluke koje nisu jednostavne, ali koje su nužne – navodi ona.

A Strahinja Subotić, programski menadžer Centra za evropske politike, za Danas kaže da ne bi rekao da je Srbiji rečeno „ne“ i da situacija nije toliko crna ali ni crno-bela, te da ne treba pasti u depresiju budući da postoje i pozitivne vesti sa sastanka u Briselu.

– Dobro je da do sastanka došlo s obzorim na veliku zauzetost Francuske kao predsedavajuće države. Odlično je što se prvi put od 2003. govori o tome da EU podržava persepektivu članstava jer se prethodnih godina govorilo o evropskoj perspektivi, a u Slovenji na procesu Brdo o podržšci procesu proširenja. Sada se nedvosmisleno EU izjašnjava da podržava samo pristupanje i članstvo zemalja Zapadnog Balkana. Dobro je i to što se reafirmiše ono što je Centar za evropske politike predlagao proteklih šest meseci da je neopohodno razgovarati o faznom pristupu, tj da se benefiti pruže već sada i što pre, a ne na kraju procesa, kao i da se podstaknu reforme i da se EU vrati na agendu građana u Srbiji – navodi on.

Kada je reč o Srbiji, on podseća da joj je na svim sastancima i pre i sada govoreno da je neophodno da radi na vladavini prava i da je neophodno da se progresivno usaglasi sa zajedničkom evropskom spoljnom i bezbednosnom politikom.

– Ni jendo ni drugo nije radila. Nonpejper EK je pokazao nepovoljnu situaciju u Srbiji. Pozivno je usvajanje ustavnih amandmana, ali se Srbija podstiče da i dalje radi na vladavini prava. Osim toga Srbija nije usvojila nijedan paket sankcija i svakako da i to utiče na pristupni proces i imidž u EU. Zapadnom Balkanu je narednih šest meseci od presudne važnosti. Srbija mora da pokaže da je spremna da razmotri u kojoj meri, na koji način i kojim tempom bi zapravo pokazala volju da se usaglasi sa zapadom i ispuni dogovoreno od kako su otovreni pregovori – kaže Subotić.

Kako zaključuje pravi test politike proširenja je slučaj Severne Makedonije, jer ako tu ne ne bude pomaka i ako se tu ne vidi da EU funkcioniše, Unija gubi kredibilitet i umanjuje se njena mogućnost da izdejstvuje potrebne promene i reforme u ostalim državama Zapadnog Balkana