Vuk Jeremić: Vučić odlučuje o Palminoj sudbini

Ali da bi u tome uspeli, ključno je da budemo jedinstveni u spremnosti za novi bojkot ukoliko ne bude realnog napretka, kao i da ta pretnja bude kredibilna. To je jedan od osnovnih razloga što je Narodna stranka bila protiv „rehabilitacije“ onih koji nisu održali reč datu građanima prošle godine, poput PSG ili bivših šabačkih vlasti, kaže u razgovoru za Danas Vuk Jeremić, predsednik Narodne stranke, upitan da li ima dovoljno vremena da se izdejstvuju fer uslovi za glasanje, putem međustranačkog dijaloga u kojem su posrednici predstavnici Evropskog parlamenta.

* Izjavili ste nedavno da ste uvereni da će opozicija „jedinstveno nastupiti“ na dijalogu o unapređenju izbornih uslova, pod pokroviteljstvom Evropskog parlamenta. Verujete li i dalje u to, budući da je počeo i „paralelni dijalog“ vlasti i dela opozicije koja odbija da razgovara u prisustvu posrednika iz EU?

– Kakav to razgovor o poboljšanju izbornih uslova kredibilno mogu da vode predstavnici 26 stranaka od kojih su za njih 25 uslovi prošlog juna bili dovoljno dobri da na tim izborima učestvuju? Farsični karakter tog „paralelnog dijaloga“ najslikovitije prikazuje ono što su mediji preneli da je Vučić tom prilikom rekao – da će „pokušati da utiče na vlasnike privatnih medija sa nacionalnom frekvencijom da budu otvoreni za opoziciju, dok na RTS malo može da utiče“. Svi prisutni su to oćutali, u maniru novinara Pinka koji klima glavom dok predsednik izgovara da prošle godine nije bilo nikakvog glasanja. To je zapravo bila audicija za odabir režimskih partnera na sledećim izborima, onih koji će za svoje konstruktivno ponašanje biti nagrađeni logističkom, medijskom i finansijskom podrškom za prelazak cenzusa. Postoji samo jedan dijalog i to je onaj u kome će posredničku ulogu imati predstavnici EU. Narodna stranka se zalagala za to da opozicija u njemu nastupi jedinstveno, predstavljena sa dva stručna pregovarača. To, nažalost, nisu prihvatili svi, i zato smo prinuđeni da odvojeno razgovaramo sa Evropljanima. U našoj delegaciji će u prvoj rundi 6. maja biti Đorđe Vukadinović, profesor Slobodan Samardžić, Lidija Martinović iz Pokreta slobodna Srbija i ja, a u narednim rundama će učestvovati i ostali naši partneri iz Udružene opozicije Srbije.

* Da li ste spremni na ulične proteste u slučaju da se dijalog sa vlašću završi neuspešno?

– Treba biti oprezan sa pozivima na ulicu. Narod je umoran od izneverenih očekivanja, i opozicija snosi deo krivice za to. Biću potpuno iskren – iako je Narodna stranka sasvim sigurno najbolje organizovana politička snaga u Srbiji koja nije ni u kakvoj kolaboraciji sa vlastima, to je u ovom trenutku izvan naših mogućnosti. Ne znači da će tako i ostati, i zato nastavljamo sa marljivim radom na terenu. Kada kucne čas da se izvrši odlučan pritisak na režim, moramo biti u stanju da to iznesemo do kraja. Činjenica je da je do sada svaki protest ograničenog dometa i trajanja za svoju krajnju posledicu imao stvaranje dodatne apatije kod građana, a samim tim i učvršćivanje vlasti. Režim je razradio sofisticiranu metodologiju razbijanja takvih poduhvata kroz potkupljivanje pojedinih „lidera“ i ubacivanje elemenata kojima je zadatak da kompromituju svaku smislenu akciju i onemoguće koheziju delovanja građanskih inicijativa i istinske opozicije. U krajnjoj instanci, vlast je spremna čak i na limitirane ustupke, koji ne dovode u pitanje njenu opštu supremaciju, a kod građanskih aktivista stvaraju privid uspeha.

* Kako ocenjujete aktuelnu situaciju u našoj državi u važnim domenima, poput pravosuđa? Verujete li predsedniku Aleksandru Vučiću, koji obećava skori napredak u vladavini prava i veće usklađivanje sa spoljnopolitičkim odlukama EU?

– Nema tog krivičnog dela za koje u Srbiji morate da odgovarate ukoliko vas režim uzme u zaštitu. To ne važi samo za endemsku korupciju poput one u Krušiku, već i za ozbiljnija krivična dela kao što je proizvodnja narkotika (Jovanjica), nasilništvo (Savamala), ubistvo iz nehata (rampa u Doljevcu) ili čak sa predumišljajem (Oliver Ivanović). Videćemo uskoro kako stoji stvar sa seksualnim deliktima, ali nisam optimista da će se pokazati drugačije. Pravosuđe je u Srbiji u potpunosti podređeno izvršnoj vlasti, ništa manje od vojske i policije, a individualni izuzeci su predmet mobinga i medijske harange. Neće na tom polju biti napretka dok je god ove vlasti, jer to je za njih preduslov opstanka. Sa aspekta izgradnje savremenog evropskog društva, administrativno usklađivanje sa spoljnopolitičkim odlukama EU nije toliko ključno kao što je mrak koji imamo u pravosuđu.

* Vaš stranački kolega, advokat Vladimir Gajić, konstatovao je povodom „afere Palma“ da je politička karijera lidera Jedinstvene Srbije Dragana Markovića završena. Slažete li se sa takvom ocenom i kako gledate na reakcije srpskih vlasti na ovaj slučaj?

– U svakoj normalnoj zemlji bi glavnu reč sada vodilo tužilaštvo, ali to nije slučaj. O Palminoj sudbini odlučuje isključivo Vučić, koji mu trenutno pušta krv i obara cenu, slično kao što je to činio Slaviši Kokezi ili Nebojši Stefanoviću pre nego što ih je „pomilovao“. Da li će za Palmu cena indulgencije uključiti njegovu ostavku, prepuštanje kontrole nad Jagodinom, predaju koruptivnog biznisa sa ugljem nekom od Vučićevih intimusa, sve to zajedno, ili ništa od toga, pokazaće vreme.

* U poslednje vreme ste izazvali oštre reakcije u određenim krugovima zbog pozivanja na revanšizam nakon promene vlasti, imajući u vidu da je to nespojivo sa idejom vladavine prava za koju se kao stranka zalažete. Šta je vaš odgovor na to?

– Kada kažemo „revanšizam“, naravno da ne mislimo na linč ili odrede Ozne, što pokušavaju da nam pripišu naši politički protivnici. Mislimo na pedantno i nemilosrdno sprovedenu lustraciju svih onih koji se nisu nužno ogrešili o postojeće pravne regule, ali su nemilice gazeći etičke bitno doprineli posrnuću društva i države. Nemam ni trunku sumnje da će ljudi poput Palme, Siniše Malog ili Ane Brnabić jednog dana završiti u zatvoru zbog seksualnih delikata, zloupotrebe državnih resursa ili korupcije. Ali šta ćemo sa Željkom Mitrovićem, Draganom J. Vučićevićem, Krletom, Milenkom Jovanovim, Martinovićem, Majom Gojković? Hoćemo li njima dopustiti da samo promene dres i ploču i da sutra ponovo budu udarne pesnice nekog novog zla, izniklog uz pomoć opljačkanog novca? Ako se bude pitala Narodna stranka – a pitaće se – to neće biti moguće. Donošenje paketa zakona o lustraciji, poreklu imovine i uspostavljanju specijalnog tužioca za visoku korupciju biće nam prioritet po promeni ove vlasti. I neće biti opraštanja, niti izuzetaka. Bez takvog revanšizma neće biti moguće uspostaviti vladavinu prava i normalnu državu.

* Kako komentarišete non-pejpere o rešenjima za BiH i Kosovo koji su se u poslednje vreme pojavili u javnosti?

– „Slovenački“ non-pejper o promeni granica je čista provokacija. Verujem da je naš režim bio posredno uključen u njegovo sastavljanje, da je ideja bila da se uzburka javnost u regionu i Evropi, i da onda svi osete veliko olakšanje nakon što se glavni vinovnici od njega distanciraju. Drugi non-pejper je, po svoj prilici, ozbiljnija rabota i predstavlja mamac za Srpsku pravoslavnu crkvu, koja se doživljava kao najveća prepreka rešenju koje bi podrazumevalo međunarodno-pravnu legalizaciju nezavisnosti „Kosova“. Ne postoji, međutim, način da se garantuje trajnost posebnog statusa SPC koji se u tom dokumentu definiše, ukoliko Priština dobije stolicu u UN. Nemoguće je sprečiti dve suverene međunarodno priznate države da jednog dana proglase ujedinjenje, a pitanje je samo koliko bi vremena prošlo do formiranja Velike Albanije. S obzirom na nespornu autokefalnost pomesne Albanske pravoslavne crkve, kakav god status SPC u jednom trenutku imala na teritoriji Kosova i Metohije, on bi tada bio doveden u pitanje. Ako nešto slično nije uspela da izbegne Ruska pravoslavna crkva u Ukrajini, čemu bismo mi mogli da se nadamo?

Režirane bure u čaši vode

* Smatrate li da je moguće ove godine rasplesti „kosovski čvor“?

– Ne. Ali biće režiranih bura u čaši vode za čije će „smirivanje“ biti neophodna čvrsta ruka, i koje će poslužiti da ispod radara javnosti prođu novi parcijalni i nepovratni ustupci Prištini, poput onog nedavno napravljenog u energetici.