Vučić na „Samitu o klimatskoj ambiciji“ : Srbija će do 2050. godine biti niskougljenično društvo

Na virtuelnom „Samitu o klimatskoj ambiciji 2020“ (Climate Ambition Summit 2020), sazvanom radi obnavljanja napora u borbi protiv globalnog zagrevanja, Vučić je rekao da je Srbija razvila dugoročnu strategiju niskougljeničnog razvoja sa akcionim planom, čiji je cilj smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte do 2030. i 2050. godine.

„Spremni smo da poboljšamo rezultate više od tri puta do 2030. godine, u skladu s našim revidiranim nacionalno utvrđenim doprinosom smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte. U brojevima to znači smanjenje od 13,2 odsto u odnosu na 2010. i smanjenje od 33,3 odsto u odnosu na 1990. godinu“, kazao je Vučić.

On je naveo da Srbija uz dodatnu podršku može da poboljša rezultate „gotovo više od pet puta“.

„Da bismo postigli taj cilj, posvećeni smo kontinuiranim naporima na poboljšanju energetske efikasnosti i korišćenju većeg udela obnovljivih izvora energije u proizvodnji struje, grejanju domaćinstava i transportu“, rekao je Vučić.

Dodao je da je dinamika realizacije pomenutih ciljeva definisana nacrtom strategije niskougljeničnog razvoja sa akcionim planom i integrisanim energetskim i klimatskim planom koji uskoro treba da bude usvojen.

„Pred nama je veliki zadatak i moramo imati visoke ciljeve, uprkos izazovima pandemije (korona virusa).

Primenom zakona o klimatskim promenama osiguraćemo energetsku bezbednost, povećati konkurentnost i ekonomski zeleni rast, uz istovremeno smanjenje ranjivosti na klimatske promene i zaštitu životne sredine“, rekao je predsednik Srbije.

On je kazao da će sve navedene mere poboljšati kvalitet vazduha, što će imati dodatni pozitivan uticaj na zdravlje ljudi.

„Dugoročni troškovi nepreduzimanja poteza u oblasti klimatskih promena veći su 53 milijarde evra nego troškovi primene strategije“, rekao je Vučić.

Dodao je da je šteta izazvana klimatskim promenama od 2000. godine veća od pet milijardi evra.

Na samitu koji je otvorio generalni sekretar UN Antonio Gutereš učestvovali su lideri više od 70 država.

Gutereš je pozvao države da proglase vanredno stanje zbog klimatskih promena.

Na samitu, prema navodima agencije AP, nisu učestvovali predstavnici nekih velikih ekonomija, medju kojima su Rusija, Brazil, Meksiko, Indonezija, Saudisjka Arabija i Australija.