Vučićev kontramiting je ceđenje suve drenovine

Oni koji su nezadovoljni ovakvom Srbijom, sada konačno osećaju da postoji uistinu realna šansa da ona može da se menja, ali iako se nazire kraj autokratskom režimu, kraj je još daleko i do njega se ne može stići preko noći. Do tog završnog čina stiže se strpljenjem i povrh svega jedinstvom opozicije koja je preuzela vođenje protesta.

Zato je sada važno koje korake će opozicija koja je i sama zatečena brojnošću ljudi, preduzeti i kako će osmisliti naredni protest zakazan za 27. maj. Jer, ukoliko se sve svede na šetnje jednom nedeljno i blokadu Gazele, to će vremenom izgubiti na značaju. Pa protesti „Srbija protiv nasilja „, mogu doživeti sudbinu ranijih nezdovoljstava, poput „Jedan od pet miliona“ ili „Stop krvavim košuljama“.

Protest građana je nemoćan bez političke artikulacije. I dobro je što je opozicija na samom početku, artikulisala političke zahteve i uspela da kanališe tu ogromnu energiju koja je preplavila naše ulice. No, sada je važno koje poteze će povući opozicija, ukoliko vlast ne ispuni ni jedan od četiri zahteva. Da li će njihov predlog biti i dalje samo šetnja, ili će ponovo zbunjivati građane pozivima da se ostane na Gazeli. Važno je i koji će odgovor opozicija imati na Vučićev najveći miting 26. maja i poruke koje će on tada poslati.

A već sada je jasno da Vučić neće pružiti ruku pomirenja, niti će pozvati na dogovor oko izbornih uslova i ispunjenja zahteva građana, iako ga je brojnost građana poprilično zbunila i izbacila iz ravnoteže. On će, ako treba prkosno ići do kraja, do poslednje kapi iznuđene podrške. A sve da bi pokazao da je jači i voljeniji, bez obzira što i sam zna da oni koji su ucenjeni i kupljeni ne mogu bezrezervno da vole, a još manje da poštuju. Mogu samo da saginju glavu zbog puke egzistencije, ali da će i oni jednog dana ispraviti kičmu i progledati bar na jedno oko.

I bez obzira da li će na Vučićev kontramitimg doći dva miliona, milion, ili 100 hiljada ljudi i on sam zna da je to ceđenje suve drenovine.

Vučićev autoritarni režim, uprkos velikim finansijskim resursima, propagandnim aparatom i lažnim patriotskim pričama, polagano se urušava. Kamen po kamen, a kamen temeljac nije izbila opozicija, već spontani građanski pokret – za normalnu Srbiju bez nasilja. I eto sasvim spontano taj neformalni pokret građana postao je pandan Vučićevom svenarodnom pokretu za normalnu Srbiju.