„Moguće samo ako je malo ljudi koji protestuju“: Hoće li Vučić posegnuti za vanrednim stanjem?

Izglasavanje vanrednog stanja je moguće samo ako se radi o malom broju protestanata. To je nemoguće uraditi protiv većine, jer će proći loše i delovi državnog aparata koji nisu krali, kažu sagovonici Danasa komentarišući mogućnost uvođenja vanrednog stanja.

Predsednik države, premijer i vladajuća partija zasad nisu u stanju da smire proteste i nezadovoljstvo građana koje predvode studenti, đaci i prosvetari.

Za razliku od nekadašnjih dugotrajnih protesta, ovaj bunt nije jednoličan, predvidiv i nema jasne lidere, pa je predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću teže da ga dezavuiše. Ne može kao ranije da pusti demonstrante da jednom nedeljno u isto vreme šetaju nadajući se da će se sami od sebe razići, jer pobuna posle pada nadstrešnice za više od dva meseca nije manja već naprotiv sve veća i šira.

Zato su Vučiću možda potrebne i drastične mere, poput uvođenja vanrednog stanja, u kojem se suspenduju neka od ljudskih prava, a među njima i pravo na kretanje i okupljanje.

S obzirom na to da tabloidi bliski režimu u svojim tekstovima otkrivaju da na društvenim mrežama i SMS porukama, opozicija, širi informacije o tome da vlast planira niz incidenata koji bi poslužili kao razlog za uvođenje vanrednog stanja na nivou države, može se pretpostaviti da vlast ipak razmišlja i o ovoj opciji, ali kao i uvek za to krivi opoziciju.

U ovakvim okolnostima, ako protesti, štrajk, blokade i neposlušnost građana budu sve veći, pitanje je da li će režim pribeći i vanrednom stanju.

Jovan Rajić, advokat, kaže da događaji u prethodnim danima sugerišu da je i taj scenario na stolu, kada je u pitanju ovaj posrnuli režim.

– Tu pre svega mislim na izveštavanje tabloida i medija sa nacionalnom frekvencijom, o tome da „strani faktor“ priprema obojenu revoluciju u Srbiji, kao i bezumna hapšenja stranih državljana koji se u Beogradu nalaze na seminarima ili konferencijama. U tom ludilu, mi smo dočekali i to da nam Rumunija, zemlja koja nam je najbliži sused, sa kojom nikada nismo imali u istoriji bilo kakav ozbiljan sukob, sada upućuje protesnu notu i da moramo da osećamo kolektivnu sramotu zbog poteza neuračunljivih osoba koje donose ovakve odluke – ukazuje on.

Pojašnjava da imajući u vidu da se vanredno stanje, prema Zakonu o odbrani, uvodi na osnovu „procene rizika i pretnji po bezbednost Republike Srbije i njenih građana“, ne bi se mogla isključiti mogućnost da pomenute aktivnosti predstavljaju pripremu i alibi za odluku o uvođenju vanrednog stanja.

– Jer eto, neko spolja ugrožava bezbednost Srbije i njenih građana. Ta priča bi se zgodno upakovala, a formalno bi bilo potrebno da Narodna skupština na zajednički predlog predsednika Republike i Vlade utvrdi da su za to ispunjeni uslovi, te da donese odluku o proglašenju vanrednog stanja. Kako mi u praksi nemamo ni Skupštinu, ni Vladu, već se za sve pita jedan čovek, upitnog psihičkog stanja, moguće je zamisliti i ovakav scenario – kaže Rajić.

I dodaje da se u praksi radi o ogoljenim pokušajima jednog korumpiranog i od realnosti i naroda otuđenog režima da na silu, uz pritiske, obmanjivanje, ucene i pretnje uguši autentičnu i pravednu borbu studenata kojoj se, što je za njih posebno problematično, priključuju i druge profesije i sfere ovog društva.

– Važno je zato održati pribranost, smirenost i nastaviti sa širenjem ovog plamena slobode. Ovo više nije protest, već postaje sveopšta pobuna -procenjuje on.

I advokat Božo Prelević smatra da scenario venrednog stanja nije isključen.

– Aleksandar Vučić i SNS članovi su pre 12 godina uveli vanredno stanje i uzurpirali suverenitet građana nad ovom državom. Svi današnji protesti su pokušaji građana da povrate suverenitet i vrate zemlju u redovno stanje zakonitosti i poštovanja osnovnih ljudskih prava – navodi on.

Očekuje da će Vučić kapuljašima, podmićivanjem, razbojnicima sve učiniti da spreči vraćanje države građanima, jer se njima ne ide u zatvor ili im se ne vraća na ulicu odakle su potekli.

– Njima je osnovni cilj da zaštite pokradeno i u tom smislu izglasavanje vanrednog stanja je moguće samo ako se radi o malom broju protestanata. To je nemoguće uraditi protiv većine, jer će proći loše i delovi državnog aparata koji nisu krali i nemaju razloga da u tome učestvuju. Zato mislim da će on pre pokušati da izmisli nove izbore koje bi naravno da pokrade – smatra Prelević.

Zaključuje da je sve u rukama građana, da se crven srednji prstić dezintegriše kao šumeća tablete u ne rešivom masovnom protestu, te da će se pojaviti i neki novi pametni i čisti lideri.

Podsetimo, vanredno stanje regulisano je  Ustava kao posebna okolnost u kojoj ”javna opasnost ugrožava opstanak države i građana”, a Zakon o odbrani bliže uređuje šta znači ova opasnost. Narodna skupština, većinom glasova, proglašava vanredno stanje, a odluka o vanrednom stanju važi najduže 90 dana. Proglašavajući vanredno stanje Narodna skupština može propisati mere kojima se odstupa od Ustavom zajemčenih ljudskih i manjinskih prava.

A kad Skupština nije u mogućnosti da se sastane, odluku o proglašenju vanrednog stanja donose zajedno predsednik Republike, predsednik Narodne skupštine i predsednik Vlade, pod istim uslovima kao i Narodna skupština.

Zajednički predlog za proglašenje vanrednog stanja utvrđuje se na osnovu procene rizika i pretnji po bezbednost Republike i njenih građana. Procena koju ministar odbrane istovremeno dostavlja predsedniku Republike i Vlade, sadrži ocenu ugroženosti i posledice koje su usled toga nastupile ili mogu nastupiti. Proglašenje vanrednog stanja može se predložiti i na delu teritorije Srbije.