Vujošević: Sećam se gospodskog Beograda, sa kafanama bez batinaša

Poziv Tadića da bude nosilac liste i tako pomogne koaliciju, prihvatio je zbog korektnih odnosa koje imaju još iz vremena kada je bio predsednik Srbije. Za Tadića kaže da je uvek bio korektan, da se demokratski ponašao, kao i da je znao da ogospodi čoveka sa kojim sedi.

Naveo je da nema nameru da se bavi politikom dalje od onoga koliko treba da se bavi svaki slobnomisleći čovek, jer se politika bavi njime i svim njegovim delatnostima.

“Zelena agenda je pitanje života i smrti“

Govoreći o pitanjima grada naveo je da planirani metro ne bi rešio probleme saobraćaja, da je dosta novca potrošeno na mnogim projektima, poput Trga Republike, Autokomande i Slavije, bez efekta, uz korupciju i netransparentnost.

Kaže da se zelene površine moraju zaštiti, da se Beograd ne sme širiti ka vodoizvorištu, ali i da glavna ideja ne sme da bude profit.

“Zelena agenda je pitanje života i smrti“, poručio je Vujošević.

Ipak, navodi i neke dobre projekte prethodne gradske vlasti, poput – otvaranja Narodnog muzeja i Muzeja savremenih umetnosti.

Spomenik Stefanu Nemanji ne bi pomerao, jer je to pre svega spomenik koji budućim generacijama treba da svedoči o ovom vremenu. Kalemegdan bi apsolutno zaštitio, dok za Beograd na vodi kaže da je kao Dubai na pesku koji je zaklonio siluetu starog Beograda nehumanom arhitekturom.

Napomenuo je da “Beograd mora da se gradi, ali moraju da se zadržavaju one lepe stvari koje su na atraktivnim lokacijama poput one na kojoj je Beograd na vodi, poput Krunske ulice koja je napadnuta takođe“.

Ne može da vidi ništa što je ova vlat izgradila, a da treba da se ruši, iako ima loših projekata.

Upitan gde sebe vidi ako “Ajmo Ljudi“ bude činila buduću gradsku vlast, odgovara da mu to preterano lično i nije bitno, ali da bi mogao da se bavi oblastima sporta, borbe protiv korupcije, kao i pitanjima invalida.

“Pošto ne podnosim lako određene stvari koje mi se čine da nisu poštene, ako bi učestvovali u vlasti morao bih dobro da razmislim da li bih ja učestvovao ili ne“, odgovorio je i napomenuo da učestvovanje u kampanji smatra hrabrim gestom.

“Strahu se gleda u oči“

“Strahu se gleda u oči“, naveo je Vujošević, govoreći da ne razume one koji ne žele da glasaju. Apstinente poziva da makar glasaju za SNS.

“Imajte stav, nemojte da budete iznad sitaucije, a posle da kritikuje. Ne tražite idealnog“, poručio je Vujošević.

Vladetu Jankovića veoma poštuje, jer je u tim godinama pristao da bude kandidat.

Smatra da na njegovu sportsku karijeru politika ne mođe da baci ljagu, te da mu je preporuka to što je pošteno i uspešno radio svoj posao. To mogu da vide i navijači Partizana i Crvene Zvezde, a dodao je da je založio svoje ime i rad kad je na ove izbore izašao.

Misli da ne može da računa na glasove svih Parizanovaca, ali i da može da računa na glasove nekih Zvezdaša, ne zbog njihove pripadnosti klubu, već – “jer znaju sa kojim je poštenjem javno i iskreno sam govorio o svojim stavovima koji nisu bili u funkciji komoditeta, niti tad, niti sad“. Napomenuo je da je ovo pitanje iznad Partizana i Zvezde.

Govoreći o šansama opozicije na izborima rekao je da “gospodski boriti za unapred izgubljene stvari“.

O duhu Beograda

“Duh grada je vezan za duh vremena. Sećam se nekog Beograda koji je bio multinacionalan. Svako ko je dolazio bio je prihvaćen, a ti koji su dolazili su bili spremni da se uklope u ono što je Beograd predstavljao, bez da nameću neke svoje standarde.

Kada je kultura u pitanju, bilo je manifestacija koje su zadovoljavalje potrebe ljudi gladnih novih stvari. SKC je prestavljao avangardnu umetnost. Bio je jedan od nosilaca umetnosti.

Učtivost u saobraćaju. Kafane bez batinaša.

Sećam se pričali su mi kad sam bio mali da može da se spava u parku. Sad to razumem – govorilo se o bezbednosti čoveka, da drugog čoveka niste ugrožavali svojim ponašanjem i shvatanjem slobode. Setimo se Andrića, Crnjanskog, Kiša, kvaliteta fubdalske lige. Prosto, nije profit vladao u toj meri“, priseća se on.

“Grb na muralu Ratka Mladića nije grb Partizana“

Ocenjuje da se nezadovoljstvo statusom artikuliše u nacionalizam, nesvojstven duhu Beograda, koji se ogleda i u muralima.

Za grb iza na muralu Ratka Mladića kaže da to nije grb Partizana – jer se na njemu nalazi petokraka, a iza Mladića je pregažena kokoška.

“Više bih voleo da su ti mladići koji to crtaju otišli na sahranu Momčilu Vukotiću (proslavljeni fudbaler Partizana), iako je kiša bila, kada je vrlo malo ljudi bilo na Topčiderskom groblju“, rekao je i dodao da su ti mladići izmanipulisani.

Muralu Mladića tu nije mesto jer – “to je čovek koji je učestvovao u građanskom ratu koji treba da zaboravimo da bi mogli da živimo. Da se ne veličaju ti ljudi koji su u njemu učestvovali, koji su na neki način i njegove žrtve i koji su izgubili u nekom momentu samokontrolu i osećaj realnosti“.

“Taj rat nije moj rat, niti sam koga delegirao da njemu učestvuje, niti sam učestvovao. Pokušavam da ga shvatim poziciju svih ljudi i nijedan zločin ne opravdam“, kategoričan je.

Na opoziciju gleda kao na reprezentaciju koja deluje protiv velikog protivnika, favorita u prednosti, ali napominje da se utakmica igra 40 minuta.

“I kada izgleda izgubljeno u Zagrebu, Kecman može da da onu trojku sa celog terena“, kaže.

Intervju je prekinuo rekavši da mu je to treća aktivnost toga dana i da nije više u kondiciji da bude na nivou kojim je zadovoljan. Emisiju je završio porukom “Ajmo ljudi, moramo ujedinjeni za pobedu Beograda“.