Vučićeva poruka preuzeta iz priručnika za diktatore

Narod, napadnut sa svih strana, mora da se ujedini oko vođe. Naravno, svaki problem i svaka poteškoća na koju država naiđe nisu posledica lošeg upravljanja, već međunarodne zavere i stalnih pokušaja izmišljenih neprijatelja da naude državi i narodu. U tom ključu čitam i najnoviju Vučićevu izjavu kako smo ostali sami po pitanju rešenja kosovskog problema“, ocenjuje za Danas Dragan Popović, direktor Centra za praktičnu politiku, povodom izjave predsednika Srbije u kontekstu normalizacije sa Kosovom, da „smo ostali sami i prepušteni sami sebi“.

Aleksandar Vučić je to rekao pozivajući „Srbe da ne pristupaju takozvanoj Vojsci Kosova“, a osvrćući se na izjavu premijera Kosova, Ramuša Haradinaja, o sve većem broju Srba koji pristupaju kosovskoj vojsci.

– Nijedna zemlja u 21. veku nije usamljena i prepuštena sama sebi. Takav je slučaj, svedočimo, čak i sa Severnom Korejom. Trebalo bi stvari posmatrati realnije – ocenjuje za Danas Milan Antonijević, izvršni direktor Fondacije za otvoreno društvo Srbija.

Prema njegovim rečima, spoljna politika koja nije pojašnjena, može samo okrenuti leđa dojučerašnjim partnerima, a to su Evropska unija i SAD, jer, dodaje sagovornik Danasa, kada „izaberete jedan put, nezrelo je davati izjave koje nisu na tom putu“.

– Mislim da je ovo još jedna izjava predsednika Srbija koja je namenjena unutrašnjoj upotrebi, odnosno domaćoj javnosti. Ali, ne postoje takve izjave, mora se biti svestan da se svaka takva izjava rezonira i u međunarodnoj javnosti i da se o njoj pitaju svi – ističe Milan Antonijević. On za naš list zaključuje da je, kako kaže, u ovom kontekstu, „zbunjivanje na delu“.

– Racionalno posmatrano, učešće Srba u vojsci Kosova može samo da doprinese povećanju sigurnosti kosovskih Srba, kao što je to slučaj i sa drugim delovima bezbednosnog aparata poput policije. Vlast u Srbiji navija ipak za drugačije rešenje koje će proizvesti dalji rast nepoverenja Srba u kosovske institucije, te posledično do uverenja da za Srbe na Kosovu nema života i da treba da se sele za Srbiju. Ovo nije prvi put da se interesi vlastrodržaca u Srbiji (najčešće vrlo privatni i sebični, poput očuvanja ili uvećanja vlasti, moći i bogatstva) stavljaju ispred interesa ljudi koji žive na Kosovu – kaže Dragan Popović. On napominje da je „od početka pregovaračkog procesa upozoravao na suštinski problem – stavljanje interesa ljudi u drugi plan za račun teritorije, zastave, naziva, i bilo koje druge statusne formalnosti“.

– Umesto da cilj bude unapređenje stanja ljudskih prava i vladavine prava na Kosovu, što su jedini instrumenti koji mogu da zaštite i poboljšaju život Srbima koji tamo žive, cilj je „dobijanje“ neke teritorije, ali i očuvanje konstantnog neprijateljstva sa Albancima kao važnog elementa za homogenizaciju birača unutar Srbije. Dakle, potpuno preuzeta priča iz pomenutih jeftinih diktatorskih priručnika. Ko god od relevantnih aktera, domaćih i međunarodnih, nije do sada pročitao delovanje srpskih vlasti, bojim se da to ni ne želi – zaključuje Dragan Popović.