Vučićeva najava „rata protiv korupcije“ – propagandni potez ili izlaz iz krize?

Naime, po preuzimanju vlasti 2012. godine Vučić tada prvi potpredsednik Vlade i ministar odbrane, objavio je, isto kao i na RTS-u danas, rat protiv korupcije. U akcijama koje su usledile cilj je bio razrešenje slučaja 24 sporne privatizacije na kojima je tada insistirala i Evropska unija, a policija je privela i Miroslava Miškovića što je Vučić tada uzimao kao ključni pokazatelj ozbiljnosti ovih akcija i dokaz da više „nedodirljivi“ u zemlji ne postoje.

Danas je svima jasno, sudski procesi započeti u okviru „prvog rata protiv korupcije“ uglavnom su ostajali ili bez sudskog epiloga ili razrešenjem u korist osumnjičenih, međutim Vučić i SNS su uprkos tome zadobili velike simpatije naroda i eksponencijalni rast rejtinga.

U kontekstu aktuelnih dešavanja, Vučić, a samim tim i vladajuća stranka, zadobili su veliki udarac. Čini se da odgovor na krizu u zemlji, bar trenutno, nemaju, pa se ova izjava predsednika može protumačiti kao propagandni pokušaj za reparaciju imidža i podizanje rejtinga, usput oslanjajući se na već poznatu i uspešnu metodu.

Studenti i građani od početka blokada i protesta insistiraju da je srž problema i glavni uzrok tragedije u Novom Sadu baš korupcija.

Postavlja se pitanje da li ovo može potencijalno da dovede i do ispunjenja studentskih zahteva.

Čedomir Čupić, bivši predsednik Odbora za borbu protiv kriminala i korupcije, kaže za Danas da je za ovu izjavu predsednika Vučića kasno i da od borbe protiv korupcije nema ništa, jer, kakao dodaje, ono što je trenutnu vlast dovelo na tu poziciju jeste baš tvrdnja da „kada oni budu došli na vlast, da će razrešiti sve afere“.

– Nisu ni jednu rešili, a ono sa Miškovićem je bila jedna dramska režija da se zadovolje građani i da misle da je otpočela borba protiv korupcije, a videli smo da je Mišković iz toga izašao još bogatiji i to je sve palo na teret građana – objašnjava naš sagovornik, dodajući da u toj borbi ništa nije postignuto baš iz razloga što je to bila čista demagogija.

On dodaje da je ovo samo još jedan pokušaj obmane građana, mada, ocenjuje da su predsednikove namere ovog puta „svi pročitali“ te da je ovo samo još jedan pokazatelj njegove nemoći u kontekstu trenutnih dešavanja.

– Između ostalog, dovoljno je da samo otvori dokumentaciju koja se tiče ovog strašnog zločina u Novom Sadu – poručuje Čupić dodajući da isto treba da učini i kada su upitanju nestala dva minuta sa naplatne rampe Doljevac i rasvetljavanje slučaja rušenja u Hercegovačkoj, slučaji za koje je već ranije obećao neminovni sudski epilog.

On dodaje da se korupcija sistematski širila za vreme Milolševića, a da je danas u vreme vladavine Aleksandra Vučića ona u institucijama konsolidovana i savršena u svim sistemima, ističući politički, socijalni, ekonomski i vrednosni sistem. Ovde ništa ne može da se uradi bez korupcije, dodaje.

Naš sagovornik podseća da je jako važno zapamtiti da se korupcija kao takva ne odnosi samo na materijalnu dobit već se radi i o nepotizmi, privilegijama i stranačkom zapošljavanju bez realnih osnova osim političke podobnosti.

– Korupcija ima mnogo oblika. Na kraju krajeva, on sklapa ugovore o ogromnim projektima i ogromnim zaduženjima koje niko nikad nije video, sve su to neke državne tajne – kaže Čupić.

Osvrćući se i na korupciju unutar institucija poručuje da je pravosudni sistem kompletno zarobljen od strane vlasti , a ljudi koji joj nisu pogodni unutar tih sistema marginalizovani, dodajući da ono što studenti trenutno rade jeste oporavljanje institucija, da na njihovo čelo dođu profesionalci koji bi taj posao savesno vršili.

Međutim, Čupić stoji pri stavu da ovo neće dovesti do ispunjenja studentskih zahteva budući da oni podrazumevaju otvaranje kompletne dokumentacije. On podseća da, ukoliko se pokaže kao istina, svedočenje Jelene Tanasković u kom kaže da je za funkciju u Železnici od strane tadašnjeg resornog ministra Gorana Vesića bila uslovljena da se investicijama ne bavi već da te nadležnosti prelaze na njega u skladu sa Vučićevim zahtevom, već prestavlja ozbilju optužbu protiv predsednika kada je reč o korupciji.

– On bi sam sebe onda morao da preispita, šta je on radio. To je demagoški pokušaj. Ovo je pre svega poruka koju upućuje svojim saradnicima, ali i građanima da ih obmane. I njegovi su od toga prepadnuti, odnosno, oni sad ne znaju ko će biti žrtva toga – poručuje, ocenjujući da će te akcije služiti samo da se u javnosti prikriju mnogo dublji problemi, a da građani na to ne smeju da nasedaju.

Čupić ukazuje da je ovakva Vučićeva izjava takođe i prekoračenje njegovih nadležnosti kao predsednika, a da se trenutno nalazi u nepoznatoj situaciji i kojoj su se „njegov ego i narcisoidnost“ susreli sa studentima koji mu na njegove takve poteze odgovaraju da se „on tu ništa ne pita“.

– Šta on ima da obećava kao predsednik Republike kada je u pitanju borba protiv korupcije? To su nadležnosti Vlade, odnosno resornih ministarstva, on može da samo da vrši apel – kaže.

Naš sagovornik zaključuje da ni Vučić ni Srpska napredna stranka nisu država, već da su država institucije, a da vlast ima dužnost da odgovara građanima za svoje postupke.

Vladimir Pejić kaže za Danas da rejting stranke prema istraživanjima javnog mnjenja ne opada jer protestne akcije trenutno vode studenti koji od toga nemaju nikakav politički profit, a one se nisu prelile na opoziciju, a da je dalje pitanje da li će se to uopšte i desiti.

On dodaje da je prvi Vučićev rat protiv korupcije svakako u velikoj meri doprineo rastu rejtinga, napominjući da se u svim istraživanjima javnog mnjenja borba protiv kriminala korupcije izdvojila kao prioritetni problem prema ocenama građana.

– Naravno da građanima prija da to čuju, ali bi im svakako mnogo više prijalo da se zapravo krene u borbu protiv korupcije – kaže naš sagovornik ističući da se pitanje korupcije svakako izdvojilo kao ključni uzrok za pad nadstrešnice u očima građana.

Pejić poručuje da je ovo nešto što može imati uticaja na rejting, mada da ne može to zasigurno da tvrdi jer, kako objašnjava, „da bi nešto uticalo na rejting političkih aktera, građani moraju u to da poveruju“.

– To govorim i kada pričam o opozicionim partijama, građani prvo moraju da poveruju da oni imaju dobre namere a onda i da imaju mogućnost i to da sprovedu. To sve istio u ovom slučaju važi i za vlast. Prvo moraju da ubede ljude da oni veruju da to neko zapravo hoće i na kraju da to i mogu da učine. Ukoliko uspeju u to da ih ubede, a uspeće povlačenjem nekih poteza i to ne pro forme već suštinski, onda će se to svakako odraziti i na rejting – objašnjava, dodajući da u suprotnom može doći do stagnacije ili pada rejtinga vladajuće stranke.

Pejić ocenjuje da, po pitanju ispunjenja zahteva studenata, komunikacija između vlasti i studenata nije dobra i da je to najveća prepreka na putu njihovog ispunjenja.

– Kad pogledate te zahteve studenata, oni nisu nerešivi. Možda je pitanje da oni nisu dovoljno jasno formulisani ili da vlast ne želi da ih čuje, ili pak, oni koji protestuju ne žele da se to okonča, ali činjenica je da ako postoji dobra volja sa obe strane, da ti zahtevi nisu nerešivi – poručuje.

Naš sagovornkik zaključuje da on stoji pri uverenju da će doći do ispunjenja studentskih zahteva u „relativno normalnom periodu“, ali da ne može da kaže šta bi nakon toga moglo da usledi.

– Mislim da je i rešenje ove trenutne krize, pored kompletne istrage o padu nadstrešnice koja se podrazumeva, ispunjnje studentskih zahteva i to je onda problem za opoziciju, jer ona nema bitnu ulogu u svemu ovome. Posle protesta videćemo kako će vlast, a kako će opozicija izaći iz ovoga – zaključuje Pejić.