Vuk Jeremić: Imam plan za promene UN

Jeremić je predstavio program od 53 tačke, koje se odnose na reforme Ujedinjenih nacija, uključujući ozbiljne promene u načinu vođenja mirovnih operacija, sprečavanju konflikata i efikasnijem angažovanju osoblja svetske organizacije, preneo je RTS.

Bivši ministar spoljnih poslova Srbije založio se i za reformu Saveta bezbednosti, izjednačavanje broja žena i muškaraca na funkcijama u svetskoj organizaciji, kao i preraspoređivanje petine zaposlenih u sedištu UN u NJujorku na mesta na kojima su istinski potrebni.

„Smatrao bih za neuspeh kada bi mog naslednika na čelu UN izabrao isti Savet bezbednosti kakav će izabrati mene krajem godine… Ja verujem u UN… Ukoliko mislite da nam ne trebaju promene, ja nisam vaš kandidat. Ako želite agilne i transparentne UN podržite me kako bi taj cilj dostigli zajedno“, rekao je Jeremić.

Deset od ukupno 12 kandidata za generalnog sekretara UN predstavilo je u ponedeljak uveče svoja viđenja budućnosti svetske organizacije u prvoj ikada održanoj debati tokom procesa izbora šefa UN.

Svetskoj javnosti predstavila su se još tri kandidata sa prostora bivše Jugoslavije: Vesna Pusić, Danilo Turk i Igor Lukšić. U NJujorku se nisu pojavili samo makedonski kandidat Srđan Kerim i Slovak Miroslav Lajčak.

Kandidati su bili podeljeni u dve grupe.Debatu je otvorila bivša ministarka spoljnih poslova Hrvatske Vesna Pusić, potom se predstavio bivši premijer Portugala i nekadašnji visoki komesar za izbeglice UN Antonio Guterres, ministarka spoljnih poslova Argentine i bivša šefica kabineta generalnog sekretara UN Ban Ki-moona Susana Malcorra i bivši ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić.

Debatu su prenosile desetine televizijskih kanala i brojni internet sajtovi, a kandidati su odgovarali na pitanja novinara Al džazire i probrane publike, u kojoj su sedeli diplomate, aktivisti i novinari.
Ambasadorka Mađarske pri UN postavila je prvo pitanje iz publike, a prva je odgovarala Pusić: „Kakav način vodstva je potreban UN i svetu?“

Odgovarajući na to pitanje, Pusić je, kako prenosi Al džazira, naglasila da su se kriteriji, kada je reč o tome, spustili kada se posmatra poslednjih 20 godina.

„Fraze i nedostatak odgovornosti su trenutno jako popularni. A vjerujem da ne želimo vodstvo koje se temelji na floskulama i na onome da se govori samo ono što ljudi žele čuti. Vizija, upornost i hrabrost potrebni su današnjim vođama“, poručila je Pusić.

Jeremić je, odgovarajući na isto pitanje, podsetio na svoja prethodna iskustva u UN.
„Verujem da nam je danas potrebno vođstvo koje je posvećeno ostvarivanju postavljenih ciljeva, a ne da sve ostane na lepim govorima. Da bi UN zadržao svoj ugled, njegov rad mora da bude transparentniji i UN treba da bude otvoreniji prema običnim ljudima“, rekao je Jeremić.
Pusić je predstavljajući se u debati snažno podržala ideju o međunarodnim tribunalima, poput Haškog suda, ističići da su, uprkos nedostacima, bili najbolja opcija.

„Ja sam feministkinja i mislim da je to važno… Muškarci su (Ujedinjenim nacijama) domninirali 70 godina sa 50 odsto ukupnog iskustva u životima“, rekla je Pusić, poredeći izazove globalnog zagrevanja sa opasnošću od nuklearnog naoružanja.

„Neka ljudi vide efekte, kako bi dobili podršku da zajedno delujemo“, rekla je bivša hrvatska ministarka.

U prvoj grupi, izvesne šanse da se nađe u najvažnijoj kancelariji u sedištu UN ima i Gutereš. „Ne možete shvatiti moju frustraciju kada vidim ljude kako pate i zato sam se kandidovao“, rekao je Gutereš.

Bugarka Irina Bokova, koja je do obelodanjivanja priče o kupovini tri miliona dolara vrednih nekretnina u NJujorku, slovila za jednog od glavnih kandidata za naslednika Ban Kimuna, podržala je ideje da budući generalni sekretar UN treba da bude žena iz Istočne Evrope.

U slučaju da članice Ujedinjenih nacija među istočnoevropskim kandidatima ne uspeju da nađu svima prihvatljivog kandidata, u izbor su se umešale i bivša premijerka Novog Zelanda Helen Klark, koja sada vodi Program za razvoj UN i Kristina Figueroa, Kostarikanka koja ambicije zasniva na svojim zaslugama za nedavno postignute klimatske sporazume.

Govoreći o izbegličkoj krizi, Helen Klark je rekla da su „izbeglice već stotinu puta isplatile godstoprimstvo koje im je ukazao Novi Zeland“, upozoravajući da se ljudi bez razloga nikada ne odlučuju da napuste domove.

„Oni apsolutno zaslužuju gostoprimstvo“, rekla je Klark.
Bivši slovenački predsednik Danilo Turk je upozorio da su Ujedinjene nacije poslednjih godina izgubile deo legitimiteta, dok je bivši crnogorski premijer Igor Lukšić obećao da će, ukoliko bude izabran na mesto generalnog sekretara, posebnu pažnju posvetiti mladima.

Debata je održana nedelju dana pre nego što će Savet bezbednosti UN početi proces izbora kandidata, koga će predložiti Generalnoj skupštini.

Proces će početi tako što će se 15 članica Saveta bezbednosti izjasniti da li „ohrabruju“, „ne ohrabruju“ ili „ne žele da se izjasne“ o pojedinačnim kandidatima. Iako rezultati neće biti poznati javnosti, državama koje su nominovale kandidate će biti saopšteno koliku podršku su njihovi kandidati dobili.

Uobičajeno je da se proces izbora okonča do oktobra. Novi generalni sekretar će funkciju od Ban Kimuna preuzeti u januaru naredne godine.