Vuk Drašković o autobiografiji „Ožiljci života“: Ponovo sam proživljavao sve premlaćene, ubijene i zlostavljane zato što su išli sa mnom

– Teško je bilo odlučiti se da napišem ovu knjigu zato što sam se, dok sam je pisao, setio svih ubijenih u porodici, ubijenih u stranci, to su bili eskadroni smrti po naređenju šefa države. Ponovo sam proživljavao sve premlaćene iz SPO, desetine i destine ubijenih, hiljade i hiljade zlostavljanih zato što su išli sa mnom. Preživljavao ponovo ubistvo velike i divne države koja se zvala Jugoslavija i istovremeno sam osećao krivicu, za one godine krajem osamdesetih kada sam i sam doprinosio pripremanju lomače i za Jugoslaviju i za Srbiju i za sve nas.Ne opravdava me to što sam bio nesvestan. Nisam znao kuda sve vodi kada sam bio član i to elitni, neka vrsta ikone tog kluba srpske nacionalne inteligencije gde su bili akademici, vodeći pisci, vladike, žurnalisti…Sedlali su konja za novog Karađorđa i cara Dušana koji se zvao Milošević, rekao je Drašković gostujući na televiziji K1.

Prema njegovim rečima, bio je neka vrsta nade nacionalne dok je timario konja za vožda velike Srbije i odbačen i prezren istoga trena kada ih ih izdao, kada je premerio i shvatio kuda sve to vodi i tada je zagazio u krvavu političku arenu, osnovao SPO i krenuo na zlo i zlo je krenulo na mene.

– Zato je bilo teško pisati. Ipak, u mom životu ima dosta godina koje bih nazvao srećnim. To su bile godine studija, godine provedene u agenciji Tanjug. Sećanje na sreću nikad nije sreća. Samo je sećanje na bol uvek bol. Sreća prolazi, bol ne prolazi, rrekao je Drašković.

Na pitanje ko je krivac za Kosovo, prema rečima Vuka Draškovića, sve što je kosovski mit je živo i sada, kao što je živo bilo i u godinama njegovog detinjstva.

– Ništa nije ugroženo, ništa od toga nije bombardovano niti rezolucijom 1244 oduzeto Srbiji. Kosovo je krivac za gubitak Kosova, krivac za NATO bombardovanje je režim koji je skrivio i nesreću čitave Jugoslavije, govorim o režimu Slobodana Miloševića. Sedeo sam u Miloševićevoj vladi, prihvatio sam tu funkciju da bih sav svoj ugled koji sam imao u zapadnom svetu uložio u odbranu Kosova i sprečavanje bombardovanja. I svedočim da nam je u Rambujeu obećan bio garantovano ostanak Kosova u sastavu Jugoslavije, ostanak naših policijskih i vojnih snaga, državnih institucija Srbije, navodi Drašković.

Kako ističe, uz obavezu da se prekine teror nad Albancima i uz obavezu da oni dobiju status na kojem ću ja kasnije insistirati uzaludno, više od autonomije, a nešto malo manje od nezavisnosti. Milošević je to odbio, želeći verovatno da izgubi Kosovo.

– On mi je to rekao, ja o tome u knjizi pišem. Imao sam dramatičan razgovor kada sam ga (Miloševića) ubeđivao, doleteo je iz Pariza da naredi Milanu Milutinoviću, tadašnjem predsedniku Srbije koji je bio šef naše delegacije u Rambujeu da potpiše tu prvu verziju rusko-američko-evropsku, koja nam je bila ponuđena na potpis uz pretnju da ako je odbije – dobićemo goru varijantu. On je odbio i u jednom trenutku je rekao, ja o tome svedočim, da nam je Kosovo kamen oko vrata i da bi gubitkom Kosova dobili priliku da podstaknemo antizapadna raspoloženja u zemlji, da podstaknemo okretanje ka Rusiji i Belorusiji i da za gubitak Kosova okrivimo Zapad i okrivimo SAD. Dobro je to prognozirao, to se desilo. To je stvarnost. Danas 90 odsto Srba veruje da nam je SAD otela Kosovo, da nas je Amerika bombardovala: bombe i rakete bile su bombe i rakete NATO pakta, ali punjenje svake od tih bombi i projektila bilo je Miloševićevo. Ja znam da rizikujem i ovim što govorim sada, da rizikujem i tom knjigom. UDBA, KGB srpsko-ruska, nepromenjena od 1945. godine je epicentar zla na ovim prostorima – rekao je Drašković u „Uranku“.

Drašković kaže i da je Beograd odbio mnoge ponude sa Zapada.

– Odbili smo ponudu koja je stigla krajem osamdesetih iz Zagreba i Ljubljane o asimetričnoj federaciji. Kazali smo „ne“ predlogu tadašnje evropske zajednice da prečicom uz demokratske reforme u Srbiji uđemo u Evropsku zajednicu. Kazali smo „ne“ i ponudi iz Vašingtona da prečicom uđemo u NATO alijansu i da se sačuva Jugoslavija. Jer se države koje uđu u NATO ne razbijaju…

Na pitanje šta nam se danas nudi, rekao je:

– Predsednik Srbije je pre neki dan rekao da je Putin spustio zavesu i sada mi moramo da biramo sa koje strane zavese ćemo biti. Sa strane civilizovanog sveta u kojem takođe nije sve savršeno ili diktatorskog sveta u kojem se vrši teror, vrše zločini nad sopstvenim stanovništvom – istakao je Drašković.

Da li imamo dilemu i da li se dvoumimo, bilo je danas pitanje Jovane Joksimović, na šta je Drašković ironično odgovorio da nema dileme, da smo se opredelili za „civilizaciju“ .

– Otpor ovoj suludoj, po mnogo čemu nacističkoj agresiji tih trupa KGB-ovih, putinovskih na Ukrajinu mnogo je veći u Rusiji ili Belorusiji nego što je u Srbiji. U Srbiji narod fanatično podržava tu agresiju da bi fanatično podržali ubistvo i nestanak Ukrajine. Verovatno i Evrope. Ovde se zadnjih 20 godina sprovodi ispiranje mozgova, putinofilija. Putin se ovde usisao u mozgove ogromne većine ljudi kao natčovek, kao mesija, kao nada naroda u Srbiji. Od naroda u Srbiji sakrivena je istina o onome što se događalo negde posle 2008, 2009. u toj Putinovoj Rusiji. Ja sam takođe bio šokiran. Desio se KGB. Pomislili su: Sa nama je gotovo, sa našim zločinima, sa našom moći, sa našom diktaturom je gotovo jer Rusija postaje demokratska zemlja i u toj demokratskoj zemlji neće biti nas, bićemo u zatvorima, otvoriće se knjige smrti o našim zločinima. Putin se međutim susreo sa tezom da bi demokratija uništila Rusiju. Putin je prešao na tu stranu. Upoznao sam neke od tih fanatika u Moskvi, a kada sam pričao sa njima mislio sam da su drogirani, rekao je Drašković.