Vuk Drašković: Bes omladine razjarile tajne službe

Tada je Srbija bila u Jugoslaviji. Suštinski, međutim, i bes nas 9. marta 91. godine i bes današnje omladine razjarile su svemoćne tajne komunističke službe i njihovi propagandni štabovi laži i mržnje. Gnev mladih koji danas demonstriraju usmeren je, takođe, protiv medijskih bastilja nedemontiranih službi bezbednosti koje vrše lobotomiju nad milionima građana Srbije“, kaže za Danas Vuk Drašković, prvi čovek Srpskog pokreta obnove, odgovarajući na pitanje imaju li današnji protesti sličnosti sa onim koje je on predvodio 9. marta 1991.

Ima li razlike?

– Već sam spomenuo neke razlike. Dodaću i tu razliku da sadašnje demonstracije organizuju demonstranti, a ne političke stranke. Ne znam koliko to samoorganizovanje preko šarolikih društvenih mreža može da potraje i sa kakvim ishodom.

I ovi demonstranti danas traže smenu rukovodstva RTS i RTV. Kolike su im šanse da do te smene dođe samo protestnom šetnjom?

– Glavne TV i medijske bastilje danas, ipak, nisu pod kontrolom države, nego su pod kontrolom Službi bezbednosti koje su isturile svoje ljude kao navodne vlasnike. Tamo se obavlja sistematično zaglupljivanje i oslepljivanje naroda, gaženje svih moralnih principa, promovisanje zločina i zločinaca za uzore nacije, miniranje evropskog druma na kome je Srbija.

I sami ste ovih dana na Tviteru napisali „Onda CIA, sada Soroš. Onda Velika Srbija, sada Majka Rusija. Izgubljena četvrtina veka“. Šta ste pod tim mislili?

– Da. Svi protivnici vlasti ovde su, uvek, zapadni plaćenici. Niko ovde nije nikada proglašen za plaćenika službi sa Istoka, iako je u dramatičnom narastanju upravo ta propaganda. Gotovo svi zagovornici tragičnog projekta Velike Srbije iz devedesetih sada se ogrću šinjelom priključenja Rusiji. Ovde ništa ne znamo o Rusiji, koja, takođe, demonstrira i traži demokratiju, slobodu, Evropu. Ja sam sa tom Rusijom.

Veliki revolt među tviterašima izazvao je Vaš tvit: „Ja sam devedesetih plaćao demonstrante, CIA mi dala vilu na Ženevskom jezeru. Sada, novi demonstranti, a stari inkvizitori“?

– Devedesetih su demonstrirale stotine hiljada, a režimska propaganda tvrdila je da sam ja plaćao sve njih, parama CIA, i da je CIA meni poklonila i vilu na Ženevskom jezeru. Sada finansijer nije CIA, nego Soroš. Isti inkvizitori kao i pre četvrt veka, isti rukopis.

Mnogi su vam zamerili što ste sa „tim inkvizitorima u koaliciji“?

– Ti inkvizitori su nereformisane i nerazvlašćene Službe bezbednosti iz 90-ih i njihova moćna mreža. Nisam sa njima u koaliciji, nego se, koliko mogu, borim protiv njih. Aleksandar Vučić je probudio nadu u slom tog Levijatana, kada je odlučno zaokrenuo ka Evropi i kada je najavio otkrivanje i procesuiranje svih zločina Službi bezbednosti, zločina državnog terorizma, od ubistva novinara Slavka Ćuruvije, Dade Vujasinović i Milana Pantića, pa do masakra nad srpskim mladićima u kafiću „Panda“ u Peći. Snažno sam ga podržao. Snažno sam podržao njegovu bitku za sporazum sa kosovskim Albancima, strateško pomirenje i partnerstvo Srba i Bošnjaka, ekonomsko sjedinjavanje država nastalih na razvalinama Jugoslavije. Nažalost, inkvizitori o kojima govorim sprečavaju ostvarenje ovih velikih ciljeva. Suđenje ubicama Slavka Ćuruvije Služba pretvara u svoj rijaliti i ruganje žrtvi. Na rasvetljavanju zločina Crvenih beretki nad srpskim mladićima u kafiću „Panda“ ništa se ne radi, a sistematski se zataškavaju i ostali zločini državnog terorizma iz 90-ih. Umesto pomirenja u regionu, propagiraju se mržnja, čak i novi ratni planovi. Nisam u koaliciji sa tim zlom, ali smo svi, nažalost, zarobljeni u mreži tog pauka koji razara Srbiju.

Pojedini analitičari tvrde da su ove demonstracije izraz izneverenih očekivanja u prošlosti. Da li ste Vi mogli da uradite više nego što ste učinili?

– Mediji, nesređeni birački spiskovi, zatvoreni dosijei Službi bezbednosti… To su neizlečene rak-rane. Nismo ih mogli lečiti do pada Miloševića, nego posle 5. oktobra. Tada smo mogli sve, a nije učinjeno ništa, i to ne mojom krivicom. Do 5. oktobra, dok je SPO predvodio narodni bunt, nisam mogao više da učinim u vađenju Srbije iz jame. U borbi za taj cilj dao sam sebe celoga, živote najbližih, tolike žrtve i stradanja hiljada ljudi koji su me pratili. Sve to, izvesno, ne bi bilo uzaludno, ne bi prohujalo sa vihorom, da u jesen 2000, posle budvanskog atentata na mene, više od 600.000 ljudi nije napustilo SPO i sebe, pa su glasali za koaliciju DOS – DB – Legija.

Delite li mišljenje opozicije da je ova vlast glavni krivac za demonstracije, jer u toku predsedničke kampanje nije obezbedila ravnopravne uslove za sve, već je samo Vučić favorizovan?

– Delim svoje mišljenje da je u državi koja stremi članstvu u EU izborna kampanja morala da nalikuje kampanjama u evropskim državama. Tu naročito ističem ponašanje medija. Trebalo je organizovati i TV rasprave o programima kandidata, njihove duele. U evropskim demokratijama kandidat vlasti nije favorizovan.

Vi ste podržali Vučića i SNS. Da li i dalje ostajete pri tom stavu?

– Sve dok se Aleksandar Vučić drži evropskih orijentira ima moju podršku, ali i protivljenje svemu što te orijentire izokreće u drugom smeru. Mislim da takva podrška zaslužuje poštovanje.

 Za razliku od Miloševića, Vučić na demonstrante nije poslao policiju, vodene topove i suzavac. Kako to komentarišete?

– To je demokratsko i mudro ponašanje.