Vučić: Srbija za bolju i bržu regionalnu saradnju

„Čak i ako se pridružimo Evropskoj uniji pre drugih, ostaćemo u regionu i saradnja sa drugim zemljama regiona ostaće prioritet za Srbiju“, rekao je Vućić na samitu lidera Zapadnobalkanske šestorke koji organizuje vašingtonski Atlantski savet.

Vučić je rekao da Srbija pripada Balkanu i da želi da saradjuje i stvori najbolje ekonomsko okruženje za sve i dodao da ako zemlje regiona reše svoje probleme biće više poštovane i u EU i u SAD.

„Svi smo mi premali da postignemo bilo šta, ali ako radimo zajedno možemo nešto da postignemo“, kazao je.

Vučić je podsetio da srpski kamioni čekaju na unutrašnjim granicama 26 miliona sati godišnje i da bi moglo da se smanji do sedam odsto troškova poslovanja ako bi se uklonile te birokratske procedure.

„Zaključak je da možemo da uštedimo više novca nego što ćemo dobiti od bilo koga u svetu“, kazao je Vučić.

Predsednik Srbije je podsetio da je tržište Zapadnog Balkana najvažnije tržište za Srbiju posle EU i da svi treba više da se posvete ovom regionu i daju sve od sebe da povrate medjusobno poverenje.

„Treba da prestanemo da podcenjujemo našu snagu, moramo sebe da promenimo“, rekao je Vučić.

Dodao je da podržava ideju da se jednom mesečno organizuje samit regionalnih lidera na kojem bi se razmatrala sva pitanja i pratila implementacija dogovorenog.

„Razumem sve političke razlike, postoji najmanje jedna zemlja koja bi želela da pobegne iz regiona, tu je i poznat politički sukob Beograda i Prištine i moramo da damo sve od sebe da ga rešimo, mada nisam potpuni optimista po tom pitanju“, rekao je Vučić na onlajn samitu.

Rama: Mali Šengen sada važniji nego pre, a kopmlikacije su izraz kratkovide politike

Premijer Albanije Edi Rama rekao je danas da je inicijativa Mali Šengen nakon pandemije mnogo važnija nego ranije, te da svako ko taj proces komplikuje čini to iz političkih razloga.

„Jasno je da ko god ovaj proces komplikuje prigovorima čini to samo iz političkih razloga i iz kratkovidih političkih pogleda. Potpuna je besmislica da se svi ne uključimo u ovo jer pričamo o četiri slobode Evropske unije“, rekao je Rama na Samitu Zapadnobalkanske šestorke.

On je dodao da su je važna brza implementacija inicijative za ekonomsku integraciju regiona, za šta će biti potreban bolji monitoring lidera i partnera koji moraju brže da ispunjavaju ono što su obećali.

„Nekima će (usled pandemije) biti pogodjeno snabdevanje, nekima proizvodnja, a nekima, kao i nama, biće pogodjeno ugostiteljstvo uz drastično opadanje turizma“, rekao je Rama i dodao da će brža i veća saradnja zemalja pomoći da se potrebe kompenzuju.

Razvoj regiona, kako je naveo, Zapadnog Balkana kroz mir i saradnju sada je važniji nego ikada.

„Veliki san razvoja regiona kroz mir i saradnju sada su najvažniji. Sada je važnije nego pre pandemije. Verujem da nam je pandemija dokazala da je ono što radimo već šest godina od kada je Berlinski proces počeo, upravno ono što je potrebno budućim generacijama“, rekao je Rama.

Naveo je da je procena da će Zapadni Balkan nakon pandemije pogoditi recesija od čak osam odsto.

Učesnici samita pozdravili inicijativu za unapre]enje ekonomske saradnje Zapadnog Balkana

Učesnici video samita za partnertvo Zapadnog Balkana koji je organizovao vašingtonski Atlantski savet pozdravili su inicijativu lidera da se regionalna ekonomska saradnja ubrza i unapredi, naročito nakon pandemije korona virusa.

Predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež je izrazio zadovoljstvo jer regionalni lideri regionalnu saradnju stavljaju u prioritete u svojim politikama.

„Lideri sve češće medju svoje prioritete stavljaju regionalna pitanja. Ne samo zato što je to bitno za region, već jer je bitno za njih. U našim zemljama ukoliko žele reizbor moraju da daju nešto gra]anima. To znači da moraju da preuzmu odgovornost, a ne da čekaju šta će doći iz Vašingtona, Berlina, Londona ili Brisela“, rekao je Čadež.

Biznis zajednica, naveo je, želi da bude konstruktivni partner.

„Ne donosimo odluke, ne pravimo zakone, ali imamo velike resurse da pomognemo“, dodao je predsednik Privredne komore.

Zamenik pomoćnika američkog državnog sekretara Metju Palmer izjavio je da odnosi SAD i EU ostaju „fundamentalno kooperativni“, da dve strane imaju zajedničku viziju budućnosti i da vide Zapadni Balkan kao deo EU.

Palmer je rekao da SAD „snažno i javno“ podržavaju proces pregovora Beograda i Prištine koje vodi specijalni izaslanik EU Miroslav Lajčak.

Dodao je da Vašington podržava i ohrabruje zemlje Zapadnog Balkana da razvijaju ekonomsku saradnju, kao što su zeleni koridori, ali da je neophodno i da sprovode unutrašnje reforme da bi napredovale na putu ka EU i da bi privukle strane investicije.

Po njegovim rečima, sve investicije su doborodošle, uključujui ruske i kineske, ako su transparentne i u skladu sa zakonom.

„Ali zemlje Zapadnog Balkana razumeju da njihova ekonomska budućnost leži u regionalnoj saradnji i integraciji u evropsku ekonomsku infrastrukturu“, dodao je Palmer.

Direktorka za Zapadni Balkan u Generalnom direktoratu Evropske komisije za susedstvo i pregovore o proširenju Henoveva Ruis Kalavera rekla je da je najvažniji deo današnjeg samita jaka poruka da svi regionalni akteri vide beneficije saradnje.

„Možemo samo da pozovemo Evropsku komisiju da to podrži jer je prevazilaženje prepreka cilj koji smo postaili pre nekoliko godina, a te prepreke su činile region neprivlačim stranim investicijama“, rekla je ona.

Generalna sekretarka Regionalnog saveta za saradnju (RCC) Majlinda Bregu je rekla da je razmena regiona sa EU je visoka, ali da je fokus na medjusobnu razmenu u regionu ono što će privući strane investitore.

„Za biznis zajednice u regionu je najbitniji rast saradnje u regionu. Oni osećaju da će bliža saranja na Zapadnom Balkanu poslati pozitivne signale drugim ekonomijama“, rekla je Bregu.

Dodala je da Savet ima pripremljen akcioni plan za regionalnu ekonomsku saradnju koji će biti usvojen na samitu u Sofiji u novembru, a koji se pored četiri slobode Evropske unije fokusira i na regionalne investicije, digitalno tržište, integracije, inovacije, zelene politike.

Istakla je da je putovanje uz lične karte u regionu jako bitno.

„Ako ne mogu slobodno da putuju u regionu, putovanja i ekonomske integracije će uvek biti teški“, rekla je Bregu.

Prema ranijim najavama organizatora očekuje se da ovaj sastanak doprinese ekonomskom oporavku regiona nakon pandemije korona virusa.

„Očekivane ekonomske i socijalne posledice pandemije Kovid-19 na Balkanu zahtevaju hitne regionalne akcije kako bi se izbegla trajna ekonomska stagnacija i potencijalna nestabilnost koja dolazi sa njom“, naveo je Atlantski savet koji očekuje dogovor lidera Zapadnog Balkana o većoj ekonomskoj saradnji uključujući slobodan protok robe, ljudi i usluga preko granica u regionu.

Atlantski savet organizovao je samit o partnerstvu za Zapadni Balkan kako bi olakšao i promovisao konkretne korake medju liderima u cilju regionalne ekonomske integracije koja može da podstakne ekonomski oporavak posle pandemije, dugoročno poboljša konkurentnost regiona i ojača njegovu privlačnost za investitore.

„Opipljive mere dogovorene na samitu, povezane i uklopljene u postojeće regionalne inicijative i dijaloge, poslaće važnu političku poruku o evroatlantskoj budućnosti Zapadnog Balkana u trenutku pojačane neizvesnosti“, saopštio je ranije Atlantski savet u najavi samita.