Vujo Ilić: Vlast će svaki ishod referenduma predstavljati kao pobedu (VIDEO)

O tome šta se zapravo menja ustavnim amandmanima o kojima će se građani izjašnjavati na referendumu koji se održava u nedelju 16. januara, Ilić kaže da nije jednostavno pitanje i da ima puno razumevanje za ljude koji ne mogu da se odluče kako da glasaju.

On objašnjava da se radi o „krupnoj izmeni“ Ustava u delu o pravosuđu koja uređuje osetljivo pitanje odnosa sudske i zakonodavne vlasti, što je za većinu građana teško da isprati i razume, posebno zato što su informacije o referendumu u medijma šture, ova tema nije u vrhu prioriteta a o njoj se najviše oglašavaju političke stranke i vlast i opozicija, čime se glasanje građana na kraju svodi na to koju će političku opciju poslušati.

– Političke poruke o referendumu mogu samo da utvrde građane u navici da se izjašnjavaju prema političkim pitanjima u odnosu na to koju opciju podržavaju, odnosno da li njihova politička opcija kaže da treba da se glasa ili ne. Ako ste za vlast – vi ćete uraditi ono što vlast predlaže, ako ste za opoziciju poslušaćete njih – navodi Ilić.

– Na strani opozicije smo uglavnom videli da se poziva da se glasa „ne“ i tu možemo da razlikujemo dve grupacije. Jedna su desno orjentisane stranke, kao što su Zavetnici, Suverenisti – Dosta je bilo, Dveri, koji kažu da se glasa „ne“ uz različite argumente, pa tako neko kaže da se glasa „ne“ naseljavanju migranata – kaže Ilić dodajući da oni rade slično što i vlast, odnosno oni iz vlasti koji pozivaju da se glasa „ne“.

Druga grupacija u opoziciji koju on prepoznaje su levo-orjentisane stranke i pokreti, kao što su Ne davimo Beograd, Pokret slobodnih građana i Socijaldemokratska stranka.

– Neke od njih pozivaju da se glasa „ne“ sa obrazloženjem da je to „ne“ Vučićevom Ustavu. I postoji treći deo opozicije – one stranke koje se nisu odredile, među njima Demokratska stranka ili Narodna stranka koja je iznela svoj stav i pozvača građane da glasaju po svojoj savesti – primećuje Ilić.

Politkolog primećuje da je tema ustavnih izmena pitanje oko koje i vlast i opozicija mogu biti podeljene, pa zbog toga vidimo i disonantne tonove u vlasti i one koji pozivaju da se glasa protiv. Podele glasača na osnovu toga kojoj će političkoj opciji dati poverenje, prema oceni Ilića, ne vode nužno u atmosferu u kojoj se od referenduma pravi „pokazna vežba“ za predstojeće aprilske izbore na svim nivoima.

– Referendum neće biti pokazna vežba za to da li su građani uz vlast ili uz opoziciju jer je referendumska kampanja specifična – nje praktično i da nije bilo. Pitanje referenduma je u medijima u potpunom zapećku, nema velike mobilizacije glasača, ni na strani vlasti ni na strani opozicije. Ovo je pre test toga koliko vlast može da izvuče glasača na glasanje bez aktivne kampanje – naglašava politikolog.

U prilog tome, on navodi istraživanja koja pokazuju da najveći broj glasača u Srbiji kao motiv za izlazak na glasanje na bilo kojim izborima navode osećanje građanske dužnosti.

– To znači da izlazak na birališta za njih nije pitanje da li se slažu sa nekom politikom, da li žele da utiču na ustav i zakone već glasaju zato što ih je država pozvala i glasaće onako kako su im iz vlasti poručili – navodi on.

Dodatna specifičnost ovog referenduma na koju naš sagovornik ukazuje jeste što postoje samo tri zvanično registrovana organizatora referendumske kampanje.

– Po zakonu o referendumu, svako ko vodi kampanju trebalo bi da se registruje, za sada su to samo tri pravna lica uradila. Prvi je Ne davimo Beograd, drugi su Suverenisti a treći je Obraz, što je jedan ozbiljan kuriozitet, jer se radi o organizaciji koja je zabranjena, ali je uspela da se ponovo registruje pod istim imenom, na istoj adresi – naveo je Ilić.

On ističe da bi oko ovog problema trebalo da postoji aktivna uloga Republičkog javnog tužioca koji bi trebalo da traži ponovnu zabranu registrovanja pod istim imenom.

Iako referendum, po njegovoj oceni, nije pokazna vežba za pitanje podrške građana vlasti ili opoziciji, sa druge strane, Ilić primećuje da sprovođenje glasanja o Ustavu može da bude dobra pokazna vežba za kontrolu izbornih nepravilnosti za izbore koji će se održati u aprilu.

– Radi se o nekoj vrsti testa kako će se formalno i u praksi održati glasanje i biće zanimljivo uporediti to sa aprilom. Moguće je da se na referendumu neće desiti puno onih stvari koje su inače problematične, kao što su paralelni spiskovi, bugarski vozovi… Očekuje se manje akvih praksi i manje političke polarizacije ali to ne znači da će proći u najboljem redu. Drugo pitanje je koliko će ljudi u biračkim i glasačkim odborima biti kompetentni da nadgledaju ceo proces – navodi Ilić.

Izostanak referenduma na Kosovu – gubitak suvereniteta za Srbiju?

Kao posebno problematičan deo sprovođenja referendumskog glasanja, Ilić ističe to što državljanima Srbije na teritoriji Kosova nije omogućeno da se izjasne o Ustavnim amandmanima, već se sada spekuliše o mogućnosti da Srbiji sa KiM dođu na biračka mesta sa druge strane administrativne linije sa Srbijom.

– Tri dana do dana glasanja mi ne znamo kako će, i da li će uopšte biti organizovano glasanje na Kosovu. Paradoks svega toga je da se glasa o Ustavu koji u preambuli naglašava da je Kosovo i Metohija deo Srbije, a ovo pokazuje da Srbija zapravo nema suverenitet, jer suverenitet ima onaj ko donosi poslednju odluku – kaže Ilić uz podsećanje da su vlasti u Prištini te koje su odlučile da neće biti glasanja.

Država Srbija se nalazi u nezgodnoj poziciji po njegovoj oceni jer rizikuje da ponovo dože u koloziju sa Ustavnim sudom, koji je već doneo presudu da ni raniji način sprovođenja galsanja na Kosovu – kada se tamo glasalo a izborni materijal prebrojavao sa srpske strane administrativne linijie – nije bio u skladu sa Ustavom Srbije.

– Srbija će ili postupiti protivno odluci organa u Prištini, ili će postupiti suprotno prethodnoj odluci Ustavnog suda i opet uraditi nešto zbog čega bi Ustavni sud mogao da kaže da glasanje nije sprovedeno u skladu sa zakonom. Naši građani na Kosovu jesu državljani Srbije, oni treba da glasaju i njima bi trebalo da se omogući da glasaju. Ovo je veoma kompleksna i politički osetljiva situacija, ali predlozi da se glasa poštom ili prebacivanje građana preko opštinskih linija ne bi trebalo da bude način da se to rešava – naglasio je Ilić.

Vlada treba da omogući glasanje u inostranstvu

Glasanje u dijaspori takođe je jedan od problema koji se pojavio u vezi sa sprovođenjem referenduma. Ilić u vezi sa tim napominje da ne treba sada ulaziti u pitanje da li dijaspora treba da ima pravo da glasa, što je bio predmet pojedinih polemika, već da dok postoji to pravo, država Srbija mora da se postara da građani mogu da ga uživaju-

– Svi državljani Srbije treba da imaju biračko pravo i država treba da im izađe u susret i da im omogući da učestvuju u politčkom procesu. Ove godine u dijaspori postoji 10 mesta za glasanje u deset država, uglavnom je to stara dijaspora – Austrija, Nemačka, Italija, zemlje gde ima najviše naših ljudi. Mislim da bi problem za ostale mogao da se reši tako što bi se sva diplomatska konzularna predstavništva otvorila za glasanje bez obzira na broj prijavljenih biračak jer je to dozvoljeno u nekim izuzetnim situacijama. Građanima koji su u inostrantvu treba da se omogući da glasaju jer je to njihovo pravo veće od cene koja treba da se plati da bi se otvorilo biračko mesto – smatra Ilić.

On dodaje da taj zahtev treba da bude upućen Vladi Srbije jer ona donosi konačnu odluku.

Birački spiskovi – teorija zavere ili izborna krađa? 

Odgovarajući na pitanja čitalaca, Ilić je razrešio neke dileme i mitove u vezi sa biračkim spiskovima, i naglasio da postoje terminološke razlike između izbora i referenduma – dok na izbore izlaze birači i postoje biračka mesta, birački odbori, na referendumu su to glasači, glasačka mesta, glasački odbori.

– Ono što našu javnost veoma zbunjuje i oko čega se gradi ta fama o biračkom spisku jeste neusklađenost brojeva birača u biračkom spisku i procene punoletnih stanovnika. RIK je objavio da ima 6,5 miliona birača a Republički zavod za statistiku procenjuje da u Srbiji ima 5 miliona 670 hiljada punoletnih stanovnika. Postoji razlika od pola miliona do milion stanovnika što nikako nije mali broj i to je veoma plodno tle za različite spekulacije i teorije zavere. Obično se govori o fantomskim biračima ili mrtvima koji glasaju – podsetio je on.

Ilić kaže da jedno objašnjenje jeste da iza te razlike u brojkama stoji neka vrsta izborne prevare, a da sa druge strani nadležni ministri uveravaju kako birački spisak nikad nije bio ažurniji te da su građani u poziciji da moraju da biraju kojoj od te dve verzije će verovati.

– Mi kao istraživači kažemo da se ne radi ni o jednom ni o drugom, već o dve baze podataka koje se prave na različite načine od strane različitih organa vlasti. One bi u idealnom svetu trebalo da se poklapaju ali se u realnom ne poklapaju. Osnovni razlog za to jesu migracije stanovništva. Veliki broj naših građana se odselio iz zemlje i ne ulaze u taj broj stanovnika po popisu, ali imaju prebivalište i biračko pravo ovde – ukazao je politikolog.

On dodaje da postoje načini da se reši ovaj problem ali su oni „politički skupi“ i vlast nikada nije pokazala volju da se time bavi.

Ilić je komentarisao i ideju postavljanja kamera na mesta gde se preobrajavaju birački odnosno glasački listići koju je izneo neko od čitalaca u pitanjima a koja se i ranije pojavljivala kao tema u javnosti.

– Kamere su mač sa dve oštrice. Kod nas je bilo kakvo snimanje na biraćkim mestima zabranjeno jer se na taj način štiti tajnost glasanja. Ustav kaže da je glasanje lično i tajno a ukoliko uvodite kamere vi povećavate mogučnost da će ta tajnost biti narušena. Zanimljivo je pitanje da li bi trebalo da rad Republičke izbprne komisije ili podkomisija bude sniman kamerama, jer njihov rad svakako treba da bude javan – naglašava Ilić.

On snimanje rada biračkog odbora kamerama posmatra kao granični slučaj.

– To mi je na ivici jer se radi o izbornom materijalu koji može da se veže za građane i tu postoji mogućnost za zloupotrebe – objasnio je Ilić.