„Vučićev miting 26. maja je skup nade samo za članove SNS, a svi ostali su svoja nadanja ostavili u 2012. godini“

Oni koji već danima protestvuju protiv nasilja u Srbiji uzvraćaju da je to možda samo skup nade za članove Srpske napredne stranke da će ostati na vlasti, ali da su svi ostali svoju nadu ostavili u 2012. godini kada je ova stranka došla na vlast.

Dodaju i da će to biti još jedan skup lažne nade, poput lažnih diploma, lažnih obećanja, lažnog mira i stabilnosti i lažnog prosperiteta, jer nade više nema, ali bi nam sreća dobrodošla.

Ističu da je upravo ovaj režim od Srbije načinio duboko podeljeno društvo u kome ne postoje čak ni jedinstvene porodične vrednosti, a o moralnim, političkim i u krajnjem slučaju ljudskim da se ne govori.

„Pojam nada je takođe potpuno različit za „jedne“ i za „druge“. Više se ne dovodi u pitanje čemu se mogu nadati pomenute grupe, već se postavlja pitanja kako smo do ove tačke stigli nakon više od decenijske vlasti ovako dobrih, stručnih i skromnih slugu naroda? Jednostavno. Korak, po korak. Preko Savamale, Boljevca, Jovanjice, Pećinaca pa sve do Ribnikara i Mladenovca. Pratili smo ‘znakove pored puta’, usmeravani kao društvo preko rijalitija sa nacionalnih frekvencija i nadali se da se logičan sled događaja neće desiti“, kaže za Danas Igor Avžner, stručnjak za medije i marketing.

Dodaje da vlast nakon jedanaest godina govori o nekoj nadi koja nikako da dobije epilog. Pre će biti da je to lažna nada, kao lažne diplome i lažna obećanja, kao lažni prosperitet i lažni mir i stabilnost.

„Čitav sistem verovatno i jeste baziran upravo na budućnosti kojoj nada se svako od nas, a koja ne stiže nikada.  Teška, decenijska magla se spustila, a svetionik su u međuvremenu svesno pomerili par kilometara „u desno“, jer ipak, valjalo je izgraditi nebodere na tom mestu. Dobar je pogled, profit još bolji. Nadamo se da se neće baš mnogi nasukati“ , ističe sagovornik Danasa.

On se pita i zašto ovoj vlasti kao kreatoru ovakvog stanja i dovođenja poljoprivrednika na ivicu egzistencije, a društva na ivicu provalije, treba verovati?

„Pa, u nadi je spas, a spasa nam nema, dok god ne shvatimo da Deda mraz ne postoji, da je car go, da neke njive sledeće godine neće biti obrađene, a neka deca se više nikada neće vratiti u školske klupe. Verovatno ćemo i po ovom pitanju osati podeljeni. Neki od nas su shvatili, neki će se ipak nadati. Kako nam kao društvu, nedostaje stručnost, znanje, volja i energija, mislim da nade nema, ali bi nam sreća dobrodošla. Svratite u obližnju kladionicu. Ako ne znate gde… orijentir je škola. Sigurno su u blizini“, poručuje Avžner.

Pavle Grbović, poslanik Ujednjenih i lider PSG smatra da je jedini cilj tog „skupa nade“ da se međusobno ohrabre i da na trenutak od sebe sakriju istinu da su im stvari izmakle kontroli i da je njihova baza počela da se kruni.

„Svakodnevno prisustvujemo njihovom odbrojavanju do, kako oni kažu, najvećeg skupa u modernoj istoriji. To samo pokazuje u kojoj meri su izopšteni od realnosti. Prebrojavanje na kom stalno insistiraju je jedna od najsramotnijih stvari koji rade. Mi nismo na svadbenom veselju pa da se prebrojavamo sa čije strane je više zvanica. Mi smo društvo koje je zadesila nezamisliva tragedija i tražimo preuzimanje odgovornosti i korenite promene kako nam se takve stvari više ne bi dešavale, a ne licitiranje o broju ljudi na protestu ili njihovo ismevanje kao što je to činila predsednica Vlade“ , ističe Grbović.

Sagovornici Danasa ocenjuju da nadu više ne gaje ni oni koji će za nešto manje od desetak dana biti prinuđeni da dođu na Vučićev veličanstveni skup.

„Ti ljudi će biti prinudno dovedeni. Pretnjama i ucenama vlast primorava zaposlene da se pojave na skupu. Jasno je i Vučiću, ili se previše izgubio od brojanja ljudi koji su se na prethodna dva protesta ‘Srbija bez nasilja’, pojavili i u kolonama mirno i dostojanstven, da Srbija može i mora biti bez mržnje i agresije“, ističe Danijela Nestorović, poslanica Zajedno, dok Jelena Jerinić, poslanica NDBG pita kakvoj nadi mogu da se nadaju zaposleni u javnim preduzećima i organima uprave koji su ucenjeni ostankom na poslu, ako ne dođu na skup koji organizuje SNS.

„To je eventualno miting nade za SNS, da će uspeti da ostanu na vlasti. Za ljude koji se nadaju boljem životu u Srbiji sigurno nije“, kaže Jerinić i dodaje da je posebno žalosno što Vučić sve više sudbinu države vezuje za sudbinu svoje stranke. Ljudi ne žele da na to prostanu i protesti širom Srbije na to vrlo jasno ukazuju.

Srđan Milivojević, poslanik DS smatra da nema nade sa onim koji je dokazani pokretač mržnje u našem društvu.

„To je isti onaj Vučić koji je promovisao politiku 100 za jednog i kad tad osvetiću se Slavku Ćuruviji za laži koje o meni objavljuje Dnevni telegraf. Svako ko je i na tren prevaren ili obmanut, ko je zaboravio šta Aleksandar Vučić predstavlja u našem društvu, mogao je da se podseti u brojnim slučajevima“, ističe Milivojević i dodaje da na Vučićev skup dolaze stranačke kolege Veljka Belivuka, dolaze oni koji su vikali uaaa Mariji Lukić, dolaze portparoli Predraga Koluvije koji brane aferu Jovanjica. Dolaze dokazani mirotvorci koji su u Hrtkovcima prebrojavali ko će morati da se seli jer je od njihovih, a ne od naših.

Oni, kako kaže, mogu menjati svoje ime od radikala preko naprednjaka do ako hoće i pokreta Hare Krišna, ali to su isti ljudi kojima u rukama umesto buketa cveća i belog goluba stoji zarđala kašika.

„I zato ostavite svaku nadu da će sa ovom vlašću ikada biti bolje“, poručuju sagovornici Danasa, aludirajući na citat iz Danteove Božanstvene komedije.