Vučićev marketing za Zapad i predsedničke izbore

Žene su se dosad pokazale lojalnijima Vučiću, setimo se samo „ženske odbrane“ Gradske skupštine, a i žene su nakon junskih izbora izabrane za gradonačelnice Užica, Trstenika…

Takođe, istraživanja javnog mnjenja pokazala su da žene čine više od 50 odsto biračkog tela, pa će Vučić tu činjenicu pokušati da iskoristi što više može u svojoj kampanji za predsedničke izbore, koja se bliži, navode za Danas nezvanično predstavnici diplomatskih krugova, komentarišući motive zbog kojih je predsednik Srbije i lider SNS odlučio da mandatarki Ani Brnabić predloži takvu „kvotu“ u novom sazivu izvršne vlasti.

I sagovornice našeg lista koje se bore za ženska prava i pojedine opozicione političarke uglavnom tumače navedeni Vučićev potez kao „marketing“, iako ističu da je neophodno dostići svaku vrstu ravnopravnosti u našem društvu.

Jovanka Todorović, koordinatorka organizacije Geten, kaže da „kao aktivistkinja za ljudska prava pozdravljam svaki korak ka ravnopravnosti i jednakim mogućnostima za učešće manje zastupljenog pola u svim društvenim oblastima, naročito u obavljanju značajnih javnih funkcija“.

– Ali, s druge strane, sumnjam da će ovim predlogom predsednika Aleksandra Vučića doći do suštinske promene politike koja ima jedan centar odlučivanja, koja je poslušnička i usmerena na sticanje profita nauštrb javnog interesa građana. Bojim se da je i ovo jedna u nizu kozmetičkih promena kojima će se ispuniti forma koju postavljaju evropski propisi i koja će u Vladu da postavi nova lica, ovog puta ženska, ali da će menadžerski sistem, kome nije prioritet dobrobit građana, ostati nepromenjen, navodi ona.

Todorović poručuje da je „Srbiji svakako potrebno veće učešće žena u politici, ali tako da na pozicijama odlučivanja, kao i da na tim mestima budu u mogućnosti da budu samostalne, bez instruiranja svakog, pa i najmanjeg koraka, sve dok to ne dostignemo, nema govora o pravoj ravnopravnosti“.

„Smatram značajnim predlog predsednika za uvođenje Ministarstva za ljudska prava, ravnopravnost polova i društveni dijalog. Potrebno je da postoji odvojeno ministarstvo koje će se baviti ovim temama jer ima puno izazova koje treba rešavati“, zaključuje naša sagovornica.

Tanja Ignjatović, predstavnica Autonomnog ženskog centra, naglašava da je paritet, odnosno 50 odsto žena u izvršnoj vlasti i skoro 40 odsto u zakonodavnoj „nešto što bi trebalo očekivati u 21. veku, jer su to standardi međunarodnih ugovora, ustava i zakona koji garantuju ravnopravnost između žena i muškaraca“.

– Međutim, ova odluka nije utemeljena u politici vladajuće stranke koja formira vladu i ima ogromnu većinu u parlamentu, ni formalno ni sadržinski, te bismo mogle da je tumačimo kao „politički marketing“. Nemam očekivanja da će se desiti faktička, sadržinska promena, da će nam budući Zakon o zabrani diskriminacije i Zakon o rodnoj ravnopravnosti biti bolji od nacrta koji čekaju na usvajanje. Još manje verujem da će njihova primena stvoriti boljitak za mnoge žene, a ne samo za političku elitu i uvećanje indeksa rodne ravnopravnosti. Čak strahujem da je ovo rešenje „maska“ za konzervativnu, retrogradnu, antirodnu politiku, koja je u Srbiji registrovana u prethodnom periodu, a koja svoje uzore ima i u nekim državama EU, ukazuje Ignjatović.

Tatjana Macura, kopredsednica Stranke moderne Srbije, napominje da je Ministarstvo za rad u septembru najavilo da će naredni saziv Narodne skupštine „među u prvim zakonima usvojiti i Zakon o rodnoj ravnopravnosti koji, između ostalog, rešava i pitanje učešća žena na pozicijama izvršne vlasti, s tim u vezi, moglo bi se zaključiti da je Vučić napravio takav tajmlajn da će biti lako da se predstavi kao osoba koja ponovo ide korak ispred svog vremena“.

– Kao što je od populacione politike svojevremeno napravljena kampanja koja je svoj finiš doživela sloganom „Za našu decu“ na prethodnim izborima, tako ćemo u narednom periodu pratiti kampanju o rodnoj ravnopravnosti i jednakoj zastupljenosti žena u izvršnoj vlasti. Kada sve ovo uzmemo u obzir, opravdano je očekivati da će ta kampanja biti samo uvod u kampanju za predsedničke izbore u kojoj bi Vučić mogao da podrži i neku kandidatkinju za ovo mesto, a da on preuzme neku drugu funkciju sa više izvršne moći. Svakako, ne sumnjam da će iz ove sugestije upućene Ani Brnabić profitirati. Dok opozicija jasno šalje signale da su žene nepoželjne, a što se može videti u nizu aktuelnih događaja koji su za nama, SNS koristi „prazan teren“ za ovu temu vrlo vešto, zaključuje Macura.

Rašković Ivić: Bira se po poslušnosti

Sanda Rašković Ivić, potpredsednica Narodne stranke, smatra da Vučićeva preporuka da 50 odsto resora u Vladi dobiju žene nije odraz njegove autentične vere u sposobnost i integritet žena.

„To je politički marketing i ‘pranje’, kako njegove biografije autokrate, tako i činjenice da u Skupštini nema opozicije. Priča o gej premijerki i 50 odsto žena u Vladi je namenjena isključivo imidžu kod Zapada. Za unutrašnju upotrebu te žene će biti odabrane isključivo po kriterijumu poslušnosti, a ne sposobnosti“, konstatuje Rašković Ivić.