Foto: BETAPHOTO/MILOŠ MIŠKOVBez obzira s kim će predsednik Srbije Aleksandar Vučić, razgovarati pred odluku o odlasku na samit BRIKS u Kazanj, on tamo ne treba da ode.
A odluka o odlasku ne zavisi od tog razgovora i zasad je u sivoj zoni jer Vučić zna da bi biračko telo to želelo da vidi, a Zapad ne i treba proceniti koliko prisustvo na takvom skupu može da donese reputacione štete na Zapadu, kažu sagovornici Danasa komentarišući Vučićevu najavu da će odluku o odlasku u Kazanj reći 20. ili 21. oktobra posle razgovora sa važnim sagovornikom.
Nakon što je uspeo da početkom septembra izbegne jasan odgovor na poziv predsednika Rusije, Vladimira Putina, na samit zemalja BRIKS, odloživši ga az 10. ili 15. oktobar, Vučić je ponovo odgovor o putu odložio za 20. ili 21. okobar posle važnog razgovora.
Odgovor s kim će Vučić razgovarati nismo uspeli, do pisanja ovog teksta, da dobijemo od njegove savetnice za medije, a Nikola Lunić, izvršni direktor Saveta za strateške politike, za Danas kaže da bez obzira sa kojim sagovornikom razgovarati 20. oktobra, to ne treba da utiče na njegovu konačnu odluku da ne prisustvuje Samitu BRIKS, naravno uz zahvalu Putinu na pozivu, a u skladu sa tradicionalnim diplomatskim manirom.
Lunić podseća da Srbija u kontinuitetu podržava suverenitet i teritorijalni integritet Ukrajine, što je potvrđeno na svim međunarodnim skupovima gde su naši zvaničnici dosledno sledili spoljnopolitičke interese savesnim glasanjem i potpisivanjem deklaracija, a što u geopolitičkom kontekstu ne otvara perspektivu daljeg unapređenja bilateralnih odnosa sa Rusijom.
– Za razliku od Moskve 1992., Beograd i dalje odoleva uvođenju sankcija protiv Rusije što usložnjava naše pozicije u EU, ali ima opravdanja u humanitarnom aspektu i posledičnoj efikasnosti tog režima. Uprkos tome, iz Rusije često stižu optužbe o izvozu srpskog naoružanja i vojne opreme (NVO) u Ukrajinu koje se moraju shvatiti ozbiljno i u ovoj situaciji geopolitičke histerije ne treba preuzimati bespotreban bezbednosni rizik kao što je prihvatanje učešća na Samitu BRIKS-a. I bez obzira što bi Aleksandar Vučić verovatno preuzeo takav rizik za sopstveni život, predsednik Srbije to ne treba to da čini. Nikakvi strani interesi, niti njihovi eksponenti odnosno sagovornici, nisu i ne treba da utiču na državne interese i odluke predsednika koji jednostavno ne treba da uzme učešće na Samitu BRIKS – smatra Lunić.
On ukazuje na to da je predsednik Putin objavio da na ovogodišnjem Samitu BRIKS-a želi da poveća ulogu te grupacije u međunarodnom finansijskom sistemu, razvije saradnju među bankama i proširi korišćenje alternativnih valuta, kao i da unapredi saradnju poreskih i carinskih tela.
– Međutim, istina je da će Samit BRIKS-a poslužiti Rusiji da pokaže Zapadu da još uvek ima partnere i saveznike uprkos agresiji na Ukrajinu. Dok Kina i Indija pokušavaju da kroz BRIKS povećaju svoj uticaj na Globalnom jugu, Rusija ga percipira kao jedan segment sopstvene borbe protiv Zapada. Posebno je interesantan pristup Indije čiji je premijer Modi potvrdio prisustvo na Samitu, ali sa bilateralnim fokusom. Naime, Indija koristi BRIKS kao platformu za ekonomski dijalog i promovisanje multipolarnosti, ali im organizacija QUAD definiše strateški i bezbednosni identitet – navodi on.
Prema njegovim rečima, iako su prošle godine poslanici Pokreta socijalista podneli parlamentu predlog rezolucije o pridruživanju Srbije BRIKS-u, Srbija u ovom trenutku ne treba ni da razmišlja o učlanjenju, jer bi to bilo protivno nacionalnim interesima Srbije i ugrozilo bi ekonomske interese, održivost političke nezavisnosti i vojne neutralnosti, kao i strategijske veze sa Zapadom.
Lunić sugeriše da bi Srbija, uprkos svemu, trebala da prati sve multilateralne forume, ali isključivo na ekspertskom nivou koji nam ne bi kreirao spoljnopolitičke probleme poput nedavne izjave o savezništvu sa Rusijom.
– Rusija u ovom trenutku ima destruktivnu geopolitičku ulogu i nastoji da diversifikuje sukob u Ukrajini širom sveta agresivnim hibridnim akcijama koje uključuju sabotaže, akte nasilja, zlonamerne sajber aktivnosti, kampanje dezinformacija i maligni politički uticaj. To jednostavno interes Srbije nije i predsednik Vučić je u nekoliko navrata jasno naglasio da je naš vitalan interes miran i stabilan region. Upravo zbog toga bi morali ispitati sve učestalije eksplozije koje se dešavaju u Odbrambenoj industriji Srbije. Ukoliko se ne poštuje institut krajnjeg korisnika i naša proizvodnja NVO stvarno završava u Ukrajini, onda je simptomatičan broj nesreća bez istražnog epiloga. Javnost mora biti upoznata da li je uzrok ovakvih nesreća interno nepoštovanje procedura ili sabotaže stranog faktora koji nastoji da spreči izvoz NVO – zaključuje Lunić.
A Dimitrije Milić, programski direktor organizacije „Novi treći put“, smatra da razgovor nije od ključnog začaja.
– Pitanje odlaska ili neodlaska u Kazanj je stateško, jer biračko telo bi to želeo da vidi a Zapad ne. I treba proceniti koliko prisustvo na takvom skupu može da donese reputacione štete na Zapadu s obzirom na susret s Putinom koji bi se dogodio prilikom posete – kaže on za Danas.
On dodaje da veruje i da postoji želja da se u domaćem javnom mnjenju to drži u neizvesnosti i u sivoj zoni jer je u poslednje periodu vlast imala više političkih poteza koji gravitiraju ka Zapadu (kupovina rafala, sporazumo o kritičnim sirovinama sa EU, sporazumom o starteškom partnerstvu u energetici sa SAD), a manje onih koji idu u korist Rusiji.
– Javno mnjenje ukuljučujući i glasače vladajuće partije ima veće simatije prema Rusiji nego prema Zapadu. Pretpostavljam da predsednik pokušava da balansira svoju politiku na način da zadrži podršku i zapadnih dražava i da ne izgubi podršku domaćih birača. To je dosta teško zbog ovog poziva. Ali ukoliko bi predsednik otišao, pretpostavljam da bi to uradio zbog komunikacije ka biračkom telu u smislu da Srbija još uvek vodi izbalansiranu politiku – objašnjava on.
Na pitanje kako bi Zapad mogao da “kazni” Vučića ako ode, odgvara da ne veruje d abi to bila neka naročita kazna osim negativne reputacije.
– Zapadni mediji bi krenuli da koriste tu sliku susteta dvojice predsednika u kritičnom tonu. Verovatno bi i sa kosovske strane, kosovskih medija i ljudi koji zastupaju kosovske pozicije krenuli da predstvljaju Srbiju kao Rusiju našeg regiona ili Malu Rusiju i tu sliku bi predstavljali kao dokaz. To otežava poziciju Srbije da se na Zapadu predstavi da to nije – kaže Milić.
Podsetimo, Putin je Vučića pozvao u Kazanj preko potpredsednika Vlade, Aleksandra Vulina, i podsetio ga da u martu ističe ugovor o isporuci gasa.
Vučić se tada zahvalio na pozivu ali rekao da baš u vreme održavanja samita, od 22. do 24. oktobra, ima “gužvu u šesnaestercu” odnosno puno gostiju, što je deo javnosti shvatio kao odbijanje. Već sutradan se ospravio i rekao da odluku još nije doneo i odložio je za 10. ili 15. oktobar.
U međuvremenu, je stigla vest da u Kazanj ide Vulin, što automatski ne mora da znači da ne ide i Vučić.
Kada je istekao rok koji je Vučić sebi dao, najavio je da će odluku ipak saopštiti 20 .ili 21. oktobra.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
