Vučićeva najava spoljnopolitičkog zaokreta Srbije je priznanje pogrešnog vođenja politike, ocenjuju sagovornici Danasa

Predsednik Srbije Aleksadar Vučić najavio je promenu spoljne politike u iščekivanju dve odluke koje se tiču Srbije – ulazak Kosova u Savet Evrope i donošenje Rezolucije o Srebrenici u UN.

Nagovestio je da će se Srbija, ukoliko bude usvojena Rezilucija o Srebrenici, kandidovati za nestalnu članicu SB UN, ali i da će izaći iz Saveta Evrope ukoliko ova organizacija da zeleno svetlo Kosovu. Nije, ipak, precizirao kakav bi to zaokret u spoljnoj politici usledio.

Doduše, ministar spoljnih poslova Ivica Dačić pojasnio je „da će svako ko želi Srbiju za prijatelja i saveznika morati to da dokaže“.

„Da li treba i dalje da mislimo da su nam veliki saveznici, na primer, Crna Gora, koja nije bila čak ni uzdržana, nego je glasala za, ili Slovačka i Grčka, koje ne priznaju Kosovo, a bile su uzdržane, rekao je Dačić i dodao „da ne može ničiji teritorijalni integritet da bude važniji od našeg“ i da će to „zahtevati korekcije u spoljnoj politici“.

Međutim, nije ovo prva najava zaokreta u spoljnoj politici, a, kako kaže, bivši ambasador Srećko Đukić, od prethodne najave promene u spoljnoj politici do ove ponovljene ništa se nije desilo.

foto Medija centar

*Đukić: Vlast bi rado objavila da odustaje od EU, ali taj EU puni džepove srpskog budžeta

„Najave se dešavaju kada se Srbija sučeli sa velikim spoljno političkim problemima. U nemogućnosti da ih na zadovoljavajući način reši, doziva promene spoljne politike. Srbija je toliko izmenila spoljnu poltiku da ne znam šta bi više mogla da menja. Vlast je za ovih 12 godina uspela da se okrene od Zapada ka Istoku, a od Istoka ka jugu nestvrstanih. Sve je izmenjeno, sve je na stolu. Srpska diplomatija ne radi jer nema jasno postavljene zadatke i ciljeve“, navodi sagovornik Danasa i dodaje da bi vlast vrlo rado objavila da odustaje od EU, ali taj EU puni džepove srpskog budžeta.

Đukić kaže da srpska diplomatija pribegava „akcijaškim“ metodama, ali spoljna politika mora da se „iz korena“ restartuje i vrati izvornim principima – „a to je Srbija u EU“.

foto printscreen N1

Đukićev kolega, bivši ambasador MIhajlo Brkić smatra da je zaokret u spoljnoj politici realno nemoguć.

„Mi smo geografski tu gde jesmo, dakle u dubokoj pozadini EU. Takođe smo i ekonomski i infrastrukturno isuviše povezani sa EU okrużenjem da bi moglo suštinski doći do promene smera naše spoljne politike. Sa druge strane EU integracije Srbije su iz brojnih i to i spoljnih i unutrašnjih razloga već zakočene pa medijsko i propagandno spinovanje o zaokretu u stvari samo govori o našoj aktuelnoj spoljnopolitičkoj poziciji koja je čardak ni na nebu ni na zemlji“, objašnjava Brkić.

Foto FoNet Ana Paunković

Božinović: Zaokret nam ne može promeniti susede

Nagli „zaokreti“ u spoljnoj politici, čak i kad su mogući, po pravilu su znak da je zemlja u krizi i da tu neko nije dobro radio, smatra diplomata Milovan Božinović. Prema njegovim rečima suština spoljne politike je blagovremeno, na iskustvu i činjenicama zasnovano uviđanje u kom pravcu se svetske prilike razvijaju i kako da se preventivno, kroz diplomatiju i druge instrumente izbegnu po nas najgora scenarija.

„Za mene je sve to što smo čuli medijski efektna, ali po krajnjim ciljevima zapravo enigmatična najava zaokreta u spoljnoj politici. Prvo, čitav svet je u velikoj pometnji i to sigurno nije ambijent u kojem će zemlja naših kapaciteta, i u okruženju koje je i samo tražilo, lansirati i afirmisati svoj „veliki zaokret“. Da li uopšte pominjati da nam nikakav zaokret ne može promeniti susede, da smo, i u onom dubljem, civilizacijakom smislu evropska država i da bi nas „zaokret“ ka nekoj drugoj opciji koja se možda rađa u nekakvim nama stranim i dalekim geopolitičkim konfiguracijama poništila vekove kulture i identiteta. Koliko god da je – to ne treba prećutkivati – ono što školski zovemo „trajne evropske vrednosti“ danas u ozbiljnoj krizi i da tome često doprinose zemlje u kojima su te vrednosti, pre više vekova, po prvi put ustanovljene“, navodi Božinović.

Ako jednoj vladi, kako kaže, posle dvanaest godina praktično apsolutne vlasti najednom treba spoljnopolitički „zaokret“ onda je to istovremeno i priznanje da nije dobro radila i da je nas spoljnopolitički saldo u najnanju ruku negativan.

Vlast je pred izborom da svu krivicu svali na (lažljivi, dvolični, pokvareni – šta sve nismo čuli) „Zapad“, ili bar neke njegove eksponate (naše istorijske neprijatelje i sl), ili da se opredeli za nešto što bi bila apsolutna novost i jedini istinski politički iskorak.

„Da izvrši jednu samokritičku rekapitulaciju dosadašnje spoljne politike, identifikuje i prizna greške i zablude, pa da onda to bude suština i sadržaj zaokreta. Sve drugo je uludo trošenje resursa i tumaranje u okvirima jedne spoljnopolitičke matrice koja je iscrpela svoje potencijale – ako ih je ikad imala“.ocenjuje sagovornik Danasa.

Branka latinović

Latinović: Treba razmotriti da li nam je ovakva neutralnost uopšte potrebna

Zaokret u spoljnoj politici je jedan proces i demokratsko uredđenim društvima, on ne može da se učini u trenu, slažu se svi sagovornici Danasa.

„Takva promena zahteva usvajanje nekog od strateških dokumenata, čemu treba da predhodi timski rad na izradi jednog takvog dokumenta, javna rasprava, usvajanje od strane Parlamenta. Sve je to proces, koji traje. Takođe, postavlja se pitanje na šta bi se odnosio takav zaokret? Na odustajanje od evropskog puta, ili od neutralnosti ili…Ne vidim da, za sada, postoji ikakva najava, a rekla bih ni potreba, da mi menjamo nase glavno strateško opredeljenje – a to je intezivirati rad na ubrzanju evropskog puta“, precizira bovša ambasadorka Branka Latinović.

Prema njenim rečima trebalo bi raditi i na definisanju osnovnih postulata neutralnosti, odnosno razmotriti da li nam je ovakva neutralnost dalje neophodna.

Svedoci smo, kako kaže, da su sve države, koje imaju klasičnu, dugogodišnju ili vekovnu neutralnost, u nastalim geopolitičkim promenama, kada imamo rat na evropskom tlu, bile u situaciji da razmotre ili modifikuju svoju politiku neutralnosti.

„Nakon početka rata u Ukrajini, Savet za nacionalnu bezbednost je usvojio Zaključke koji su bili sveobuhvatni, ali koji su odgovarali onom trenetku. Od tada su se mnoge stvari promenile, substencijalno. Uz to, dešavaju se opasni, novi sukobi u regionu Bliskog istoka, a što nije puno daleko od nas. Ono što se moze naslutiti kao promena spoljne politike jeste jače korišćenje nekonstruktivnog rečnika, jadikovanje, odsustvo napretka u rešavanju otvorenih pitanja sa našim susedima, popravljanje opšte političke klime i angažovanost svih političkih subjekata na političkoj relaksaciji opšte atmosfere u regionu, povratka duha poverenja i drugo“, pojašnjava Latinovićeva.

Srbija se, ističe, nalazi u nezavidnoj spoljnopolitičkoj situaciji, ali ona se ne može popraviti kunjavom, ljutnjom, održavanjem svađalačke atmosfere.

Srbija mora da iznađe način da se izdigne u ovoj situaciji, da pokaže svoju državničku mudrost, sposobnost i veštinu u prevladavanju sadašnjih prepreka, da se angažuje više prema Zapadnim prijateljima i uloži napor da te odnose značajno popravi, unapredi.

„Bez toga nema popravljanja spoljnopolitičke situacije. I svakako, mora se vratiti entizijazam prema EU i taj put ka ubrzanju pregovora revitalizovati. To, takođe, zahteva određene promene u aktuelnoj spoljnoj politici, kako bi se što pre usaglasili sa evropskom spoljnom i bezbednosnom politikom, jer smo u Evropi“, poručuje Branka Latinović.