VUK JEREMIĆ: Albanci pokušavaju da prekroje istoriju

On je naglasio da je jedan od nacionalnih prioriteta Srbije zaštita ugroženog kulturnog nasleđa, posebno na Kosovu i Metohiji, i istakao vodeću ulogu Beograda u promociji i produbljivanju regionalne saradnje, kao suštinske komponente mira, stabilnosti i pomirenja.

Jeremićje zahvalio Uneska i donatorima na angažovanju u obnovi srpskog nasleđa na Kosovu i podsetio da su albanski ekstremisti, u proteklih 10 godina, uništili više od 150 crkava i manastira, među kojima i 35 u vreme martovskog pogroma nad Srbima 2004.

Predstoji još mnogo posla, jer je srpsko nasleđe na Kosovu i dalje ugroženo, ocenio je Jeremići predvideo da će proces obnove crkava i manastira, koji se odvija pod okriljem Uneska, ohrabriti povratak raseljenih Srba.

Da bi se to dogodilo, poručio je Jeremić, Unmik i Euleks moraju stvoriti bezbedno okruženje za povratak raseljenih, jer će se, u suprotnom, crkve i manastiri, poput crkve Bogorodice Ljeviške, koja je uvrštena na listu svetske kulturne baštine, vremenom pretvoriti u muzeje.

Jeremić je upozorio da je potreba očuvanja srpske baštine na Kosovu i Metohiji, koja ima univerzalni karakter i značaj, postala još veća posle odluke secesionističkih vlasti u Prištini da jednostrano proglase nezavisnost 17. marta 2008.

Komitet za svetsku baštinu, prema rečima Jeremića, odložio je donošenje odluke o srednjovekovnim spomenicima na Kosovu, zbog pritiska da veštački odvoji ovaj temeljni deo srpskog nasleđa od ostalih delova Srbije.

Želeo bih da zahvalim svima u Unesku koji su doprineli da ne uspe ovaj pokušaj politizacije kulturnog nasleđa, naglasio je Jeremić i ocenio da takva kršenja međunarodnog prava i prakse Uneska mogu samo da vode u neproduktivne podele.

Srpski manastiri nikada ne smeju postati pioni u opasnoj igri stvaranja identiteta, poručio je Jeremići ukazao da na Kosovu, nažalost, ima takvih pokušaja.

Tvrdnje Prištine da je srpsko pravoslavno nasleđe iz srednjeg veka zapravo nasleđe kosovskih Albanaca predstavljaju pokušaj prekrajanja istorije, koji mora biti osuđen na najodlučniji mogući način.

Međunarodna zajednica i Unesko ne smeju biti pasivni, napomenuo je Jeremići upozorio da je kulturno čišćenje neprihvatljivo. Zaštita i unapređivanje kulturnih dostignuća čovečanstva veliki je izazov pred svima nama, naglasio je Jeremić i zaključio da je krajnje vreme da se ponovo posvetimo ovom uzvišenom cilju.

Zamena kulturnog identiteta

Pariz – Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić juče je u Parizu izrazio neslaganje sa pokušajem da Komitet Uneska za svetsku baštinu svrsta srednjovekovne srpske manastire na Kosovu u „srednjovekovno nasleđe Kosova“. „To je apsolutno neprihvatljiv pokušaj zamene kulturnog identiteta, na veštački način“, rekao je Jeremić, posle učešća u radu Izvršnog saveta Uneska. „Možemo imati neslaganja oko pitanja statusa Kosova, to je politička razlika, ali kada je rečo klasifikaciji verske i kulturne baštine i nasleđa, tu ne bi smela da postoji bilo kakva dilema“, poručio je Jeremić. Srpski šef diplomatije je najavio da će se Beograd svim diplomatskim sredstvima boriti „protiv svakog pokušaja kulturnog čišćenja i krivotvorenja istorije“. „To je pokušaj grupe zemalja da se godišnji izveštaj o ugroženim manastirima Srpske pravoslavne crkve na Kosovu nazove ‘Stanje srednjovekovnih svetinja Kosova’“, objasnio je Jeremić i naglasio: „To su srpske svetinje, svetinje SPC“. Jeremić je ocenio da se radi o „skandaloznom pokušaju zamene kulturnog identiteta“, kakav se nikada nije dogodio u okviru Uneska. „Nećemo dozvoliti da se dogodi ni sada“, rekao je Jeremić, konstatujući da velika većina zemalja u tome podržava Srbiju.

Podneske uložilo 35 država

Hag – Međunarodni sud pravde u Hagu saopštio je sinoćda je 35 država, članica UN, tom sudu predalo podneske u postupku za ocenu zakonitosti jednoglasnog proglašenja nezavisnosti Kosova. Pored tih zemalja, podnesak su uložile i privremene vlasti Kosova, koje su nezavisnost te pokrajine jednostrano proglasile u februaru prošle godine. Prema redosledu kojim su primljeni u sekretarijatu najvišeg suda UN, podneske su predale: Češka, Francuska, Kipar, Kina, Švajcarska, Rumunija, Albanija, Austrija, Egipat, Nemačka, Slovačka, Ruska Federacija, Finska, Poljska, Luksemburg, Libija, Velika Britanija, SAD, Srbija, Španija, Iran, Estonija, Norveška, Holandija, Slovenija, Letonija, Japan, Brazil, Republika Irska, Danska, Argentina, Azerbejdžan, Maldivi, Sijera Leone i Bolivija. Iz haške Palate mira saopšteno je da su svi podnesci u ovoj fazi postupka poverljivi. Međunarodni sud pravde u saopštenju navodi da će u sledećoj fazi koja će trajati do 17. jula ove godine, sve strane imati pravo da sudu predaju dodatne pisane argumente i komentare o podnescima drugih učesnika u postupku. Postupak za ocenu zakonitosti jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova, najviši sud UN je pokrenuo po nalogu Generalne skupštine UN, a na inicijativu Srbije. R. D.