Kritikovanje gradonačelnika Loznice Petrovića: Zašto Vučić grdi naprednjake u Zapadnoj Srbiji?

Na meti predsednika u jeku razgovora za ili protiv Rio Tinta, u nekoliko navrata, našao se i predsednik opštine Loznica, Vidoje Petrović. Na lokalnom portalu, kako je predsednik rekao, sme sve da se piše protiv Vučića, ali ništa protiv Vidoja Petrovića i Rio Tinta.

I nije ovo prvi put da se predsednik ovako javno obraća Petroviću, nakon čega prvi čovek Loznice mora da se pravda , da izdaje saopštenja u kojima tvrdi „da podržava politiku Aleksandra Vučića i da će tako i biti sve dok god se on bude bavio politikom“.

Petrović na taj način pokušava da razuveri predsednika da nisu tačne glasine da je i on, poput grupe naprednjaka protov Rio Tinta, kao i da nisu tačne spekulacije da namefrava da na sledeće izbore izađe samostalno sa grupom građana, van Srpske napredne stranke.

„Neverovatno je koliko je mašinerija laži stranih plaćenika spremna da ide daleko u svojoj nameri širenja dezinformacija koje treba da zbune i dovedu građane u zabludu. Krajnje je lažna  objava koja komentariše moj trenutni i budući politički angažman“, naveo je predsednik opštine Loznica u jednom od svojih saopštenja.

Čini se da zaklinjanje na vernost predsedniku nije bilo dovoljno da razveje predsednikove sumnje u Petrovićeve stvarne namere. Zato je morao još jednom da ga na indirektan način podseti ko ga je stvorio.

Ta stalna kontrola ljudi sa kojima komunicira, kako kažu sagovornici Danasa, uticala je na to da danas okruženje šefa srpske države u najvećoj meri čine ljudi koje “odlikuje” spremnost na samoponižavanje, snishodljivo ponašanje i ulizivanje.

Kao svaki autoritarni lider, Vučić je sebi izgradio imidž čoveka čija reč mora da se poštuje.

„Omalovažavajućim ponašanjem prema lokalnim naprednjacima u Zapadnoj Srbiji, ali i generalno, Vučić želi da jednim udarcem ubije dve muve. Prvo, da njegovom crnom propagandom hipnotisane građane podseti da je, navodno, car dobar dok je njegovo okruženje loše“, kaže za Danas Dragomir Anđelković, politički analitičar.

Prema njegovim rečima, Srbija je država sa neofeudalnim sistemom, gde oni koji na raznim nivoima čine vlast eksploatišu kolikogod mogu građane.

Zapravo – tretiraju ih kao podanike. To, ma koliko bili izloženi medijskom ispiranju mozgova, ljudi osećaju na svojoj koži. Zato Vučić pred njima demonstrativno gazi postmoderne velikaše koji su im pred očima, te za njih oličavaju devijantni sistem.

Poruka je banalna, kako kaže, ali jasna: „za razliku od njih ja brinem o vama i pre ili kasnije učiniću nešto da vam bude bolje“.

Da se ti građani, navodi naš sagovornik, potrude da racionalno misle upitali bi se zašto Vučić toleriše takve kadrove kada zna kakvi su? I zašto im posle 12 godina vladavine SNS-a nije bolje? Međutim, prevara o kojoj se radi više puta je prošla te predsednik Srbije sa samodržačkim pretenzijama nastavlja da je primenjuje.

„Druga stvar je povezana sa funkcionisanjem SNS-a. Kao što ta partija Srbiju tretira kao svoj feud, tako i Vučić njene funkcionere smatra svojim slugama malo višeg ranga od običnih podanika. To naravno izaziva u naprednjačkim redovima nezadovoljstvo, ali da bi svi tu znali gde im je mesto te ono ne bi preraslo u otpor, neformalni, ali realni lider te stranke stalno ponižava njeno rukovodstvo. Šalje mu poruku: „svakoga mogu da uništim ako poželim; svi vi ste ništa dok sam ja sve ono što vredi u SNS-u““, objašnjava Anđelković.

Uz to, kako kaže, Vučić, sprečava da iko unutar te stranke postane relativno značajan društveni faktor.

Dok je tako, malo je verovatno da će se dogoditi unutarpartijska pobuna pošto nema ko da je povede.

„Em svi znaju da bez Vučića ta stranka koja je odavano postala interesna zajednica ne bi mogla da postigne bilo kakav uspeh. Tako njem gospodar dvostruko u njoj učvršćuje položaj“, ocenjuje politički analitičar.

Stanislava Pak, direktorka Kancelarije za regionalni razvoj, koja je, čini se na sopstvenoj koži osetila kako Vučić trenira sopstvene saradnike, kaže za Danas da je „predsednik poverovao da je mnogo pametan i da njegov nos sve zna“.

„Čvrsto jezgro režimskih birača, veruje u svakodnevno fabrikovanje narativa da je Vučić nadčovek, okružen budalama. To je pažljivo kreirana priča na osnovu istraživanja javnog mnenja i tačno adresira ciljnu grupu prema njihovim mentalnim, moralnim i intelektualnim kapacitetima“, ističe sagovornica Danasa.

Prema njenim rečima druga grupa su oni koji podržavaju režim, a ni na koji način ne zavise od situacije u Srbiji, dok gledaju mnoštvo Potemkinovih sela, slušajući te prazne priče i naricanja, veruju u taj artificijelni diskurs, iako nisu glupi.

„Uprkos političkoj farmi, koju svaki dan plasiraju u medijima i na društvenim mrežama, taj deo populacije je daleko manji, od onog koji je itekako svestan ukupnog zla koje nas je zadesilo. Svakodnevna kanalizacija koja se izliva sa malih ekrana i telefona, je deo ukupne psihopatologije koju nažalost ne možemo da izbegnemo“, objašnjava Stanislava Pak.

Novinar Nedim Sejdinović, kao posmatrač i beležnik događaja primećuje da već deceniju i nešto Aleksandar Vučić javno ponižava svoje saradnike, od onih najbližih, do onih sa lokala.

„Vrhunac je dosegao kada je na skupu u Šumaricama svima, u kompletu, poručio da su bez njega niko i ništa, jad i beda, te da stoga imaju da mu budu sluge koje će ponizno klimati glavom. Kud on okom, tu oni skokom. E sada, razloga za takvo ponašanje ima mnogo. Oni se mogu podeliti na, recimo, racionalne i iracionalne“, ističe Sejdinović.

U racionalne, kako kaže, spada to što je trenutna vlast od vrha do dole sklopljena od odioznih, neobrazovanih i kriminogenih likova za koje ne bi glasala ni rođena majka.

U pitanju je negativna selekcija koju je sam Vučić uspostavio, uklonivši ili marginalizujući sve one koji bi mogli da ga na bilo koji način ugroze ili da mu se približe.

„Pošto sa pravom nema poverenje u svoje obrazovne i kulturne potencijale, okupio je one koji jedva znaju azbuku i tablicu množenja. Iz istih razloga svojim saradnicima menja mesta u strukturi, da neko od njih ne bi, dugo sedeći na jednom položaju – uvećao svoju moć. Istina je da SNS nema kontrolu nad medijima, nego Vučić, pa se lako održava i povećava razlika između njega i saradnika“, ističe sagovornik Danasa.

Režimski mediji su ,kako kaže,“Damoklov mač“ nad glavama njegovih saradnika i uopšte hijerarhije moći. I to im je jasno stavljeno do znanja kroz par pokaznih vežbi.

„U okviru stvaranja „kulta ličnosti“, neophodno je u životu održati floskulu poznatu iz svih diktatorskih i autoritarnih režima. Po njoj, za sva nepočinstva nije kriv vođa nego „ovi oko njega“. A on da zna šta oni rade, on bi to sprečio. Dakle, Vučić sebe drži u toj ugodnoj poziciji da za sve probleme, ako bude morao, okrivi saradnike, a za sebe zadrži aplauze za „uspehe“ i uspehe“, kaže Sejdinović.

Prema njegovim rečia Vučić želi da stvori utisak da u samoj stranci i vlasti postoje različita mišljenja i da se o nekim stvarim čak vodi dijalog. To naravno nije tačno, ali dobro zvuči.

Pored toga, prividni konflikti sa saradnicima imaju za cilj da podvuku tu „neviđenu ugroženost“ predsednika, kojem svi žele sve najgore, sa svih strana sveta, i iz opozicije, pa čak i neki oko njega. Tako je kompletirana slika pravednika koji život daje za opšte dobro.

„Ima u svemu tome, kako rekosmo, i iracionalnosti. Sadistička linija njegove ličnosti je veoma izražena: on uživa da druge ponižava i da im nanosi bol. Ponižavanjem drugih bilduje sopstveno samoupouzdanje. Na kraju, kada se čitava ova distopijska vučićevska epopeja završi, desiće se nešto na prvi pogled apsurdno, a zapravo sasvim logično – kada zglajzne, protiv njega će najžešće govoriti upravo oni koji ga sada kao obožavaju“, zaključuje sagovornik Danasa.

Sagovornici Dansa podsećaju da predsednik Srbije često ima potrebu da javno, pred kamerama kritikuje svoje najbliže saradnike, da ih omalovažava, preslišava naređuje, da im traži da “ga slušaju” i da mu neprekidno dokazuju svoju vernost. Na meti su nekada bili Zoran Babić, Vanja Udovičić, Tomislav Momirović, a bio je i ostao Zoran Drobnjak, večiti v.d direktora Puteva Srbije.

„Ja znam da je Drobnjaku juče bilo najlepše kad je išao da rešava probleme u Donjim Banjanima. Tamo su mu seljaci dali četiri, pet, šest čašica, ali ja sam to odobrio da ne bude da je on kriv. Drobnjak voli koju čašicu više, ali dobro radi. A jednu si popio i za mene Drobnjak“, pitao je Vučić jednom prilikom direktora Puteva.

Nedavno je javno podučio i Marka Đurića šta je intervencija, a šta NATO agresija.

„Marko Đuriću, ako hoćeš da budeš ministar u novoj vladi – to nije intervencija, kao što govore predstavnici ’Srbije protiv nasilja’ i neki drugi, to nije bombardovanje, to je agresija“, rekao je Vučić Đuriću.

„Preki predsednikov“ sud osetio je i onaj ko baš voli drugima da sudi, ministar poljoprivrde Aleksandar Martinović. Njega je predsednik ovih dana dva puta preslišavao u Bajinoj Bašti zbog toga što nije tačno znao koliko država na godišnjem nivou isplaćuje premija za mleko.

„Spremi se sledeći put kad ideš sa mnom. Koliko li je to, da ti ne kažem dalje“, poručio je Vučić dok se Martinović „pravdao“ da je „veliki novac“ u pitanju.