Vučić sitnu knjigu piše: Dometi slabi, rizik visok, a da li su po sredi zaista prava Srba Kosovaca?

Boris Tadić, bivši predsednik Srbije u dva mandata i predsednik Socijaldemokratske stranke kaže da su dometi Vučićevih pisama sasvim ograničeni, jer promašuju ključnu međunarodnu instituciju – Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija. SB UN takvo pismo moralo je, smatra, biti upućeno još pre godinu dana sa zahtevom za hitnu sednicu kada je i sam Tadić, podseća on, apelovao da se to uradi.

“Ovako će Vučićevo pismo biti samo primljeno k znanju, a nikakve suštinske reakcije neće ni biti, jer institucije kojima se pismo šalje nemaju nikakve mehanizme kojima bi zaštitili prava Srba na KIM. Stoga je i sve ovo, pre svega, još jedna marketinško medijska objava za domaću upotrebu u čijoj senci se danas ukida dinar kao sredstvo plaćanja, a u prošlosti se legalizovao Rosu na Severu, usvajao Briselski, pa Ohridski i Vašingtonski sporazum, napadala bivša vlast za gubitak Kosova, a njegova praktična nezavisnost se prethodnih 12 godina priznavala svakom novom odlukom”, navodi Tadić.

To se sve dešavalo po sistemu „držte lopova“, kaže Tadić, dodajući da je režim za to imao jednoglasnu podršku lažnih patriota i lažnih mondijalista. Posledice takve politike su novo iseljavanje Srba sa Kosova i sve čvršća Vučićeva vlast u centralnoj Srbiji, kaže bivši predsednik Srbije.

“Da smo mi ne daj Bože vodili takvu politiku na Kosovu, visili bismo na banderama, a za Kosovom bi naprednjaci i druge kvazi patriote lile krokodilske suze, a oni drugi bi se lažno zgražavali. Od moje politike: I Evropa i Kosovo, došli smo do Vučićeve: Ni Evropa, ni Kosovo!”, poručuje Tadić.

Ponoš: Za Vučića „win-win“ situacija

Predsednik stranke Srbije centar (SRCE) Zdravko Ponoš kaže da Srbi Kosovci znaju da pisma predsednika Srbije Aleksandra Vučića koja najavljuje nemaju nikakve veze sa zaštitom njihovim pogaženih prava.

“Srbi na Kosovu su iskusili gorke plodove njegovih diplomatskih veština. Znaju oni da njegova pisma sad nemaju veze sa zaštitom njihovih pogaženih prava nego sa njegovim maskiranjem toga što im je uradio u njegovim glasačkom telu”, navodi Ponoš.

On dodaje da se podrazumeva se da će Vučić usput osuditi opoziciju “šta galami oko pokradenih izbora dok se on bori za Kosovo”, što je, smatra, farsa.

Napominje da se preventivne diplomatske akcije inače preduzimaju kako bi se uticalo na razvoj situacije, ali da Vučićeva pisma, kaže, ne pripadaju tom “arsenalu”.

“Korektivne diplomatske akcije, pogotovu u Vučićevom izviđenju, osuđene su na neuspeh i služe prevashodno za pravdanje pred domaćom javnosću. Po pravilu se odnose za poraze koje je Srbija pretrpila što njegovim direktnim nagodbama što nesposobnošću. Primer za prvo su briselski i ohridski sporazumi gde daje sve, a za uzvrat traži samo spoljnu podršku sebi”, kaže predsednik SRCE.

Primer za drugo je, navodi, Vašingtonski sporazum. Ovaj sporazum potpisan je 2020. godine, posredstvom američkog predsednika Donalda Trampa, a na posebne papire potpis su stavili kosovski premijer Hoti i predsednik Srbije Vučić.

“U tom slučaju naši interesi se survaju zato zato što je on nesnađen nakon što preuzme ingerencije na koje nema ustavno pravo i za koje nema znanje i iskustvo. Što bi naš narod rekao – ne zna, a učiti se ne da”, ukazuje Ponoš.

Predsednik SRCE poručuje da je ova sitaucija za Vučić „win-win“.

„Predao je i Kosovo i svezao nam oko vrata, kao kamen, kooperativnost oko implementacije kosovske državnosti na našem na evropskom putu. Obavio kosovski posao zbog kojeg je pomognut njegov dolazak i zaglavio nas na evropskom putu jer mu to obezbeđuje opstanak na vlasti. Za Srbiju i njene građane – duplo golo, za njega win-win”, navodi Ponoš.

Predsednik Nove demokratske stranke Srbije domete smatra nepostojećim, a samo slanje pisama, kaže, ne spade u iskrenu borbu ovog režima za očuvanje Kosova i Metohije u sastavu Srbije. U tom smislu podseća na neke ranije odluke u pogledu kosovskog pitanja, poput potpisivanja Briselskog sporazuma i uklanjanja “legitimno postavljenih barikada” krajem 2022. godine, pa sve do prihvatanja evropskog i ohridskog sporazuma koji, napominje, podrazumevaju implicitino priznanje Kosova.

Najava slanja pisma namenjena je unutrašnjem javnom mnjenju da prikaže da se bori i ne odustaje od Kosova, a suštinski je “kuvao žabu” dugi niz godina, smatra Jovanović, koji ovaj postupak naziva prividom.

“Vrlo je simptomatična izjava da je mnogo ranije trebalo omogućiti RKS tablicama neometan prolaz I da bi to pustio svima. Kojima svima? Pa nemamo problema ni sa Bugarima, ni sa Rumunima. Isti taj čovek je pre samo godinu dana, teatralno, tri puta ponavljao da tablice sa natpisom Kosovske Mitrovice ostaju. Lepili su placate… To je sada zabrinjavajuće na više nivoa”, kaže on.

Predsednik Novog DSS-a napominje da “nam neće nijedna zemlja pomoći ako sami sebi ne pomognemo”. Vučić je, kaže, odustao od odbrane KiM “ako je uošte imao ikada nameru da ga brani”.

“Ne očekujem reakciju onih kojima se pisma šalju. Čak i one reakcije koje su stigle sa Zapada oko ukidanja dinara traže suspenziju, a ne ukidanje odluke, dakle da se sprovede kad prođe neki novi dogovoreni rok. Do tada će se ljudi na KiM navići psihološki na nove okolnosti. To je fazno ispunjenje ciljeva Zapada i secesionista u Prištini, a vrlo verovatno i Aleksandra Vučića. On i njegov režim će vrlo brzo morati da plate cenu protivustavnog ponašanja. Od toga neće pobeći”, navodi Jovanović.

Janjić: Rizik od diplomatskog hladnog rata 

Direktor Foruma za etničke odnose Dušan Janjić podseća da je predsednik Srbije više puta najavljivao slanje pisama svetskim zvaničnicima, te navodi da je ovaj potez veoma ozbiljan, ozbiljniji od povlačenja Srba iz kosovskih institucija, čime se stvorio bezbednosni vakum na severnom delu KiM.

Janjić kaže da ovo može biti prelomni momenat ne samo za kosovsko pitanje, nego i za opredeljivanje Srbije između evroatlantskih integracija i Rusije.

Ovim postupkom Vučić, smatra naš sagovornik, desno orijentisanoj opoziciji oduzima prigovor da kosovsko pitanje treba vratiti u Ujedinjene nacije, iako, napominje, ovo pitanje UN nikada nije ni napustilo.

Janjić bi voleo da pisma budu, kako kaže, promišljenija i bolje strateški orijentisana od pisma koje je Zoran Đinđić kao premijer uputio tadašnjem američkom predsedniku Džordžu Bušu, jer je to pismo, kaže Janjić, dosta koštalo. Đinđićevo pismo naš sagovornik naziva improvizacijom.

Njime je tražio međunarodnu konferenciju za rešavanje pitanja Kosova, ali ono, u momentu kada je SAD bila u ratu protiv međunarodnog terorizma i nadomak rata sa Irakom, ovo pismo nije primljeno kao gest dobre volje.

“Sama činjenica da se šalje pismo je izazov za sve članice Saveta bezbednosti. Vučić otvara prostor da Rusija i Kina, kojima odgovara bilo kakva rasprava u SB, prikažu da nema stabilnosti na Zapadnom Balkanu bez ponovnog pokretanja Kontakt grupe. Ona nije formalno ukinuta od strane SB koja ju je formirala, a Kontakt grupa podrazumeva zemlje Kvinte plus Rusiju”, kaže Janjić.

Kvinta neće odmah reagovati, a moguće je i da ne podrži raspravu koju Beograd traži, ili da zatraži da se ona desi onda kada se pred SB bude raspravljalo o izveštaju misije UNMIK, procenjuje Janjić.

“Ako bi se podržali raspravu, a mislim da bi bilo pametno, ne bi trebalo svakako da samo Srbija bude izvestilac, nego da se čuje i strana UNMIK-a. Tako bi se sprečilo da Rusija preko leđa Srbije otvori diplomatski hladni rat po pitanju Kosova, čime bi Srbija bila zloupotrebljena kao 2006. i 2007. Godine kada su pregovarači Koštunica i Tadić aganžovali Rusiju, koja je zloupotrebljavali Ahtisari dijalog I blokirala bilo kakav dogovor”, navodi naš sagovornik.

To smatra suštinom ruskog uticaja, nameru da se Rusija pita u Savetu bezbednosti o statusu Kosova, a ne Srbija.

“Vučić rizikuje isto kao i Đinđić. Ako nema razrađenu akciju vrlo brzo će upasti u to da ga niko ne pita oko Kosova. Kada sam rekao prekretnica, može to biti i skidanje odgovronosti. Moraće Rusija negde da se naplati, ali pitanje hoće li Kvinta to da dopusti. Osim ako pismo nije poslato u dogovoru sa njom”, navodi Janjić.

On kaže da i u nastavku isporučivanja preuzetih obaveza Vučić želi da konpenzuje  veliki minus koji ima kod NATO, zbog Banjske, ali i napada na vojnike KFOR-a u Zvečanu u maju ispred opštine Zvečan, tokom protesta lokalnih Srba.

“Stvara se situacija da Kvinta može da predloži opoziciji da pomogne Vučiću u republičkom parlamentu, da ga podrži kada na dnevni red dođe Poglavlje 35 za pristup EU, a da on podeli vlast sa proevropskom opozicijom”, navodi Janjić.

Postoji i “crna strana”, da se preko Srbija odvija destabilizacija Zapadnog Balkana, kada bi se našla u samoizolovanosti, što bi dovelo do međunarodne izolacije koju bi sprovela Kvinta, ukazuje.

Koordinatorka Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji Bojana Selaković navodi da ova vrsta diplomatske aktivnosti pokazuje da rukovodstvo Srbije prelazi u fazu internacionalizacije dijaloga, odnosno njegovog izmeštanja izvan formalnog okrilja Evropske unije što će, navodi, otvoriti prostor za institucionalno učešće drugih međunarodnih aktera.

„Jasno je da Srbija ozbiljno računa na mogućnost političkih promena, pre svega u Americi, i da na ovaj način pokušava da stvori novu vrstu realnosti kada je u pitanju medjunarodni status problema zvanog Kosovo. Da li će je ovo odvesti dalje od Evropske unije generalno, videćemo nakon evropskih izbora koji slede vrlo brzo“, kaže ona.

Selaković dodaje da je indikativno da ova vrsta diplomatske kampanje „koincidira i sa relativno lošom percepcijom vlasti u Srbiji od strane brojnih međunarodnih aktera zbog načina na koji su realizovani decembarski izbori pa je vrlo moguće da se sprovodi planski za potrebe kontrole štete kod javnog mnjenja u Srbiji“.

Nakon jednostranog poteza Prištine, tačnije Centralne banke Kosova, da ukine dinar kao platnu valutu na Kosovu, ali i nekoliko upada Kosovske policije u privremene organe (praktično srpske opštine na KiM) predsednik Srbije ALeksandar Vučić naveo je da je završio pisanje pisama svim presdsavnicima država članica EU, predstavnicima EU i predsednicima i premijerima država članica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, uključujući Rusiju i Kinu.

I Tadić slao pisma povodom Kosova

Sem pomenutog Đinđića, pisma je slao i Boris Tadić. On je 2004. godine, po tvrdanja tabloida “Kurir” pisao američkom predsedniku Bušu, povodom godišnjice terorističkog napada na Njujork i Vašington, a u kojem je naveo i da učiniti sve da uhapsi Mladića. Tadić je zatim uputio pismo ovom tabloidu, rekavši da u autentičnost njegovog pisma Bušu neće da ulazi, a ostalo je upamćeno da će, ako treba, kleknuti „pred svetskim državnicima da bih odbranio interese naše države i našeg naroda“.

Pisao je i šefu misije UN-a na Kosovu Serenu Jens-Petersenu, od kojeg je tražio da prestane da pritiska Srbe da izađu na izbore i kojem je podvukao da nisu otkriveni vinovnici mnogobrojnih zločina u kojima je, prema njegovoj računici, od juna 1999. ubijeno više od hiljadu i po Srba, te da „nešto temeljno nije u redu sa misijom“. Portparol UNMIK-a dan kasnije je Tadiću odgovorio, rekavši da su iznete kritike „neprihvatljive“ i da Tadićeva cifra ubijenih Srba nije tačna, odnosno da je ubijeno oko 26o Srba, od kojih je 150 ubijeno od juna do decembra 1999. godine.