Sa sustreta na Brionima: Kolinda Grabor Kitarović i Aleksandar Vučić Foto: EPA/ANTONIO BAT (arhivska fotografija)Varnice koje ponovo sevaju na relaciji Beograd – Zagreb, uz poruku „rokaj, brate“ hrvatskog predsednika Zorana Milanovića upućenu sprskom kolegi Aleksandru Vučiću, nastavak su već viđene dinamike odnosa između ovog dvojca, koju svaki koristi za „unutrašnje potrebe“ i osvajanje naklonosti domaće javnosti.
Zaoštravanje odnosa Hrvatske i Srbije očekivano je u poređenju sa nešto mirnijim periodom relacija Vučića sa prethodnom predsednicom Hrvatske Kolindom Grabar Kitarović, sa kojom je Vučić, uprkos pojedinim kontroverzama, uspeo da napravi pomake u odnosima dve države.
Dok sada Srbija ponovo poteže pitanje ratnih zločina i podiže optužbe protiv Hrvatske, u vreme predsednikovanja Grabar Kitarović organizovana je „pomiriteljska“ poseta Vučića Zagrebu, ali i za javnost možda zanimljivija Kolindina poseta Vučićevoj prvoj inauguraciji.
Možda je upravo dolazak Grabar Kitarović na predsedničku inauguraciju Vučića 2017. godine „otoplio“ odnose jer se posebno pozitivno gledalo kako na njenu pojavu, celokupan nastup pa i upadljivo otmeni stajling, a posebno na donekle lični i prijateljski gest darivanja poklona za tada tek rođenog Vučićevog sina Vukana.
Kasnije se i Vučić odazvao pozivu hrvatske koleginice, te posetio Zagreb. Iako su njegovom dolasku prethodili protesti hrvatskih ratnih veterana, tada su poslate poruke o pomirenju dva naroda i napravljeni određeni pomaci u odnosima.
Trzavica je svakako bilo i u odnosima ovog dvojca, ali je bilo i nastojanja da se one prevaziđu, dok se danas situacija usijava, često i bez potrebe.
Glavna razlika između dvoje šefova Hrvatske, iako je teško praviti poređenja u novonastalim tenzičnim odnosima u svetu, kako ističe za Danas marketinški stručnjak iz Hrvatske Krešimir Macan, u tome je što Grabar Kitarović nije bila tip i karakter „pit bull političara“, kao što je to Zoran Milanović, koji je i u svoju predsedničku kampanju ušao kao predsednik s karakterom i sada taj karakter imamo prilike videti.
– Dok će se možda na unutarnjem planu više raspravljati o nekim Milanovićevim reakcijama, vjerujem da će nešto čvršći stav prema Vučiću dobro odjeknuti u Hrvatskoj. Vučić je naučio da za ‘unutarnje potrebe’ često spominje Hrvatsku i da mu to često prođe jer svi ovdje znaju da se o tome radi. Ali sada imajući u vidu rat u Ukrajini, proruski stav Srbije i ove zadnje optužnice protiv hrvatskih pilota, koje su nas podsjetile na svo zlo rata koje smo preživjeli i koji je i sam Vučić svojim izjavama poticao, netko je trebao jasno reći o čemu se radi. I nemate koga boljeg od Milanovića jer može biti slobodniji u izričaju od vlade – smatra Macan.
Ta sloboda u izražavanju ogleda se i kroz Milanovićeve poruke kao što je bila ona koja je sada već ušla u anale – „šaraj malo, brate“ takođe upućena Srbiji a odnosila se na migrante koji su kroz našu zemlju navirali do Hrvatske, a sada je Milanović to parafrazirao u „rokaj po tome, brate“, ponovo se obraćajući Vučiću.
Milanović je u svom stilu odgovorio na to što je Tužilaštvo za ratne zločine Srbije podiglo optužnicu protiv četvorice penzionisanih oficira Hrvatske vojske, vojnih pilota, zbog ratnog zločina nad srpskim civilima tokom vojno-policijske akcije Oluja u avgustu 1995.
Osim otvaranja starih rana iz ratnog perioda, ove optužbe Srbije otvorile su i nove pretnje Hrvata – da će blokirati pridruživanje Srbije EU ako se nastavi sa ovakvim potezima.
Sve bi ove trzavice verovatno ostale u okvirima „unutrašnje upotrebe“ da nije zategnutih okolnosti u svetu u kojima je mir i saradnja sa susedima još važnija nego ranije, ali koje i podgrevaju nemire.
– Čim se zaoštre neke svjetske okolnosti, tada se i na Vučićev repertoar stavljaju priče o zločestim Hrvatima, da ne kažem nešto drugo. Puno sličnosti s nekim opisima situacije u Ukrajini od strane Putina – naglašava Macan.
U odnosu na vreme kada je Hrvatsku predvodila Kolinda Grabar-Kitarović, promenile su se relacije, a promenile su se i okolnosti.
– Bivša predsjednica je očito željela dati doprinos poboljšanju odnosa između dvije države na putu Srbije prema EU, pa je organizirala taj posjet 2018. koji je izazvao dosta kontroverzi, ali na kraju i doveo do toga da su napravljeni neki pomaci u međusobnim odnosima – navodi on.
Razlike u tipu politike i obraćanja javnosti su očite između Milanovića i njegove prethodnice, ali osim toga sličnosti i u temama koje opterećuju odnose dve zemlje ostaju aktuelne.
– Grabar Kitarović jednostavno nije pit bull političar kakvim se nekad pokaže Zoran Milanović tako da od nje niste nikada mogli očekivati izjave koje bi izašle iz diplomatskih okvira. No, pitanje Oluje i Domovinskog rata i prije svega nestalih su očito teme oko kojih nema bitnih pomaka – naveo je Macan.
Možda baš zbog Milanovićevog „karaktera“, od kada je on stupio na funkciju u februaru 2020. godine, nije bilo reči o bilo kakvim uzajamnim posetama na predsendičkom nivou izmešu dve države, ni pre nego što su se okolnosti u svetu zaoštrile.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
