Vučić u dnevniku Pinka: Razgovori u Briselu u funkciji kampanje?

Prema najavama, Vučić će u 18 i 30 sati govoriti o sastancima koje je imao u četvrtak u Briselu, ali će se verovatno osvrnuti i na politička dešavanja u Srbiji.

Vučić se iz Brisela vratio s porukom da Srbija ne može da prihvati članstvo Kosova u UN i da Srbija insistira na primeni svih sporazuma, dok je vlada Kosova saopštila da je njen premijer bio spreman na potpis svega, ali da Beograd to nije hteo.

Iako obe strane oputužuju jedna drugu za nepristajanje na dogovor, evropski komesar za spoljnu politiku Žozep Borelj je ovog puta rekao da dogovor Vučuća i premijera Kosova Aljbina Kurtija u četvrtak u Briselu nije bio moguć zbog preduslova svake od strana koji su za drugu bili neprihvatljivi. Koji su tačno ti preduslovi nije precizno poznato.

Borelj je rekao da su evropski zvaničnici sa kojima su Kurti i Vučić razgovarali (predsednik Fracuske Emanuel Makron, premijerka Italije Đorđa Meloni i nemački kancelar Olaf Šolc) zajedno izneli „novi evropski ozbiljan i izbalansiran predlog“ za osnivanje Zajednice opština sa srpskom većinom, a koji su ova dvojica već videla 21. oktobra na sastancima sa izaslanicima ove tri zemlje.

Iako su, kako je Borelj rekao, svi insistirali da strane iskoriste tu priliku, jer bi to bio „veliki skok napred“ u procesu normalizacije odnosa, Kurti i Vučić se nisu poklekli pod pritiscima, pa je „novi plan“, u stvari prihvatanje starih obaveza u narednim mesecima.

Kako mediji već najavljuju, tokom novembra biće održan niz intenzivnijih sastanaka, ali će najvažniji biti onaj 10. i 11. novembra na Mirovnom forumu u Parizu.

Da li je neslavan završetak ovih razgovora u Briselu potvrde da dijalog Beograda i Prištine ne vodi nikuda, kako kaže saradnik Centra za geopolitiku na Univerzitetu Kembridž Timoti Les, ostaje da se vidi.

On je za Kosovo online rekao da za dogovor o ZSO nije ni bilo šanse da uspe, zato što je on loš iz perspektive Kosova jer zahteva autonomiju Srba bez bilo kakvih garancija da će uslediti priznanje od strane Srbije ili da će Kosovo dobiti članstvo u EU i NATO.

Kako je, između ostalog, dodao, sve se dešava u novom geopolitičkom kontekstu u kojem svedočimo slamanju postojećeg međunarodnog poretka u kojem su dani kada su SAD i EU mogle unilateralno da nametnu rešenje za status Kosova prošli.

Osim što i Vučić i Kurti optužuju onog drugog, za sebe tvrde da su prihvatili predlog o ZSO koji im je predstavljen.

Vučić je čak i više spreman da radi, jer, kako smo od njega mogli da čujemo posle sastanaka i ako mu se može verovati, Srbija je spremna da na implementaciji dogovorenog radi i paralelno sa drugom stranom, odnosno da ne čeka da Priština nešto uradi pa da povuče potez, kakav je slučaj, čini se bio do sada. Primer povlačenja s pređašnjih pozicija je i iznenadna odluka Srpske liste da traži raspisivanje izbora na severu Kosova, što je usledilo posle pucnjave u Banjskoj 24. septembra.

Vučić je posle sastanaka istakao da se papir stavljen pred njega odnosio isključivo na formiranje ZSO.

„Ne mogu da govorim o detaljima jer je takav dogovor. Solidna je osnova i spremni smo da radimo i da odmah idemo u primenu. Spremni smo i znamo koje su naše obaveze, od pečata, tablica. Vrlo smo blizu dogovora oko energetike. Radimo po tom pitanju i trudimo se da se ponašamo odgovorno“, izjavio je Vučić, koji je pred odlazak u Brisel naveo da se Beogradu spočitavanju neispunjene obeveze iz sporazuma koji su potpisani još 2011.

Vučić je čini se do sada vešto koristio to što je za Kurtija zaista najspornija ZSO. Predsednik Srbije je u četvrtak i ponovio da zna da Kurti neće formirati ZSO, iako su uoči sastanka stizale informacije iz kosovske vlade da je premijer prihvatio plan, a sam Kurti je govorio da ako ne bude sankcija za Srbiju neće biti dijaloga.

Novinar Milivoje Mihajlović podsetio je na televiziji N1 da je Kurti na dva izborna ciklusa pobedio sa sloganom „Zajednica neće proći“.

„I svi sa albanske strane juče su se oglašavali samo o tome, jer znaju da kakva god forma bila, ako se pristane na ZSO, to će Kurtiju spustiti rejting“, izjavio je Mihajlović.

Simptomatično je da je Vučić više puta posle sastnaka ponovio da su crvene linije Srbije priznanje nezavisnosti Kosova, priznanje njegovog teritorijalnog integriteta i prisustva u UN. Moguće da se u Briselu i o tome razgovaralo odnosno da se od Srbije očekuju koraci i u tom pravcu u određenom roku.

Međutim, verovatnije je da Vučić o tim jasnim crvenim linijama govori jer slede izbori a njegova a i šira publika pojedinosti i nijanse o kojima se razgovara u Briselu ne razume u potpunosti, već im je pažnja usredsređena na poruke o priznanju ili nepriznanju Kosova ili njegove stolice u UN. Zato je jedna od glavnih Vučićevih poruka da neće priznati Kosovo, bez obzira na koje dogovore i planove pristaje.

Može se pretpostaviti i da će Vučić do izbora 17. decembra vrlo pažljivo, kao i do sada, filtrirati poruke o svojim razgovorima u Briselu, da ne bi ugrozio svoju kampanju. A to što Brisle i SAD od njega i Kurtija očekuju da se dogovore do proleća 2024. to Vučiću trenutno samo ide u prilog.