Vučićev strateški otklon od Putina?

Kao otklon od Moskve može se tumačiti i Sporazum o strateškom partnerstvu u oblasti energetike između Srbije i SAD, što je dobar ekonomski i geopolitički potez vlasti u Srbiji, kažu sagovonici Danasa komentarišući sklapanje ovog sporazuma koji će u Americi potpisati ministar spoljnih poslova Marko Đurić i podsekretar SAD za ekonomski rast, energetiku i životnu sredinu Hoze V. Fernandes.

Ekonomsko udaljavanje Beograda od Moskve, može se pretpostaviti, posledica je političke odluke vrha države, koji poslednjih meseci povlači poteze za koje mnogi tvrde da su pokazatelj da je predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, “prešao na stranu Zapada”.

Na primer, kupovina francuskih rafala i najavljena saradnja u oblasti nuklearki, uz dolazak francuskog predsednika u Beograd.

Ili potpisivanje Memoranduma o razumevanju između EU i Srbije o strateškom partnerstvu o održivim sirovinama, lancima proizvodnje baterija i električnim vozilima u prisustvu nemačkog kancelara u glavnom gradu Srbije.

Da odbijanje zagrljaja predsednika Rusije, Vladimira Putina, za Vučića nije lako, pokazuje i Vučićev nejasan odgovor na Putinov poziv da prisustvuje samitu BRIKS-a u Kazanju. Iako je isprva izgledalo da ga je odbio, pravdajući se brojnim obavezama i gostima, Vučić je konačnu odluku najavio za sredinu oktobra.

U Kazanj će ipak, najverovatnije ići potpredsednik Vlade i Vučićeva veza s “ruskim svetom”, Aleksandar Vulin, iako je Putin u pozivnici upozorio Vučića na to da gasni sporazum ističe u martu.

Dok su saradnja sa Francuskom, Nemačkom i EU, u Srbiji bili glavna tema, strateški sporazum sa Amerikom, nije u prvom planu medija.

Zato je važno šta ovaj sporazum znači politički i u kontekstu energetske (ne)zavisnosti od Rusije.

Dragomir Rašeta, istraživač Novog trećeg puta, za Danas kaže da kada čujemo da zapadni lideri i diplomate govore o približavanju Srbije Zapadu među razlozima navode značajne napore Srbije da diversifikuje svoj gasni portfolio.

– Prethodne godine je u rad pušten konektor sa Bugarskom koji će da snadbeva Srbiju sa 400 miliona kubnih metara gasa (maksimalan protok će biti oko 1,8 milijardi) iz Azerbejdžana i terminalu u grčkoj luci Aleksandrupoli, dok je pre samo mesec dana ministarka Đedović potpisala memorandum o saradnji i izgradnji gasnog konektora sa Rumunijom, koji ce Srbiji omogućiti da uvozi gas koji stiže iz pravca Kaspijskog mora, Turske i Grčke – podseća on.

I ukazuje na to da se na ovaj način smanjuje uticaj Rusije u regionu a Srbija nastavlja da se povezuje sa EU kada je u pitanju energetska infrastruktura.

– Srbiji ugovor sa Rusijom ističe 2025. godina, i u interesu je Beograda da što više umanji zavisnost koja trenutno postoji – kaže Rašeta.

Dok ekonomista Saša Đogović za Danas navodi da potpisivanje sporazuma ima ekonomski i geopolitiči aspekt.

– Budući da nam nedostaje elekstrična energija, i imajući u vidu da dosta godina nije bilo značajnijih ulaganja u naš energetski sektor, bilo koji potezi koji vode ka jačanju ili revitalizaciji elektro-energetskog sektora su dobrodošli. Pogotovo jer ćemo ubuduće, sa klimapskim promenama, imati rastuću potrošnju. Ove smo imali vrelo leto i dosta enegtije i leti trošimo. S novim investicijama, razvojem privrede, odnosno industrijalizacijom, takođe će biti veća potrošnja električne energije. U tom smislu, s postojećim kapacitetima, mi to nećemo moći da opslužujemo i svakako su dobrodošle te investicije – objašnjava on.

Kada je reč o geopolitičkom aspektu, Đogović kaže da ulazak SAD u energetske projekte dovodi do toga da Srbija polako pravi otklon od ruskog uticaja. On navodi primere hidroelektrane Đerdap 3 i solarnog parka koji treba da se gradi.

– To govori o tome da američki faktor ulazi na tržiše energije Srbije – naznačuje Đogović.

I on kao primer otklona od Rusije, koja, kako kaže više nema monopol u gasnom snabdevanju Srbije, navodi dopremanje gasa iz Azerbedžana preko Bugarske i izgradnju interkonekcije i sa Ruminijom.

– U tom smislu vidimo da se na energetskim projektima pravi sve veći i veći otklon od Rusije. Ali vidimo i da ekonomski odnosi sa Rusijom opadaju. Rusija je recimo sada sedmi spoljnotrgovinski partner. Ranije je bila i treći, pa čatvrti…Sad više ne uvozimo naftu, smanjen je i uvoz gasa zbog prenesenih zaliha i povoljnih vremensih prilika (blaga zima), skladišta u Mađarskoj, a i niže su cene gasa. Uz to, ostalo što uvozimo iz Rusije je zanemarljivo i nema neki strateški značaj. I izvoz opada ka ruskom tržištu, jer su logistički troškovi vrlo visoki i komlikovan je transport pa se nalaze druga tržišta. Vidi se proces opadanje ekonomskih odnosa u svim segmentima pa i na vojnom, kada govorimo o kupovini rafala – kaže naš sagovonik.

On zaključuje da je potpisivanje sporazuma dobar ekonomski i geopolitički potez.