Vučić se sendvičima predstavlja kao „čovek iz naroda“ i provocira opoziciju

To ocenjuju sagovornici, koji komentarišu to što je predsednik Srbije i SNS-a u subotu stigao na svečanu akademiju povodom 13. godišnjice od osnivanja partije u brendiranom autobusu sa mladim snagama naprednjaka, u kome su jeli sendviče.

Na snimcima koji su se pojavili na društvenim mrežama, Vučić ćaska sa omladinkama i omladincima i u jednom momentu traži da se podele sendviči.

– Šta je, šta se stidite, daj sendviče ovamo da podelimo. Kao da je to neki greh. Zamislite, „sendvičari“. Bolje „sendvičari“ nego da po 600 miliona evra krademo i otimamo, Mora čovek nešto da pojede tokom dana. (Vučić uzima sendvič iz korpe), hoću, hvala bogu – rekao je lider SNS-a i dodao da su sendvuči dobri.

– Poslužite dame prvo. Nevena izvoli (daje sendvič). To je da se samo dodatno nerviraju (smeh u atobusu). Jeste, imam 120 kila, mogu ja i deset (da pojedem). Marko, uzmi pojedi, dok držiš tu kameru drugom rukom – govorio je Vučić, a kao iznenađenje za svog lidera, momak sa gitarom zasvirao je pesmu „Znaš li odakle si sine (ovo je Srbija)“, koju su omladinci u autobusu zajedno zapevali.

Vladimir Pejić, direktor agencije za istraživanje javnog mnjenja Faktor plus, za pomenuti „performans“ kaže da je u politici ta scenografija česta, gde političari imaju akcije sličnog tipa. On smatra da je Vučić hteo da pošalje poruku kako je, pod brojem jedan, on deo tih ljudi sa kojima je bio i sa onima koji su bili u Areni, njegovim glasačima.

– S druge strane, bila je poruka koja je dominirala na njihovoj konvenciji, a to je da se ide u pravcu podmlađivanja stranke, novih kadrova i u tom smislu je on sa njima i nastupao. Pritom je dodat i mali „začin“ koji je trebao da malo „bocne“ političke oponente sa sendvičama, zbog čestih epiteta koje im daju po njima. Generalno, mislim da je to imalo prirodu šaljivog. Ali, ako gledamo ozbiljno, Vučić u autobusu napred sa nekim mladim novim snagama, to je ono što je bila poruka skupštine – podmlađivanje stranke i uvođenje novih kadrova – ocenjuje Pejić.

Stručnjak za komunikaciju Igor Avžner, kaže da „nakon pasulja sa vojskom, lignji i raznih jela i vina koja smo do sad imali prilike da vidimo, dođosmo i do sendviča.“

– Jelo, uvek primereno drustvu u kome se nalazi. Potpuno marketinski ispravno. Bilo bi neočekivano da, kao odela iz “fundusa”, donesu i hranu iz predsedništva. Mada bi, kad bolje razmislim, i vojnici i ostali “domaćini” više voleli baš to da okuse. Makar jednom – kaže Avžner.

Prema njegovom viđenju, vesela i spontana “pesma” i dijalozi predstavljeni na društvenim mrežama, su kao na maturantskoj ekskurziji.

– Profesor sedi kod vozača i daje mudre savete za budućnost učenicima, koji su na pragu pravih životnih odluka. Dok se u autobusu ori: “Ovo je Srbija”, slično se ori i na raznim mestima u Srbiji, u isto vreme, ali nekako sa druge strane. Van autobusa i stranačke organizacije. Ko ima autorska prava na Srbiju i ko će utvrditi koja je ta prava Srbija, ostaje da vidimo – ukazuje Avžner.

U vezi sa predsednikovom rečenicom “bolje da smo sendvičari, nego da krademo 600 miliona…”, on poručuje da se potpuno slaže.

– A i mnogo je manje kažnjivo. Za devet godina vlasti, ne uspeše da “one” sa šesto miliona ni optuže ni osude, a šta kome budućnost donosi i kakve će biti presude nekih budućih sudova i suda istorije… samo će vreme pokazati – navodi Avžner.

Kako dodaje, na kraju maturskih ekskurzija osamdesetih godina, mnogi su pevali “A sad adio…”.

– Sa nostalgijom se sećam tih vremena, a pesma, nikako da izgubi na aktuelnosti – zaključuje Avžner.