Vučićeva stabilokratija možda se bliži kraju

Da bi slučajevi poput Veljka Belivuka izrasli u nešto što bi moglo uticati na te odnose, potrebno je, verujem, da ova vrsta kriminala nadiđe nacionalne granice. S druge strane, u Srbiji afere su postale svakodnevica, povezanost predstavnika na vlasti sa organizovanim kriminalom sve je očiglednija, čime je već odavno stvoren pogodan momenat da sva ta pitanja koja su sve vreme zanemarivana – od ljudskih prava, do napada na novinare i korupciju – budu stavljena na dnevni red. Na ovaj način sagovornici Danasa tumače aktuelnosti u vezi odnosa SAD i srpskih vlasti, među kojima su tekst koji je objavljen u Njujork tajmsu, u kojem se na nedvosmislen način Aleksandar Vučić dovodi u vezu sa ljudima iz podzemlja, potom spekulacije ovdašnjih medija da je Nebojša Stefanović „američki čovek“, kao i niz sastanaka koje je visoki američki diplomata, zadužen za Zapadni Balkan, Metju Palmer, imao protekle nedelje u Beogradu uz jasnu poruku o neophodnosti što bržeg međusobnog priznavanja Srbije i Kosova.

Tekst Njujork tajmsa koji postavlja pitanje kakve su veze gangstera Belivuka i vlasti u Srbiji preneli su gotovo svi nezavisni mediji u Srbiji, a jedan je pisao i o tome da ga je srpski ambasador u Americi Marko Đurić, u panici, greškom poslao i na mejl adrese nekih novinara, umesto samo svojim „šefovima“ u Beogradu. Istovremeno se pozicija ministra odbrane, Nebojše Stefanovića, takođe, osumnjičenog za veze sa kriminalnim klanom, u pojedinim ovdašnjim, doduše, tabloidno nastrojenim medijima, tumači u smeru toga da je on tokom obavljanja funkcije ministra policije postao pouzdan „američki čovek“, to jest da su SAD izuzetno zainteresovane da Stefanović ostane visokopoziconiran u bezbednosnim strukturama Srbije.

O tome šta sve navedeno govori o podršci SAD Vučićevom režimu, Miloš Teodorović, urednik u Balkanskom servisu Radija Slobodna Evropa, odnose SAD i Srbije primarno određuje političko pitanje Kosova, a ne organizovanog kriminala.

– Da bi slučajevi poput Veljka Belivuka izrasli u nešto što bi moglo uticati na te odnose, potrebno je, verujem, da ova vrsta kriminala nadiđe nacionalne granice – kao što se na primer dogodilo u slučaju Darka Šarića, za čiji „biznis“ u Latinskoj Americi su, što je poznato, bile zainteresovane i neke vrlo osetljive američke službe. Ono što se vezuje za slučaj Belivuk, barem koliko za sada znamo, nije imalo šire međunarodne reperkusije. Trenutno, međunarodni posmatrači mogu analizirati koliko je efikasna država Srbija u suzbijanju i preispitivanju sopstvenih linkova sa organizovanim kriminalom. To može biti korisno za analizu kako će ubuduće nastupati prema Vučićevoj političkoj eliti, to jest prema Vučiću, ali na osnovu toga se ne može izvoditi zaključak da Srbija zbog Belivuka gubi bilo čiju podršku – kaže Teodorović.

Kako dodaje, samim tim što je bio šef policije Nebojša Stefanović je bio prepoznatljiv i u američkim bezbednosnim krugovima.

– U kojoj meri je on to svoje prisustvo uspeo da pretoči u privatno-politički kapital, nemoguće je proceniti, ali je izvesno da turbulencije u srpskom političkom vrhu onima sa kojima je dolazio u kontakt mogu nametnuti pitanje „šta bi sa Stefanovićem?“. No, s obzirom da je bilo i afera koje se vezuju za Stefanovićevo ime, ne samo one koje upućuju na Belivuka, teško da se i jedan međunarodni partner može osmeliti pa čiste duše prikloniti ovoj ili onoj strani. Naime, sve preko onoga što je javnost u Srbiji do sada videla, zavisi od Stefanovića. Na njemu je da prelomi: Da li će obelodaniti spor sa Vučićem, ili će dokazati da spora uopšte nema, ili će jednostavno shvatiti i prihvatiti gde mu je mesto u srpskoj vlasti – zaključuje Teodorović.

Boris Varga, politikolog i novinar, ističe da je bilo ogromno razočarenje naprednjaka i Vučića u prošlogodišnje promene na čelu SAD, jer su sa republikancima imali skoro lični „dil“.

– Trampova vizija Zapadnog Balkana išla je naruku Vučićevoj nacionalističkoj politici i ekspanziji starih ideja u regionu. Mini Šengen bio bi uvod u razmenu teritorije preoblikovanja država po etničkom principu, verovatno bez imperativnog priznanja nezavisnosti Kosova u početnoj fazi. Već sada je očigledno da Bajden u spoljnoj politici pravi dijametralne zaokrete u odnosu na svog prethodnika i pokušava da se vrati pređašnjoj politici. Bajden dobro poznaje Balkan i prvo što je na tu temu rekao bilo je – priznanje Kosova. Palmerovo prošlonedeljno naglašavanje da se jedino uz međusobno priznavanje sa Kosovom može ići napred i jeste nova politika pritiska na Srbiju. Sigurno da je situacija na terenu daleko složenija i komplikovanija od one do pre nekoliko godina, ali po svemu sudeći stabilokratija oličena u Vučiću i naprednjacima, koja je takođe velikim delom stvorena faustovskim pragmatizmom EU i Nemačke, mogla bi u najbliže vreme da ima svoj kraj – ističe Varga.

– U Srbiji afere su postale svakodnevica, povezanost predstavnika na vlasti sa organizovanim kriminalom sve je očiglednija, čime je već odavno stvoren pogodan momenat da sva ta pitanja koja su sve vreme zanemarivana – od ljudskih prava, do napada na novinare i korupciju – budu stavljena na dnevni red – zaključuje naš sagovornik.