Preživeo dva atentata, ostao veran četništvu: Po čemu će se pamtiti Vuk Drašković kao lider SPO?

On je podneo ostavku na funkciju lidera SPO, a na tom mestu će ga, kako je objavljeno na sajtu stranke, naslediti Aleksandar Cvetković.

Preživeo je dva atentata, napisao brojne knjige, a trag je ostavio i s obe strane ideološkog spektra i onog nacionalističkog i onog građanskog.

Bivši je novinar Tanjuga i dopisnik iz Zambije, ali je povučen nakon što je loše izveštavao o Rodezijskom građanskom ratu, što je dovelo do diplomatskog skandala. Bio je i lični sekretar i šef kabineta predsednika Veća Saveza sindikata Jugoslavije i člana CK SK Mike Špiljka.

Od komuniste do nacionaliste, osniva 1990. Srpski pokret obnove, stranku koja dala doprinos buđenju četništva u vremenu nacionalističkih pobuda u raspadnutoj Jugoslaviji.

SPO je prošao dugačak put od jedne od vodećih opozicionih stranaka Miloševićevog režima, do koalicije sa Aleksandrom Vučićem. Ali promenili su se i Drašković i Vučić.

Da li bi neko ko proteklih godina, pa i decenija sluša Draškovića kako kritikuje Rusiju i njihov uticaj u Srbiji, šalje Srbiju u NATO i EU, osuđuje ratne zločince, rekao da je taj isti predsednik SPO s početka devedesetih u Novom Pazaru održao govor u kome je poručio da onaj koji „ovom Raškom zemljom stegne turski barjak, ustaški barjak, albanski barjak ili bilo čiji barjak sem srpskog ostaće i bez barjaka i bez ruke“, da bi onda 1992. nosio na ulicama Beograda crni flor za Sarajevo koje se nalazilo pod opsadom.

Ili da je 1991. godine SPO osnova „Srpsku gardu“, paravojnu formaciju pod komandom Đorđa Božovića Giške i Branislava Matića Belog. „Srpska garda“ učestvovala je u ograničenom broju u ratnim sukobima u Hrvatskoj i BiH u drugoj polovini 1991. i početkom 1992. godine.

Četništvu je i danas ostao veran, poštujući vođu Jugoslovenske vojske u otadžbini Dražu Mihailovića. Zalagao se za istorijsko pomirenje između Srba partizana i Srba Ravnogoraca (četnika), bez obzira na krupne razlike.

Iako je ova stranka bila jedna od vodećih tokom opozicionih demontracija devedesetih godina, učestovala u koaliciji „Zajedno“, a sam Drašković špartao Srbijom sa Vesnom Pešić i Zoranom Đinđićem, pa i organizovao demonstracije 9. marta, našao se Drašković i u koaliciji sa Miloševićem.

Preživeo je dva atentata, jedan u Budvi i jedan na Ibarskoj magistrali. Za onaj na Ibarskoj magistrali kao nalogodavac u presudi označen je sam Slobodan Milošević.

Ušao je u saveznu vladu 1999. godine i postao potpredsednik zadužen za međunarodne odnose. Zapažen je ostao njegov ministarski nastup na CNN-u. Tokom NATO bombardovanja Drašković se uključio u program ove televizije, govoreći na engleskom. Govorio je o prkosu NATO bombardovanju, odnosno okupljanima i koncertima na mostovima i trgovima.

Sa sebi svojstvenom odsečnošću i teatralnošću “kralj ulica i trgova”, kako ga je jednom opisao pesnik Matija Bećković poručivao je da “power of law must win, not law of power”. Poznata je i ona čuvena “don’t mix grandmothers and frogs”.

Drašković je učestvovao je i osnivanju DOS-a ali je na predsedničkim izborima nije podržao Koštunicu, već je kandidovao Vojislava Mihailovića, koji osvaja manji broj glasova, a nakon čega SPO gubi onu prethodnu popularnost. Mihailović je danas predsednik Pokreta obnove Kraljevine Srbije, stranke nastale cepanjem iz SPO, zbog toga, kako su POKS-ovci tada govorili, što im Drašković svojim javnim istupima „ugrožava“ koalicije sa naprednjacima.

Ušao je u Skupštinu 2004. u koaliciji s Novom Srbijom Velimira Ilića, a 2004. postaje ministar spoljnih poslova Srbije i Crne Gore, da bi nakon izlaska Crne Gore, funkciju zadržao u Vladi Srbije. Kasnije je sarađivao i sa Liberalno-demokratskom partijom Čedomira Jovanovića u okviru „Preokreta“. Zagovornik je prihvatanja faktičkog stanja na Kosovu, a u njegovim knjigama dominira monarhistički i četnički element.

SPO je i danas u faktičkoj koaliciji sa SNS-om, odnosno, s obzirom da nije bilo koalicionog sporazuma sa SNS, dvoje poslanika ove stranke u Skupštini su mandat osvojili na kvoti naprednjaka. Supruga Vuka Draškovića, Danica nalazi se u vrhu Naftne industrije Srbije.