Vučiću i Đukanoviću odgovaraju sukobi u CG

Mitropolit crnogorsko-primorski Joanikije izjavio je juče, uoči ustoličenja u nedelju, 5. septembra, na Cetinju, da u Crnoj Gori nijedan kontinuitet nije toliko jasan kao kontinuitet Zetske episkopije, odnosno Mitropolije crnogorsko-primorske ustanovljene pre 800 godina, i da pravo na njegovo ustoličenje u Cetinjskom manastiru ne pripada samo njemu nego celom sveštenstvu, monaštvu i vernom narodu.

On je tako reagovao na situaciju u kojoj se predsednik CG, Milo Đukanović, oštro protivi takvom činu, smatrajući to protivno interesima Crne Gore i tamošnje crkve, odnosno odustajanju crnogorskog premijera da tog dana prisustvuje tom verskom događaju kako ne bi izazivao eventualne sukobe. Istovremeno, predsednik Srbije, kako tvrdi, za sada još nije doneo odluku o odlasku na Cetinje, a manje-više otvoreni antagonizam prema vrhu crnogorske vlasti, uz blisku saradnju sa tamošnjim Demokratskim frontom (navodnim poricateljem crnogorske državnosti i identiteta), ne prestaje da izražava.

– Afera Belivuk je za Vučića nerešiva i to je afera posle koje nema povratka. Jedino što on može da uradi jeste da pokuša da izazivanjem nacionalnih tenzija ili spoljnih sukoba mobiliše sve nacionalističke snage pod plaštom očuvanja nacionalnog interesa, a suštinski u cilju očuvanja njegove vlasti. Upravo zbog toga se javnost bavi temama navodne ugroženosti ćirilice, himne u školama , dana zastave, ugroženosti institucije Mileta Dodika u BiH, zbog toga se izjašnjavamo o amaterskom duplom pasu novosadskih koalicionih partnera gde Čanak navodno brani Vojvodinu u čijoj devastaciji aktivno učestvuje, dok se Vučić navodno bori protiv nepostojećeg secesionizma – ističe Pavle Grbović.

U tom kontekstu, dodaje sagovornik Danasa, treba posmatrati i odnos državnog vrha Srbije prema ustoličenju mitropolita, ali, napominje Grbović, zahvaljujući mudrim odlukama rukovodstva Crne Gore taj pokušaj politizacije neće proći.

– Baš kao što ni u Crnoj Gori ne prolazi Đukanovićevo predstavljanje kao eksluzivnog zaštitnika crnogorske nezavisnosti i državnosti jer su stasale nove generacije političara koje ne dovode u pitanje državnost  Crne Gore i Đukanović više ne može da igra na tu kartu. Ostaje mu, isto kao i Vučiću, da stvara paniku, provocira incidente, da mobiliše ljude na priči o navodnoj ugroženosti, ali taj pokušaj je osuđen na propast , baš kao što su i Vučičevi pokušaji da kroz Demokratski front ugrozi državnost Crne Gore doživeli krah – zaključuje predsednik PSG.

Prema rečima Sande Rašković Ivić, Vučić ne propušta nijednu priliku da svaku stvar koja se malo zakomplikuje, kako u Srbiji tako i van nje, upotrebi za dokazivanje svog velikog “patriotizma”.

– Umesto da vatru gasi, on je pali. Njegova rečenica – videću šta ću da uradim – zvuči mi kao udaranje nekakve čežnje. To je nezrelo i nije državnički i nije dobro za ovaj trenutak u kome se CG nalazi. Ako jedan Krivokapić, koji je zaista čovek crkve iv ere ne dolazi na ustoličenje, mislim da Vučiću, koji sam za sebe kaže da nije neki vernik, nije tamo mesto – kaže Sanda Rašković Ivić.

Milo Đukanović u celoj situaciji, kaže naša sagovornica, ispada smešan.

– Pre neki dan sam gledala fotografije Đukanovića u tom cetinjskom manastiru upravo sa mitropolitom Amfilohijem, u vreme kada su još bili u ljubavi i slozi. Predsedniku države, koji treba da bude predsednik svih građana te države, ne priliči da zauzima stranu i da protestuje. On, takođe, bi bio pozvan da gasi vatru, što ne radi. Zašto bi on bio tamo prisutan kad ne dolazi ni premijer CG, Zdravko Krivokapić. Neka dođe tamo verni narod i neka to crkva završi jer je to njen posao. Đukanović se ne ponaša isto ka oi Vučić državnički već zauzima jednu stranu – zaključuje Sanda Rašković Ivić.