Vučić traži ZSO po sporazumima iz Brisela, Kurti odbija i priča o 15 drugih modela: Ko će od njih dvojice odustati? 1Foto: FoNet/ Milica Vučković

Kao stručnjak vam kažem da Srbija sada ima mnogo širi manevarski prostor nego pre evropskog predloga. Po članu 7 tog predloga, uz ono što se već primenjuje, Srbija ima veliku šansu da ispregovara.

Ali će, siguran sam promašiti, jer ako bi sve ispregovarala ili bar 80 odsto šansi, Vučić bi bio heroj. A znamo kome sve to ne odgovara, kaže za Danas Dušan Janjić, osnivač Foruma za etničke odnose, odgovarajući na pitanje hoće li zajednica srpkih opština biti formirana po briselskim dogovorima ili po nekom drugom modelu.

Proteklih nedelja, može se čuti da predsednik Srbije Aleksandar Vučić insistira na formiranju ZSO kao nultog koraka za dalje dogovore o mapi puta odnosno planu normalizacije odnosa Kosova i Srbije. Vučić za ovaj svoj stav ima podršku EU i SAD koje poručuju da je formiranje ZSO neophodno.

S druge strane, premijer Kurti navodi da njegov tim razmatra 15 modela ZSO koje mu jem u prošlonedeljnoj poseti Kosovu, ponudio izaslanik EU za dijalog Miroslav Lajčak.

Prištinska Koha ditore objavila je i dokument profesora sa Kembridža Marka Velera iz Kurtjeve delegacije. O ZSO održano je i nekoliko sastanaka u ambasadi SAD u Prištini.

Uoči subotnjih razgovora Kurtija i Vučića, postavlja se pitanje koji će model ZSO biti uspostavljen i dogovoren planom implementacije sporazuma, i ko će od dvojice lidera popustiti.

Janjić navodi da u predlogu sporazuma, prihvaćenog 27. februara u Briselu, u tački 7 piše da će se potpisati posebni sporazumi, a jedan od njih se položaja srpske zajednice, kulturno i religijsko nasleđe, obrazovanje…

– To je jedan deo posla koji do sada nije bio raspravljan. A to je ukupna zaštita srpske zajednice. ZSO je samo jedan oblik decentralizaciej vlasti. Ona se po ideji mnogo ne razlikuje o saveza opština o kojiem govori Ahtisarijev plan. I ako ćemo sad da se igramo teorije, tu je Ahtisari najviše uvažio model Finske, Švedske, Olandskih ostrva. Zbog toga, na neki način i Vljosa Osmani, predsednica Kosova, ima pravo pa kaže da je taj model bolji. Ali sta je problem s tim modelom? Kosovska vlast ga nije primenila do kraja, iako u Ustavu piše da „ako se ne primeni do kraja Ahtisari, važi Ahtisari“. To je politička igra koja sad odgovara Osmani i Kurtiju i na kraju će reći, „mi primenjujemo naš Ustav odnosno Ahtisarijev plan“ – navodi Janjić.

Kako objašnjava, na srpskoj strani se ZSO razlikuje od saveza opština Ahtisarija jer se tamo pravi visoki stepen decentralizacije, ali kada su u pitanju srpske opštine, sve treba da prođe kosovsko ministarstvo finansija.

– To je centralistička kontrola koja preseca primenu. Na primer, Ahtisari kaže da Srbi imaju pravo da koriste udžbenike, kurikulume iz Srbije i to po odluci Ministarstva obrazovanja Srbije ali finasije moraju da idu kroz Ministarstvo finansija Kosova. Dakle, ZSO se razlikuje utoliko što maksimalno razvija direktnu finansijsku i drugu podršku iz Beograda – kaže Janjić.

Prema njegovim rečima, ako je Kurtijeva trauma da prihvati ZSO budući da je svoj program bazirao na tome da je nikad neće usvojiti, onda je Vučićev problem druge vrste jer su to proglasili velikim i jedinim dobitkom i stvorili su iluziju, prvo kod sebe, a onda i u međunarodnoj zajednici da ako dobiju Zajednicu priznaće Kosovo.

– Moguće je da je tu bilo i signala ispod žita. Vučić ima problem jer shvata da ZSO nije dovoljna. Shvata da je politički vezana za SNS rejting. ZSO se može i jedino podvesti pod tačku jedan implementacionog plana koji govori o obavezama koje se moraju izvršiti. To su neizvršene obaveze. Kad se taj dokument, pogotovo iz 2015, ispuni mi dobijamo decentralizaciju vlasti sa mogućnosti povezivanja četiri opštine prvo između sebe, jer je ZSO i predviđena kao zajendica četiri opštine. Ali ako se to prevede na pametniji jezik od ovog nacionalističkog, onda je to regionalna integractivan autonomija četiri opštine koje imaju pravo da se po svim onim nadležnostima udruže, koordiniraju svoje aktivnosti i budu finansirane – objašnjava on.

Prema njegovim rečima, to ne znači da se predsednici opština i gradonačelnici odriču svojih pozicija. Kako objašnjava, to je jedna integrativna autonomija kojoj mogu da pristupe i druge opštine i to po modelu o kojem je govorio Hašim Tači, kao NVO odnosno savez.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari