Vujo Ilić: Kriza je od 2018, a izbori su u svakom ciklusu sve lošiji i neregularniji

Na jučerašnjoj sednici SNS najavljen je koalicioni sporazum sa SPS, SRS i Zavetnicima, a rečeno je da je kasno za lex specialis, dok se kampanja odlaže zbog formiranja Komisije za sprečavanje članstva Kosova u Savetu Evrope.

Na televiziji N1 Ilić je rekao da očekuje da će se beogradski izbori, koji su već raspisani za 2. jun, tada i održati.

„Ostali lokalni u spektru od maja do septembra. Obično se to dešava tako što se neke skupštine raspuste ranije, kako bi se isstog dana održali izbori. Ima još nekog vremena da se svi preostali lokalni izbori održe kada i beogradski, ali to vreme ističe. Ovo je politička odluka. Ona nije u interesu vladajuće većine i oni će koristiti argumente da je ne sprovedu“, objasnio je politikolog.

Iz perspektive opozicionih stranaka treći zahtev nije krucijalan za one probleme koje smo videli u decembru, navodi.

„Organizovanje migracije birača je proces koji treba vremena. Sve i da se svi preostali lokalni izbori raspišu isti dan, i dalje imate opštine i gradove u kojima su oni već održani. Međutim, vlast ne prihvata treći zahtev jer ne želi da izgleda kao da popušta opoziciji i ispunjava joj zahteve. Vlast postupa sa pozicije moći“, smatra.

Upitan da li bi bila greška da opozicija ne ode na izbore, Ilić smatra da sada nema dobrog izbora.

„Kako se institucionalna i politička kriza od 2018, 2019. sve više produbljuje, sve manje imamo dobrih rešenja. Ako pogledate izbore iz 2022, oni su bili bolji nego 2023. Očekujem da 2024. bude gore nego u decembru. Imamo sve lošije i lošije opcije. Bojkot je jedna od alternativa, ali moja glavna zamerka tome jeste da imamo posla sa vladajućom većinom koja zloupotrebljava demokratske institucije. Ako ljudi kojima je do tih institucija stalo ostave ih drugoj strani, onda od njih dižu ruke“, smatra on.

Na pitanje šta može da reši problem nepoštenih izbora, Ilić kaže da, kada je reč o ispunjavanju preporuka, neke stvari se rade, ali uvek ostaju one ključne.

„Birački spisak (koji je tek sada postao ozbiljan problem) je jedan od primera. Za te stvari treba vremena i zato se govori o odlaganju izbora. Lex specialis je jedan od načina da se to reši. Ne vidim neke podsticaje da vladajuća većina reševa ove probleme“, zaključio je.

Vladina komisija za sprečavanje članstva Kosova u Savetu Evrope

Povodom Vladine Komisije za sprečavanje članstva Kosova u Savetu Evrope, njemu se čini da je ona više za „domaću upotrebu“.

„Čini mi se da je najveći problem u tome što se formalizuje ovo protivljenje. Srbija se formalno suprotstavlja onom što je dogovoreno u Ohridu prošle godine, jer je ta tačka četiri bila vrlo eksplicitna. Tačka koja se ticala ZSO nije bila toliko eskplicitna, ostavila je Kosovu više prostora da, ako se poziva na Ohridski a ne Briselski sporazum, biti mu lakše da to zaobiđe“, rekao je.

Priština poslednjih godina, dodjae, uspostavlja novu realnog na terenu.

„Sad se razgovara o dinaru, što je treća tema u odnosu na sporazume. Time se širi spektar stvari kojim može da se trguje, a pozicija Srbije je sve lošija. Ništa od ovoga ne vodi normalizaciji odnosa, a Kosovo će verovatno postati članica SE. Čini mi se da je formiranje komisije namenjeno domaćoj upotrebi. Na međunarodnom planu teško da će Srbija nešto moći da ostvari“, naveo je.