Vučiću EU služi kao „vreća za udaranje“ pred izbore

Naši sagovornici smatraju da je „potpuno nepotrebno“ to što se Vučić u poslednje vreme „verbalno i javno razračunava“ sa predstavnicima Evropskog parlamenta, pre svega sa Tanjom Fajon.

Predsednik Srbije je u petak ponovo pominjao Fajon, evroposlanicu iz Slovenije i posrednicu u dijalogu u unapređenju izbornih uslova u Srbiji, konstatujući da „ona ne primećuje koliko su ugrožena prava Srba u Sloveniji“. Fajon je prethodno javno „prozvala“ srpske vlasti zbog najave da će biti snižen izborni cenzus sa pet na tri odsto. Takođe, Vučić tvrdi da je „odbrusio“ francuskom predsedniku Emanuelu Makronu prilikom razgovora u Jelisejskoj palati: „Slušaj, bre, ti Emanuel – vi sada ne biste mogli da otvorite poglavlja 23 i 24“.

Johana Dajmel, nezavisna nemačka analitičarka za jugoistočnu Evropu i Zapadni Balkan, komentariše za Danas da srpski predsednik oštrim reakcijama na kritike evroposlanika podseća na lidere država članica EU „koji ozbiljno urušavaju demokratske i ustavne standarde“.

– Vučić se suočava sa problemom – kako pronaći načine da dodatno učvrsti i proširi moć. Stoga, umesto da radi na unapređenju izbornih uslova, što zahtevaju i opozicija i građani na ulici, pribegava tobožnjoj reformi i snižava cenzus, jer želi da ostvari dve koristi za sebe. Prvo, Vučić se na taj način predstavlja kao „otac države“, zabrinut za pluralizam i demokratiju, dok opozicija deluje bespomoćno. On otvara vrata za manje stranke, kako bi parlament postao više „demokratski“, iako će, zapravo, „prepredenom taktikom“ dovesti svoje „vazale“ na položaje, a manje stranke će biti lojalne vlasti, odnosno stvoriće „svoju opoziciju“ u parlamentu, ocenjuje naša sagovornica.

Dajmel ukazuje da su „pošteni i slobodni“ izbori stalna tema za evropske institucije i OEBS, „ali, nažalost, prošlost je pokazala da međunarodna zajednica, svojim legalističkim pristupom, ima teškoće da odgovori na masovne zloupotrebe slobodnih izbora i da izvuče prikladne zaključke“.

Natan Albahari, internacionalni sekretar Pokreta slobodnih građana, smatra da su „kritike i napadi na evroposlanike nastavak anti-EU kampanje koju vodi vlast“, te da navedena kampanja „zapravo traje mnogo duže, a intenzivirala se u poslednje vreme“.

– Ova vlast je uvek funkcionisala na principu da je deklarativno za EU, ali u praksi se pokazalo da kad dođe trenutak za ozbiljne reforme one se ili kozmetički urade, ili odlože za neki kasniji period. Da ni EU nije slepa na ovakvo ponašanje mogli smo da vidimo u prošlogodišnjem Izveštaju o napretku Evropske komisije za Srbiju, u kojem je izneto mnogo kritika u oblastima vladavine prava, korupcije i slobode medija. Sve je kulminiralo time što je Srbija otvorila samo dva poglavlja u 2019, i morala da prihvati dolazak delegacije Evropskog parlamenta da posreduje u razgovorima o izbornim uslovima između vlasti i opozicije zbog katastrofalnog stanja demokratije. Vlast vidi takve poteze kao nešto što može da ugrozi narativ kako je Srbija demokratska zemlja, sa funkcionalnim sudovima i slobodnim medijima, pa umesto da unapredi stanje u ključnim oblastima, ona medijatore proglašava za neprijatelje koji žele da nas na neki, samo njima znan način, pokore, navodi Albahari za Danas.

Prema mišljenju Natana Albaharija, EU je uvek bila vreća za udaranje u Vučićevim kampanjama jer je to prijemčivo njegovim izvornim biračima. „Očekujemo nikad jaču kampanju zbog najavljenog bojkota i neizlaska na izbore najvećeg dela opozicije, jer će vlast sada uraditi sve da motiviše i natera birače da se pojave na biralištima“, zaključuje on.

Marko Savković: Nepotrebna polemika sa EP

Marko Savković, programski direktor Beogradskog fonda za političku izuzetnost, ocenjuje za Danas da je Vučićeva reakcija na mišljenje članova EP „nesvakidašnja“, kao i da predsednik države „nema razloga da ulazi u tu vrstu polemike sa evroparlamentarcima koji su, moramo da naglasimo, sve važniji činilac u politici proširenja EU“. Ipak, on smatra da će Srbija nastaviti da balansira u spoljnoj politici. „Sve dok se ne desi neki ozbiljan udar, kriza u regionu, balansiranje će se nastaviti. Srbija nije platila – odnosno, niko ne smatra da treba da plati – cenu vođenja takve politike. Ostavljeno joj je da sama donosi odluke, šta god ko pričao o navodnim pritiscima Zapada, ne vrši se na nju pritisak da uđe u NATO, odnosno u EU“, zaključuje Savković.